Лука Видаковић ће у у мају напунити 15 година. За генерацију која буљи у игрице и телефоне сасвим је необичан: истражује све што има везе са традицијом, самоук свира неколико инструмената, игра у фолклору, воли историју и поносан је на своје претке. Све дедине приче упија и трага за везеним кошуљама док их нису сасвим изгризли мољци. И, да: биће отправник возова.

 „Јесте лијепа ријеч чудо божје. То је мелем који рану смирује и кад је нелијечива а, тако ми бога, може бити ријеч и отров од којег лијека нема“.

„Ma ko bi znao koliko godina čitam „Polimlje“? Odavno ih ne brojim... verujem da to druženje traje više od pet decenija“, kaže Milan Ružić najstariji pretplatnik Lista „Polimlje“.

Снегови су се топили тог раног пролећа 2004. године, а хучање запенушаног Лима код Гостуна на граници Србије и Црне Горе пресецали су крици и јауци бугарских ђака чији се аутобус сурвао у провалију. Момци из Гостуна, Бијелог Поља и Бродарева и околине скакали су у набујалу воду и извлачили престрављену децу. На обалу су извукли 38 деце, за њих 12 није било спаса. „Полимље“ је у више бројева писало о једној од највећих трагедија у долини Лима