Мој саговорник је обрађивач племенитих метала. Како се заљубио у занат својих ујака и како је преузео радњу једног од њих у Пријепољу, чувеног мајстора Стева Ткалеца која је прерасла у „Златару Тришић“. Волим ту радњу јер ме подсећа на занатлије са главне улице, на поштовање . А мајстор прича како је дошао из Земуна, како у послу није било важно како се зовеш већ образ. А ја мислим како је непроцењиво кад каже:“ Све је онако како сам замишљао да живот треба да буде“.

Moći dati sebe na dan, sat ili tek na trenutak drugima, pomoći im, ozdraviti ih, pa čak i spasiti im život, plemenita je misija kojom se vodi naš sugrađanin Alija Rondić.

Шта је на Валтеровој улици остало још препознатљиво, што деценијама није променило намену? Па, та књижара. Како је одбојкаш Милош, уз Тањину подршку, Француску заменио књижаром чији је заштитни знак његова мама Зора Вујичић.