Mala priča o mostovima:„...VALJA NAMA PREKO RIJEKE...“ Istaknut

  21 jun 2019

Ovaj citat iz čuvene pesme Maka Dizdara najbolje dočarava potrebu ljudi da pređu s jedne na drugu stranu obale. Lim, plahovit, umeo je da se „huja“ . Miloševka je pokazivala svoje pravo lice „povodanj“ kad stigne, pa sve okolo digne. Malo ko pamti, a još manje je onih koji znaju da je baš Mileševka odnela kuće koje su nekada bile na prostoru gde je sada najveća osnovna škola. A mala priča o mostovima mogla bi da se ispriča na primer ovako...

Na Limu je „urijetko“ bilo kakvog mosta. U stvari, posao skeledžija i čamdžija bio je dugo i unosan i popularan. Rizik je bilo veliki jer nije bilo lako na sebe preuzimati odgovornost i za insane i za hajvane ali i za robu koju bi sirotinja nekako skunatorila. Skeledžije i čamdžije radile su posao vekovima jer i ono malo ćuprija preko Lima bilo je na uskom području same prijepoljske kasabe koja je prerastala u varošicu, pa sve do ono kad postade grad. Ili se tako činilo.

O mostovima se zato retko i pisalo, graditelji se spominju još ređe, a „tanki“ su zapisi i onima koji su podsticali izgradnju mostova preko reke koja je često plavila i nanosila štete i odnosila i ono malo ćuprija koje bi se s mukom i uz odricanja podizale. Zato nema priče o bogatstvu graditeljstva jer uz priče o mostovima upravo ide priča o veštim neimarima. Ne pretendujući, jer moguće da ima i egzaktnijih podataka zabeleženih u nekom arhivu, naša priča veli da se pouzdano zna da je na Limu 1550.godine bila drvena ćuprija. Kako je izgledala ta ćuprija preko koje se odvijala jedina komunikacija između dve rečne obale, nema podataka. Zna se samo da je novembra 1579. danima padala kiša, da su usledile velike poplave koje će, kako je to bivalo, odneti limsku ćupriju. Ostalo je zapisano da je kasaba „prepolovljena od nabujale rijeke“. Kad je mletački diplomata bio na proputovanju kroz ove krajeve na svom putu za Carigrad, svedočiće o tome kako je most na Limu „skrhan“ pa se preko reke „mora prelaziti barkama“ jer je to „jedini mogući način“. Kantarini ostavio taj zapis 1580.godine.

Šta je sve bivalo posle, teško je reći ali postoji zapis o nastanku šarampovske mahale koji svedoči da je tu postojao most i da je imao veliki značaj za celo područje, a ne samo neznatnu kasabu. Naselje Šarampov niklo je u 16.veku gde je najpre bila derbendžijska stanica, iz koje su derbendžije čuvale most. Oko mosta i te stražare nasta naselje. Mahala je porasla kad je svoju zadužbinu podigao Ibrahim paša, rođeni Prijepoljac. Pored džamije bio je han, hamam, tekija i mekteb. Bilo je i desetak dućana. Turski putopisac Evlija Čelebija spominje most u svojim putopisima iz 1664.godine, nazivajući ga Fatihov most. Čelebija još dodaje da se „ prihodi od korije šarampovskih dućana troše za održavanje mosta“. Evlija Čelebija će u svojim putopisima zabeležiti i prvo značajnije svedočenje o postojanju Sahat kule u Donjoj ili vakufskoj mahali koja se nalazila pored Veznedar agine džamije, na vrhu „drvenog mosta“. Tako saznajemo da je taj deo grada bio povezan sa ostatkom čaršije drvenim mostom u 17.veku.

Proći će ceo jedan vek pre nego što će se pojaviti još koji zapis o mostovima na Limu. Godine 1853. spominje se opet drveni most koji je opstao do 1886.godine kada počinje da se gradi novi. Ali sa tim baš nismo imali sreće jer je 1896.godine bila najveća poplava koja je zadesila ovaj kraj. O toj poplavi svedočile su i “Carigradske novine” pa je ostao zabeležen dramatičan trenutak kada se otkida veliki deo mosta i odlazi niz Lim uz strašnu huku vode. Lim je, tako zapisano, dostigao visinu od 10 metara, kiše su padale 40 dana i ostala je pustoš. Nestale su kuće i imanja, a imovina mnogih Prijepoljaca otišla je niz Lim zajedno sa gromadom iz limskog mosta. Na tom mestu, gde je uz divlju huku vode teško oštećen most, zjapila je praznina sve do 1902.godine kada je počela izgradnja drugog mosta, ovoga puta na kamenim stubovima. Most je završen 1907.godine. Inženjer je bio neki Sabribeg Anadolac. Naravno, bio je to onaj čuveni most koji je bio granica dva najveća carstva. Zato je imao stražarske kućice, sa jedne strane osmanlijske , a sa druge austrougarske vojske. Čudesna priča o jednoj reci, kasabi i mostu. U okviru svojih vojnih operacija most će srušiti srpska vojska 1915.godine. Isto će se desiti i sa Begovim mostom na Mileševki, koji je sagradio neki Husrefbeg i zna se da je postojao 1867.godine. I njega je voda odnela u velikim poplavama ali je ponovo osposobljen već 1898.godine zbog veoma velikog saobraćajnog značaja. Privremeno je porušen u vojnim operacijama 1915.godine, a za svoje potrebe popravila ga je austrougarska vojska.

