Била је 2018.година: А ПРИЈЕПОЉЦИ ХРАНЕ ПАТКИЦЕ

  03 Januar 2019

Шарамповски мост „на апаратима“. Китке шарене. Зашто кажеш пролеће а мислиш наЧадиње. Капиталци. Ко је спомињао тетку. Писац Карахасан:“Ја пишем у нади да ћу наћи саговорника“. Нада умире кад све остало „скурепса“.Да ли је држава малинарима обећала да ће испунити њихов захтев: да спречи мафију да се богати“? И тако „година прође, дан никако“.

Никада краће није трајала седница Скупштине општине на којој је усвојен општински буџет. Речено је да ће се у 2018.години инвестирати, градити и развијати. Списак капиталних улагања досегао је број 130. Све је овде „капиталац“. Оклен год да погленеш. У новогодишњој ноћи све сијало.Китке шарене. Само људи нема да се окупе око лампиона. Уз Прибој и Бор Пријепоље општина у којој се број становника нагло смањује, за целих 10 одсто. За неколико месеци отишло 400 људи. Званично. Првих дана јануара Пријепољци су хранили паткице на ушћу. Нестварних 10 степени, сунце и весници пролећа. Ипак, најрадоснији весник чинило се да је била информација да почиње санација моста у Шарампову. Пријепољци ем воле тај мост, ем, је саобраћајна жила куцавица. Показаће се да ће „куцавица“ куцати „на апаратима“ до даљњег. Рекоше и да се бесправно сече шума. Чуш?! Дрво се воза на све стране.

a703927d27a1242e1e6d33b8b1ba0378 XL

А Пријепољци хране паткице. И равнодушно посматрају како се пред очима целог града али и стручне јавности урушава кућа са разгледница Пријепоља коју је Завода за заштиту споменика културе званично евидентирао као културно добро ове државе.О Цвијовића кући, како су је Пријепољци називали кућу Хаџи Петровића, писали су значајни стручњаци. Угледни београдски архитекта пишући својевремено о специфичностима архитектуре ових крајева истакао је „занимљиву зграду Хаџи Петровића“ у најужем центру, као један „посебан, врло изразит пример старе, заиста варошке архитектуре, врло особене у односу на све што је поменуто“. Како даље наводи „спољна отворена степеништа, па и саме балустраде, сасвим одређено подсећају на Медитеран. Тако се динарска планинска натмуреност вароши оплеменила благим дахом мора“.

Ова стара пријепољска кућа, тип варошке куће, грађена је према неким наводима 1885.године. Код нас је све релативно, па и извори, мало је тога сачувано, истражено, записано, углавном је провизорно, произвољно, а не ретко и само у служби датих потреба које често зависе од политичких прилика, због чега је у овом граду све трпело, а трагови нестајали и тако брисана прошлост и континуитет. Равнодушно Пријепољци, заузети храњењем паткица, посматрају и како већ годинама, после сваке кише Вакуфом, низ ударну саобраћајницу, тече поток носећи камење и муљ све до Мејдана. Блато?! Па, ко још хода уместо да се возика по граду?!

6a3a0b770ea5a67437a45b728e7f1fdc XL

Мислите да су Пријепољци реаговали и на ексклузивну вест да се отвара рудник у Чадињу и да „свакако до пролећа креће најозбиљнија експлоатација“, а у старту „посао за 100 радника“ , како је рекао председник групе „Металфер“? Нису реаговали. Били су заузети храњењем паткица на ушћу. Вероватно су чекали пролеће па да виде та „интензивна ископавања“ после „отварање стогодишње приче“. Сто година чадињске самоће у којој чаме олово, бакар, злато и сребро. И Пријепољци „на чекању“. Март дође. Погленуше Пријепољци горе на Чадиње. Не видеше стотину радника, те наставише да хране паткице крај Лима.

Ih januar 2

А ја поставила питање свима: зашто се на очиглед свих руши објекат „Светлости“ у Вакуфу, а нико ништа не предузима, а ни не проговора? Где су онолики борци и заштитници Мусале? А тешко је доћи и до информације ко би преузео активности како би се почело са ревитализацијом једног од најређих верских објеката на простору Балкана, какав се налазио у делу Пријепоља који је по њему добио и име. Од 2011.године нема конкретних потеза ни једне институције иако је мусала била предмет бројних расправа, а Скупштина општине је донела и закључке. Руши се објекат предузећа које више не постоији али је „државно власништво“ и од тада се само смеће гомила. Пријепољци о томе? Ни реч. Они се фотографишу како хране паткице.

