....A TAD SU OPANCI BILI „IN“ MEDJU MATURANTIMA

  26 maj 2016

 

Od mature ih deli punih 60 godina, a kako stoji u pismu koje je stiglo u našu redakciju, prva su generacija prijepoljskih gimnazijalaca koja se sastaje nakon toliko vremena.

Na žalost, školski čas će održati bez profesora i jednog broja vršnjaka. Ostali će uz druženje evocirati uspomene, prisetiti se svoje mladosti i pulsa Prijepolja pre više od pola veka. Upravo je taj period njihovog života probudio našu radoznalost i u želji da saznamo o čemu su sanjali, maštali i kako su živeli gimnazujalaci poratne Jugoslavije, uporedimo ovo i ono vreme i možda premostimo jaz koji razdvaja generacije, popričali smo sa Vukom Pleskonjićem, jednim od četrdesetak đaka koji su te davne 1956. godine proslavili veliku maturu.

O vremenu kad su „piroćanci“ i zakrpe bili „in“ među gimnazijalcima, Pleskonjić kaže:

„Bilo je to poratno vreme i uglavnom smo svi bili siromašni... Tad smo prodavnice zvali „granapi“ i bez bonova se u njima ništa nije moglo kupiti. Nisu ni ti bonovi mnogo vredeli. U granapima su rafovi bili prazni i retko da se šta moglo naći.Devojke su nosile crne kecelje a muškadija kako ko, okrpljene pantalone a ko je imao „piroćance“ taj je bio car, naročito posle rata. Ipak, nemaština nas nije sprečila da se okupljamo i veselimo. Ljudi su bili bliskiji i imali poverenja jedni u druge.

Najčešće smo igrali fudbal a uveče išli na korzo, krijući se od profesora jer je đacima bilo zabranjeno da izlaze u večernjim satima. Ako bi nas kojim slučajem primetili, znalo se šta sledi - prozivka i propitivanje gradiva. Jedino smo smeli ići na igranke. Nama iz Gimnazije najmilija su bila seoska posela koja su se organizovala skoro svake subote u Seljašnici, Kolovratu i Ivanju. Bilo je puno omladine. Harmoniku je svirao Osmo Hadžifejzović i sve je lomilo od pesme, igre i snage. Bilo je to lepo vreme. Imali smo svoju biblioteku, ali je bila siromašna. Dobre knjige su išle iz ruke u ruku. Čitao se Turgenjev, Dostojevski, Tolstoj i utrkivali i smo se ko će više knjiga pročitati, da bi se hvalili. Imali smo i zidne novine koje smo sami pravili. Sve smo beležili, svaki događaj ili dogodovštinu sa časa. Profesore niko nije dirao... Nije se smelo, iako je bilo puno materijala da se i o njima nešto kaže ili nacrta.

„Sećam se svih profesora. Mirko Vuković iz Ivangrada je predavao srpski i latinski, jedno vreme i nemački i bio je dosta težak na oceni. Abdurahman Hašimbegović je bio čovek starog kova, strog i nikad nasmejan. Direktora Jože Kosa smo smatrali sveznalicom. On je mogao da zameni sve profesore i menjao ih je kad god su bili odsutni. Bio je jako obrazovan a skroman. Najčešće ga se setim po njegovoj dobroti. Znao je ko su najsiromašniji i svakog vikenda bi po jednu grupu đaka pozivao u svoj stan na ručak!

Jedan broj siromašnije dece bio je smešten u Internatu i to je i to vreme bio spas za roditelje. Više je bilo gladnih nego sitih đaka. Mi iz udaljenijih sela smo stanovali po kućama, pa kako se kome „zalomi“. Išao sam kod drugova u Dušmaniće...dole goveda, a na spratu sobe za izdavanje. Vikendom put pod noge pa u selo po hleb, sir i kajmak. Hleb bi se često upaučio, ali ko te pita? Drugog nije imalo, priseća se Pleskonjić

„Ja sam nedaće siromaštine najviše osetio kao đak u Pljevljima, a kad sam ovde došao i upisao sedmi razred stanovao sam sa bratim Milanom koji je bio i moj profesor matematike i on je gazdarici plaćao da nam kuva svakog dana. Milan je, rekao bih, „olabavio“ odnos profesora i đaka. Nije bio mnogo stariji i počeo se družiti sa nama,nekad bi nas ponudio cigaretom... Kasnije su i drugi postali popustljivi , a i mi đaci se opustili, videli da se i drugačije može sa profesorima...“

Među generacijom koja je veliku maturu završila daleke 1956. godine najviše je pravnika, ekonomista, lekara, magistara...

„ Moja generacija je uglavnom otišla da studira u Beograd i Sarajevo. Uglavnom smo svi završili fakultete i ostvarili se u profesiji. Iz te generacije izdvajam Milovana Despotovića, direktora „Politike“,Marka Steljića, direktora Jugobanke, Duška Brašanca, komercijalnog direktora Robnih kuća Beograd, zatim Milojka Kokovića, magistra matematike koji je dugo godina radio u Vojnoj ustanovi u Beogradu, Draga Kuburovića, jednog od najboljih matematičara Gimnazije, koji je kao pravnik radio u Narodnoj skupštini i pisao govore političarima, doktora Izudina Hadžagića čija su vrata i danas otvorena svim Prijepoljcima...

Opširnije u Listu Polimlje, u petak 29. maja

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3899121
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
488
3622
7129
111905
92211
3899121

Vaš IP: 34.204.191.31
2019-10-23 01:59