Bosforom:BITI JEDNO SA OSEĆANJIMA SREĆE

  11 maj 2019

„Duh i snaga Istanbula potiču od Bosfora“ (O.Pamuk)

Lamartin je rekao:“Da biram, poslednji pogled bio bi sa Čamlidže brda na Bosfor“. Bosfor je grlo u kojem grgolje vode Mramornog i Crnog mora, zapljuskujući taj veličanstveni grad magičnog kontrasta, koji je sama suština Istanbula. Tu se razvila posebna „bosforska civilizacija“ o kojoj piše pesnik Hisar, kultura zatvorena za spoljni svet. Palate begova, konaci paša, vile bogataša, skriveni od sveta, nevidjene lepote i raskoši, neke kao svedoci vremena prošlog, neke kao primeri buđenja novog. Moju očaranost najbolje mogu dočarati reči Orhana Pamuka, turskog nobelovca, koji piše da je Bosfor postao „jedno sa privrženošću životu, radosti življenja i osećenjima sreće jer duh i snaga Istanbula potiču od Bosfora“.

CAM00908

Prvog dana ovog maja i nebo nad Istanbulom beše u konrastu. Olovni oblaci s jedne i sunce s druge strane. Zaplovimo. Najbolje od mesta dodira moreuza i ušča. Zbog Galate. Pristanište na Karakoju izgrađeno je s kraja 19.veka kada je ovde bio centar trgovine. Danas se baš tu mešaju ukusi i mirisi ribe i stotina začina, boja i glasova koji podsećaju na pazarenje na Misir pijaci. U vreme sultana Sulejmana Veličanstvenog na Tophani su se izlivali najjači topovi sveta. Bosforom sa pogledom na džamije, među kojima su neke najlepši arhitektonski primerci.

20190502 113243

Sjaj Bosforu daju talasi koji se belasaju. Drugi sjaj daje mu bela čipka palate poslednjih sultana Dolmabahše. Bešiktaš, prvo naselje na obali Bosfora. Parkovi i vile. Muzeji i hoteli. Voda Bosfora zapljuskuje jedan od najboljih delova grada, Ortakoj, simbol tolerancije između različitih religija. Na istom mestu džamija, sinagoga i crkva. Biserna ogrlica Bosfora je Ataturkov most. Saobraća se njime od 1973. godine, kada je obeležavano pola veka Republike Turske. To je četvrti po velični viseći most u Evropi i sedmi u svetu. Kule i tvrđava Rumeli Hisara sva u rascvetalom ljubičastom bagremu s početka maja nad Bosforom.Izgrađena je u 15.veku za samo četiri meseca. Zelene oaze, drveće koje se prostire na nekoliko stotina hiljada hektara.Baš ovde organizuje se festival lala, tog cveta koji je nastao u Turskoj. Bosforom do Azije. Nekada su letnjikovci paša i kadija, begova i aga kao slike na platnu pretvarale Bosfor u galeriju lepote i raskoši. Pristanište i Železnička stanica Hajdarpaša. I ta nestvarna Devojačka kula, svetionik na sred moreuza, tamo gde se mešaju struje, gde se sve beli od morske pene i galebova. Legende i danas kruže, od onih antičkih do onih vizantijskih. Ovde se razapinjao lanac da se zatvori ulaz u moreuz kao što se to činilo u Verigama u Boki. Ovde su se zatvarali oni kojima nije bilo povratka. Ovde su u karantinu ležali kužni. I onda još jedan dah vetra s Bosfora i pogled na još jedan ukras, palatu Bejlerbeja Rumelije (Balkana) iz 16.veka...

IMG 20150502 130159

„U trenucima sreće nisam osećao da postojim, već da je svet dobar, lep, prijatan i sunčan“. Tu, na Bosforu, moguće je osetiti tu snagu mora koja čini da unutar sve te gužve ogropmnoga grada i njegove istorije, još možeš ostati sam i slobodan. Taj delić vode „ne može se porediti sa kanalima Venecije i rekama koje dele na dva dela Pariz ili Rim. Ovo ovde je nemirno, vetrovito, uzburkano i tamno“. I baš to krstarenje Bosforom od vajkada je pružalo zadovoljstvo da se izbliza „pilji“ u Istanbul, kuću po kuću, mahalu po mahalu, da ga se izdaleka vidi kao predstavu što se stalno menja. U kontrastima svetla, kao one senke u Karađoz pozorištu, treperave i uzbudljive, mistične i nedokučive.