А гради се. Од Коловрата до Сељашнице пут, расвета, тротоари, ивичњаци, бициклистичке стазе. Гради се. И градиће се.

40168653 1909340646034255 3000673554116116480 n

Пролеће освану, а то је знак за први одборнички састанак у новој години. Загарантована месечна примања ови представници народа између седница које се заказују свака три месеца, троше на припреме. Кондиционе. И друге. Обилазе, питају, трагају, анализирају, вреднују, полемишу, дебатују. Да ослушну глас народа, шта тишти сваког појединца, да ли му је пут пред кућом асфалтиран и остала питања из домена гласачког тела. Види се једна апсолутна ментална ангажованост.У сваком погледу. Донета Одлука о кућном реду и надокнадама за одржавање стамбених зграда. И? Могуће да се одржавају. Изнутра. Ко шефује тим зградама кад су сви законски рокови истекли за именовање управника? Не могу да се „здоговоре“ станари. Зграда Дома културе уписана у катастар. Него шта! Изграђена је 1979.године.

У Пријепоље дошао писац. Џевад Карахасан. Изузетан интелектуалац. Рече:“Ја пишем у нади да ћу наћи саговорника“. Нада умире последња. Кад све остало „скурепса“. Па онда и нада. Наставља се бројање одлазећих, а младих. Они што остају, хранећи паткице, имају велика очекивања од дуалног образовања. А они који нису измирили еколошку таксу, а воле паткице, добили су опомене. Тих има 5260 и све су порески обвезници. Има да се измирује зарад свеопште чистоће која погодује и паткицама иако те таксе нема од 2014. Мисле порески обвезници да ће се извући, да ће дуг застарити? А хоће екологију. Кад смо код екологије, Стањевине не патишу. Чист пример еколошке таксе. Таман мислили како ћемо се некако помаћи од Стањевина и сметлишта, кад ништа. Опет наново. Пре неку годину држава дала милион динара да сеоно ругло санира. И би мало сређено, ограђено. Кад, ето ти га опет даје држава паре али сада мора да се има пројектно-техничка документација санације, а тај папир вреди 3 милиона динара. Колико ће требати да се заспе сметлиште земљом рећи ће пројекат. До тада, ђубре ће се трпати као што се и трпало. Без пројекта.

d7f952e4236afc03a202fc64913dc353 XL

У априлу стигао Дејан Алексић, писац за децу. Каже да његова дела пред читаоце постављају задатке. А истраживања, пак, показују, да ти његови читаоци на интернету проводе више од три сата дневно, да пошаљу више од 100 СМС порука на дан и да само 16 одсто нешто чита. У Музеју две занимљиве изложбе. Једна је изложба фотографија из збирке града Ријеке, а друга портрети познатих савременика првог српског фотографа Анастаса Јовановића.

У мају дошао писац Енес Халиловић. Како се, заиста одбранити од зла?! У овој години умреће Милена Дравић највећа филмска звезда Југославије. А у Правошеви живи њен глумачки партнер Мирчета Вујичић.За пет година нанизао је једанаест филмских улога, међу којима и главну улогу у филму „Крос контри“ Пурише Ђорђевића. А онда је, вођен логиком горштака, ипак отишао у „сигурицу“: латио се моторне тестере и до пензије стругао балване по Златару.(„Ја и Милена Дравић главне, а споредне улоге ЉубаТадић,РужицаСокић. И ја седнем, дуга је зима, научим текст и на окупљању екипе издеклемујем улогу без грешке, као ђак. Те године кад смо завршили „Крос контри“ џабе извадих пасош. Требали смо да идемо у Бергамо у Италији на неки фестивал, те наврат-нанос извадим пасош. Таман га добијем, оно стиже обавештење да због неког текста који је имао неприхватљиве политичке конотације у Италији, организатор повлачи позив. Тако изгубих време, а добих пасош који ми никад више није требао али га ено тамо, стоји на полици“). А ја мислим: шта све сада себе назива глумцем! А каква је гуранција и навалица да се „заблеји“ у каквој рекламици.

Без икакве церемоније, после 12 година, пуштен водовод у Лукама. Агилно ЈКП“Лим“ са директором Енисом Мемишаховићем ем преполовило наслеђени дуг од 100 милона динара, ем уложило у објекте битне за водоснабдевање 44 милиона динара. И први пут после много година купило од сопствених пара два возила као основна средства за рад. А одборници опет заседали. То се причало о манипулацијама, о политизацијама, о уценама, о теткама, о парама. И о расподели пара. Посебно у спорту. И информисању. А, да, рекох већ да се причало о „тетки“. Дакле о спорту јер је тренер одбојкашица клуба „Бамби“ штрајковао глађу десет дана пред зградом општине зато што је клубу из буџета комисија „определила“ 50.000 динара, а претходне године милион динара. Он тврдио да је то све због тога што је пријавио малверзације и ту фамозну „тетку“ за прање пара коалиционог партнера у власти. Како, шта, која тетка, ко су актери, објашњавали су неки одборници али ништа званично није стигло од надлежних који утврђују овај вид криминала. Председник општине рекао да је „коалиција стабилна“.

