Стратегија одрживог развоја општине до 2020.годинe: ЗАГЛЕДАНИ У ВИЗИЈУ

  22 februar 2019

Били смо прва општина у Србији која је 2005.године усвојила најважнији документ за једну локалну заједницу. Колико смо се корака за деценију и по приближили „визији“ ?

Усвајајући извештај за период од 2005. до 2009.године, Скупштина општине је тада констатовала да се резултати Стратегије могу сматрати „релативно успешним“. Велики пад запослености у овом периоду анулирао је готово сваки други иоле солиднији економски показатељ. Још је 2004.године у привреди радило преко 6.000 радника, тако да је пад био драстичних 34 одсто. Мала и средња предузећа нису успела да амортизују армију незапослених радника који су изгубили посао у предузећима која су прошла кроз систем власничке трансформација која је за разултат имала гашење готово свих значајнијих привредних капацитета општине. Не треба занемарити податке који су наведени у првој Стратегији одрживог развоја, а то је да су локална предузећа „умела“ да од Фонда за развој добију од 2005. до 2009.године око 350 милиона динара, што је значило да су власници били у обавези да запосле 430 радника. За „унапређење живота и рада на селу“ тада је уложено 32 милиона динара која су стигла из Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду и то је довело пријепољску општину на прво место у Србији по обиму реализованих пројеката у овим областима. Реч је била о сточним пијацама у Ивању, Бабинама и Бродареву, развоју воћарства и сточарства, почела је да ради Туристичка организација, формирана су пољопривредна удружења.У инфраструктуру је уложено 645 милиона динара. Највише пара отишло је за реконструкцију зграда Болнице и Музеја, али и за уређење улица Санџачких бригада и улице у Залугу, као и канализације у овом насељу. У том периоду Пријепоље је реконструисало и део главне улице, која је требало да постане Зона унапређеног пословања. Шта је заиста остало од обавеза власника објеката и од „унапређеног пословања“?!

46312908 1077126949131461 5410675644881174528 n

Од 2011. до 2015. године кренули смо у сусрет „мисија“ која је наведена у овом стратешком документу, а то је „елиминација пријепољске општине из статуса неразвијеног подручја“ како би се приближило визији која Пријепоље „види“ као „здраву, за живот привлачну и добро организовану заједницу са створеним условима за равномеран социо-економски напредак...“.

После деведесетих, када се иселило 11 одсто Пријепољаца, уследило је ново смањење броја становника, тако да је ова општина која сада има око 37.000 становника, уврштена у ред „девастираних“. Пријепоље је остало практично без индустрије, својинска трансформација предузећа била је погубна, односно успешност није досегла ни 10 процената.

У наредном периоду који је обухватила нова Стратегија одрживог развоја (2011-2015) број регистрованих радњи се смањио као и број предузећа. Повећан је број регистрованих пољопривредних домаћинстава и то двоструко.

Свакако највидљивији помак био је у области воћарства, односно малинарства, а неколико година озбиљна пажња била је усмерена ка пчеларству јер је и у ову област уложено доста страних, донаторских средстава. Али није дошло до значајнијег помака у области сточарства, иако је ово некада био сточарски крај са великим перспективама. Оно што није покренуто са мртве тачке, а стално одлива буџетска средства је решавање проблема депоније, није Пријепоље добило јавни паркинг, ни гаражу. Судбина задружних домова и закључаних школских објеката по селима, који пропадају, није решена ни на који начин, иако је то био један од закључака Скупштине општине. Стоје закључани, и у срцу града пропадају објекти неуспешно продатих предузећа. Број запослених је мањи од броја незапослених, становништво је све старије, а нема иницијатива које иду у сусрет тој чињеници. Свакако да је један од најважнијих помака увођење штедњиве јавне расвете. Ефекти се очекују. Бродарево је добило Спортску дворану.

КАКО JE КО ВИДEO ДО 2020.ГОДИНУ

Стартегију одрживог развоја до 2020. усвојио је претходни скупштински сазив на почетку 2016.године. Кад је усвајана, одборници тада опозиције, који су сада на власти, казали су да је ова „стратегија“ предизборни „списак жеља“. Драстичан је одлив становништа и то се наставља. Становништво Пријепоља је старо, како то демографска статистика дефинише, просечна старост повећана је за 10 година са 37 на 40 година.Највише је оних између 40 и 60 година. Неповољно за велике амбиције и промене. Проценат Пријепољаца старијих од 60 година готово се изједначио са процентом оних до 19 година. Према школској спреми, чак 75,50 одсто становништа има основну и средњу школу, а факултетско образовање једва 5,40 одсто или само 1.600 од 37.000 становника. Забрињава и податак да је неактивно становништво надмашило активно и то за 14 процената. У индустријској зони на Коловрату ради тек једна трећина људи од предвиђеног броја, мада изостаје комплетна информација. Много је потрошено донаторских пара, али није мало пара ни из буџета уложено у целу ту причу која није дала ни приближне резултате, те се ваља озбиљно позабавити анализом свих тих уговора и делатности, броја запослених и будућности тих „привредних капацитета“.

Ih Zadruzni Babine 3

Како подићи локалне економске капацитете? Према овом документу: активним укључивањем привредника у доношење докумената. Зар до сада нису били активно укључени? По именима оних који су учествовали у доношењу Стратегија развоја ове општине до сада- све су сами угледни и утицајни привредници, те истакнути партијски кадрови и директори.. Визија је остала иста: да Пријепоље буде „модерна локална заједница која следи европске трендове са конкурентном привредом и препознатљивом пољопривредом, очуваном животном средином, богатом културном и туристичком понудом“. Ипак, у протеклом периоду мало је урађено на развоју прерађивачке индустрије, брендирању аутохтоних врста и производа, а животна средина је далеко од здраве, са нерешеним питањем депоније. О туристичким капацитетима најилустративније говори податак да смо имали најмању туристичку посету од свих 11 општина које припадају Туристичкој регији западне Србије. Оно што је несхватљиво је да никаква анализа није направљена о реализацији зацртаних пројеката развоја током претходних година? Шта је урађено од 2016.године? А пише да ће се „спровођење Стратегије заснивати на акционим плановима који ће се припремати на годишњем нивоу. Овај стратешки документ треба да подлеже оцени једном годишње“. Следеће године требало би донети нову Стратегију одрживог развоја која би нас „усмеравала“ до 2024.године.

Визионари су махом оманули. Нит смо мање неразвијени, нити су нам се перспективе помериле. Само се драстично и даље смањује број становника. Дакле, наново за ово што прекостане.

Индира Хаџагић

 

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3764445
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2772
2739
19384
69440
161197
3764445

Vaš IP: 34.204.176.189
2019-09-21 21:43