CAM00860

Jelena Dimitrijević, ta prosvećena žena koja je život posvetila putovanjima i koja je volela i razumela Orijent, napisala je u svom romanu „Nove „ 1912.godine: „Carigradski kaici lepši su od venecijanskih gondola, prijatniji su za oko, veseli su, jer su beli, išarani raznim živim bojama, a sedišta su im obično crvena, jedra bela. Koliko je lepo u Bejlerbeju predveče. Na obali nebrojeno stoličica bez naslona, niskih, i nebrojano hanuma sasvim otvorena lica, s belim muslinom preko kose, pa puše i gledaju u Bosfor, u vodu ili pogledom dočekuju i ispraćaju male lađe, koje ovde zovu „prosjaci“ zato što sad otidu na rumelijsku stranu, sad na anadolsku i stanu u mala pristaništa kakvog lepog sela bosforskog, da prime putnike, tako po vas dragi dan, kao prosjaci od kapije do kapije. Na azijskoj strani je više gramofona nego defova i čudno utiče. Neobično osećanje naiđe na čoveka kad se noću, u jaciju, u noćnoj tišini pomeša glas kakve evropske operske pevačice s glasom mujezina! Na ovoj strani odakle nam se sunce rađa, čije kuće i džamije prema sunčevim večernjim zracima trepte kao u plamenu, žene su zadovoljne, slušaju gramofon ili pevaju nove turske pesme na stare arije s veselim srcem“.

IMG 20150502 131024

Abdulhak Hisar koji je proveo detinjstvo u vili na Rumelihisaru, a mladost u Parizu, u knjizi „Mesečina nad Bosforom“ oseća „potrebu da oživi“ posebnu „bosforsku civilizaciju“ i „iščezlu kulturu“ i svet taj „tka i veze“ kao starinska „vezilja“. Zadovoljstvo ili melanholiju izaziva „deonica tišine“ u kojoj pisac opisuje navike i okupljanja u noći pod mesečinom na Bosforu da se sluša muzika sa neke barke i posmatra mesečeva svetlost i njena igra od srebra u vodi. Kad bi utihnula muzika i počela tišina noći „kao da bi se voda, a ne da puše vetar ustalasala nekim lakim drhtajem koji dolazi iz nje same“, piše Hisar.

Kad se zapadnom svetu „približio“ Istanbul parnim parobrodima i železnicom, mnogi piscu su za temu imali Bosfor. Slikar Meling objavio je knjigu sa svojim crtežima „Živopisno putovanje po Istanbulu i obalama Bosfora“. Očaran ili začaran ostao je tu 18 godina. Piše:“Bosforski čempresi utiskuju se u panoramu Istanbula uvek sa snagom i prefinjenošću. Ti čempresi koji su nezaobilazni junaci tradicionalne islamske bašte u islamskoj umetnosti stoje na slikama Bosfora baš kao u persijskim minijaturama kao dostojanstvene tamne mrlje koje prizoru daju poetsku melodiju“.

I evo me, sedim na terasi čajdžinice na brežuljku Sulejmanije s pogledom na Bosfor. Pokraj mene jedna od najveličanstvenijih građevina sveta, sultan Sulejmanova džamija i u njenoj senci turbe njenog graditelja, mimar Sinana, jednog od najvećih arhitekti u istoriji. Istambul kao arhipelag kvartova. Bosforom plove brodovi svih veličina u svim pravcima. Rešad Ekrem Koču u jedinstvenoj „Enciklopediji Istanbula“ zapisao je :“Od kada znam za sebe brojim brodove što prolaze Bosforom“. Najčuveniji kolekcionar razglednica Hasta, 30 godina je posvetio sakupljanu fotografija svakog broda koji je prošao Bosforom od nastanka fotografije. Strast koju budi Bosfor. I Orhan Pamuk, sa prozora svoje roditeljske kuće, crtao je brodove. I zapisao:“Stapanje mora i grada, tragom istanbulskih prizora koje su svi smatrali očaravajućim. Posebna ljubav prema brodovima. Ona koju u Veneciji osećaju prema vaporetu. Svaki berberin drži na zidu okačenu fotografiju nekog broda“.

20190502 124630

Svaka priča vezana za opšte karakteristike jednog grada i njegov duh pretvara se posredno u „razgovor o našem sopstvenom životu, a još više o našem duhovnom stanju. Grad nema drugog centra osim nas samih“. Zato sam poželela ovog maja da ponovo budem u toj „poetskoj zamršenosti“.

Gledam Bosfor dok sedim na brežuljku Sulejmanije i razmišljam kao Lamartin: da mogu da biram poslednji pogled…

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

decembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4093656
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
149
5120
24809
28684
136558
4093656

Vaš IP: 3.215.182.36
2019-12-07 00:24