Brodarevski most je delio sudbinu onog u kasabi Prijepolje, nestao je u poplavi 1896.godine i obnavljan je dugo teškom mukom meštana. Most na Seljašnici postojao je negde oko 1880.godine.Posle ratova kretalo se uvek u izgradnje i popravke.

600 Fatih Prijepolje

 

Prvo šarampovskog mosta, onog preko koga su nemačke trupe pokušavale ceo dan da pređu u strašnoj bici 1943.godine, a iz Bolnice i sa Sokolice i Gradine partizani herojski branili, kako bi se povukle hiljade ranjenika iz Pljevalja. Most je obnovljen 1948. godine, kada su na postojeće kule iz 1907. godine, ugrađene tone betona i čelika. Prionula s lopatama beše sva mladež prijepoljska, ama i “starež” što je lopatu mogla držati. Neki kažu da je način gradnje stubova od pre više od jednog veka kada se malter pravio od peska i belanaca, zaslužan za dugovečnost. Svejednako, važno je bilo da se moglo “jope” preko “rijeke”.

Pedesetih godina minulog veka nastala je i jedna od prijepoljskih atrakcija, viseći ili žičani most koji su samo Prijepoljci zvali gigaći. Činilo se da je to tek privremeno rešenje jer je bio najjeftiniji način da se povežu dve obale pošto su preko Lima počele da se grade i prve zgrade u Prijepolju. Prvi put grad je prešao na drugu stranu reke.

Ih most gigaci

U isto vreme i Vakuf će sa čaršijom biti povezan prvim pravim mostom i mnogi pamte kako se preko dasaka prelazilo, dok su noge podrhtavale a nigde ni jedne svetiljke ne beše. A išlo se u fabriku na posao, pre svitanja...

Pravi podvig izveli su radnici GP“Rad“ kada su za samo godinu dana 1959. izgradili most u Bistrici. Kada je trasiran magistralni put kroz limsku dolinu prvo se krenulo sa izgradnjom kapitalnog betonskog mosta na Limu koji je izgrađen između Šehovića i Hašimbegovića Polja 1969.godine.

U našu malu priču o mostovima, stale bi i još neke epizode. Svakako bi mnogo toga imali da ispričaju i žitelji Lučica kad su ono sedamdesetih godina prošlog veka dobili most. Baš kao i Ivanjci koji su preko svog neobičnog „vojnog“ mosta kod Crne Stijene konačno mogli preko Lima brže na posao na Kolovrat, a da ne moraju da „kolaju“.

Za svoj jubilej, GP “Rad” poklonilo je gradu mostić preko Mileševke, koji je nazvan “prijepoljskom gondolom”, malo pošto je izgrađen i Dom revolucije.

Svoj most dugo su priželjkivali i žitelji Džurova, Kučina i tog dela prijepoljske opštine. Taj kraj nikada nije imao most do kada je 1947.sagrađen jedan mali viseći. Oko vapaja da se izgradi novi mosta na ovom delu Lima ostala je zapisana i jedna pomalo tužna beleška. Naime, šezdesetih godina prošlog veka u jeku izborne kampanje, neki funkcionerčić obeća da će, ukoliko budu glasali za njega, odmah sagraditi nov most. Dobio je glasove ali kad su žitelji Kučina tražili da ispuni obećanje, lakonski im je odgovorio:“Pa, pobogu ljudi, taj most bi koštao više nego što vi na drugoj obali vredite“! Eto, bivalo i takvih surovih zgoda kad je u pitanju bila izgradnja toliko potrebnih mostova.

Moglo bi u ovu našu malu priču o mostovima da stanu i železnički, koji su decenijama pod teškim uslovima građeni preko Lima i predstavljali su pravo građevinsko čudo čak i za Evropu. No, završićemo priču kako smo i počeli: sa skeledžijama i čamdžijama. Oni su vekovima bili ti koji su najbolje poznavali plahovitu reku i njene ćudi. Bilo ih je u Gostunu, Grobnicama, Lučicama, Zebuđi, Ivanju, kod Bele Stene, u Izbičnju. Znali su, istina, putnici da čekaju satima i bogorade i dozivaju skeledžije kako bi prešli na drugu stranu Lima. Grlenim avazom se dozivalo jer ko je bio važniji od skeledžija i čamdžija kad se išlo na pijacu, u svatove, na vašare ili u vodenice. Kažu da se duž Lima tačno znalo gde su čuveni kradljivci šume. Naime, bili su to pravi majstori za hvatanje balvana koji su se spuštali niz Lim jer je to vekovima bio najbolji način transporta kvalitetne građe. Jedan od njih, kad je uhvaćen u krađi balvana, predložio je šumaru da ga na krkače prenese preko Lima samo da ne piše prijavu. Pogodba, kažu, nije postignuta. Šumar je više verovao čamdžiji.

I, tako, davno je nestalo balvana na Limu, nestalo skeledžija, čamdžija ima, pojaviše se i neka improvizovana plovila. Prijepolje je dobilo svoj novi most za 21.vek.

A Prijepoljci čekaju da ugledaju i kako će izgledati kad bude rekonstruisan onaj sa svih nekadašnjih razglednica grada. Šarampovski.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3769680
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2389
2634
2389
74675
161197
3769680

Vaš IP: 34.237.76.91
2019-09-23 15:30