Генерације ученика и данас памте професора историје по надимку „Ђедо“ и то већ говори да је реч о неком драгом. Лишен благоглагољивости и пренемагања, причао ми је тог септембра 1998. у емисији Радио Полимља „Мој свет“ о животу који је „могућ“ и који често не бирамо али се треба трудити да га одживиш коректно и према себи и према другима. Идеали, као мехурићи, кроз живот нестају.“ Желео сам“, како каже, „увек да живим честито, скромно, да ме нико не узнемирава, да ми не смета. Успевао сам у томе“.

Родољуб и супруга Драгана су пре две године још једном „дигли сидро“ и из Крагујевца се вратили у – Страњане! Томе је допринело „пуцање Заставе“ и гашење текстилне фирме у којој је Драгана радила, али и њихова спемност да „старе дане“ проведу тамо одакле су, осамдесетих година, кренули омамљени причом о „великом граду“. Данас брину о шест крава и пет јуница, сеју шта и сви други у проређеним Доњим Страњанима и… верују у ревитализацију села!