Ljudi i događaji

Једна је отворена 1958.године као „најмодернија“ продавница у бившој касаби. Друга је из седамдесетих година, из времена узлета новог урбанизма који је „рушио“ историју чаршије. Нема их више

Volim park u jesenja jutra. Niko ne prolazi. Samo pramemenovi magle zamotavaju drveće. I onda, iznenada, to raspuklo stablo, ostatak drveta koji budi raznorazne asocijacije, koje čeka svoje prirodno rastakanje, obojeno je u crveno. Provokativno?!

 

Иако је као хирург могао да бира, одабрао је незнатну послератну касабу Пријепоље и у њој провео цео радни век. Волео је природност овдашњих људи, а мрзео сваки јавашлук. Радио је преко 700 операција годишње. А родио се 1925. у Бешкој, у Војводини. Причао ми је тог поподнева 1998. у емисији Радио Полимља „Мој свет“... 

Počela školska godina. Đaci krenuli, mnogo manje ustreptali i uzbuđeni od nastavnika. Logično. Oni „pimplaju“ mobilne telefone, igraju igrice, šalju poruke, „selfiraju“ sebe i grupu i to je to.

Predsednik istanbulske opštine Fatih Mustafa Demir sa saradnicima, predsednik turskog udruženja Prijatelji Sandžaka Salih Hadžifejzović, vlasnik uspešne kompanije koja proizvodi svetki poznatu marku bicikla i bivši poslanik u turskom parlamentu Husein Kansu, posetili su džamiju u Hisardžiku povodom završetka radova na njenoj rekonstrukciji za koju su upravo oni obezbedili donatorska sredstva.

Бабине су једно од ретких села у пријепољској општини које и даље има редован локални аутобуски саобраћај. Неколико пута дневно аутобус Предузећа „Јањушевић“ провоза по којег путника „од – до“ поштујући, углавном, ред вожње.

Лимски дарови су један од несвакидашњих туристичких потенцијала Пријепоља који превазилазе локалне оквире   и привлаче госте широм земље и региона, рекао је на отварању ове манифестације председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић. За најбољег зета проглашен Зоран Радојичић из Београда,најукуснију чорбу припремили риболовци из Пријепоља.

"Pariz je grad koji se poklapa sa otkucajima moga srca. Bilo mi je dovoljno da šetam bez cilja Parizom i bio sam srećan“(P.Modiano)

Ne postoji tastatura koja bi mogla zameniti šuškavi papir pod prstima niti “susret” sa pohabanim stranicama, kaže dvadesetrogodišnja Danijela Gojak. Zapazili smo je ispred populatnog “vagončića”… kad ne toči sladolede ili filuje palačinke, Danijela sa druži sa knjigom…Zajedno se privikavaju na grad u koji je zbog ljubavi došla iz ravne Vojvodine.

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2714300
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2392
2248
2392
27615
99483
2714300

Vaš IP: 54.227.31.145
2018-12-10 16:30