3dc8d8b92f8ced08cddec721cf805abd XL

У том малинари на магистралу бахнуше. Блокада. Пријепоље у центру збивања у сред сезоне. Кордон полиције, камиони, мост у Шарампову затворен, ивањском џадом се кружи, гурема. Малинари траже да држава спречи „мафију која се богати на наш рачун“. Четири дана то трајало, заседао Штаб за ванредне ситуације. Прође и то. Биће да је држава рекла да ће да „спречи“. Мафију. Да се богати. Председник општине Драгољуб Зиндовић у интервјуу за „Полимље“ рече да је „динамично и интензивно“. Кад је реч о „инвестицијама“.

5460c4ee5f9847f4076f609166e1ebcc XL

Лето већ увелико. Паткице пливају Лимом. Пријепољци, погађате, с паткицама, а на буџетским ставкама суфицит. За све су криве јавне набавке. Фино све по закону урадиш, а онда се по закону они који не добију посао жале и то траје и траје. По закону. Само по закону.Пријепоље је обележило Дан општине. Председник општине Зиндовић рекао да је „наша обавеза да имамо визију будућности“. Отворена сувенирница. Почињало је, показаће се, дуго, кишно лето. Незгодно за Пријепољце и њихов однос према паткицама. А најбоља ствар коју неко може учинити кад пада киша је да „пусти да пада киша“. Мудро. Посебно кад „једног дана три дана пада киша“. То је зато што „неки људи осећају кишу, а остали само покисну“. А баш овога лета је било најдуже помрачење сунца у увом веку. Немир свемира, узбуђујући тренутак. И некако тих дана, умро је још један јунак наших живота, певач Оливер Драгојевић. Ко на екскурзијама са простора СФР Југославије није певао „А сад адио“. Није то носталгија, то је нешто комплексније, то је нешто друго. А то „нешто друо“ јави се кад одлазе они који нам омогућавају да делимо културу сећања јер шта је човек без сећања и успомемена? „Ча је живот венго фантажија“?!Било ми је лепо испричати причу о „великој причи“предузећа ЕС комерц и „храни мога краја“ кроз слоган „Волим добро у људима“. И ја. Но, трпим. У Бискупићима цело село стане у „Ладу Ниву“:

mmm1 2 Milena Dravic i Mirceta Vujicic foto politika.rs

Оно што је засијало истински је општинска зграда. Коначно је добила изглед. Уместо оног „казаматског“ . И изнутра ће се средити. Да буде по мери грађанства. Доликоваће доличним.

Фабрика на корзоу, за неупућене „Ирис“, зграда и што је остало, продавало се по пети пут. Нико није хтео. „Ливница“ је, пак, отишла код халва све са добошима.

148bf6a78b98601704d4f14fd5fd8d34 XL

Јесен стиже. Одборници заседоше. План детаљне регулације за Шеховића Поље усвојише. Градиће се, тако речено би, ново Пријепоље. Па да почнемо. Ко прекостане, причаће. Ови што сада опстају, осим паткица, воле да се „забаљају“ око контејнера. Бацају све што им падне напамет у „оти“ суд, а кад препуне, онда џумле око њега фрљаче шта хоће. И камење и намештај и клозете и плочице и шут и диреке и арматуру. А кад им се не свиђају, они га одгурају ђе им се свиђа. Некад се возикале троколице по сокацима. Сада се у предграду и приграду и пограду возикају контејнери. Заједничко са троколицом су кулагери! Ивање има џамију. Ономад дате паре да се уреди стаза до Савине Пећине у Хисарџику због најезде туриста. Годину, две касније, ограда отпала на месту где зјапи понор. Лако је направити, но ваља одржавати. Ваљало би због туриста да тустички делатници пригледају. Бирало бирачко тело месне прваке и другаке и остале. Зависи колико чланова савет месне зајенице броји. И изабрало. Било 278 кандидата за 163 места. Тесно. Бирало и бирачко тијело чланове Бошњачког националног вијећа. Изабрало. Трећа трака на магистрали допринеће коначно да се реши петља на Коловрату. Веома брзо и ефикасно.

46976945 2117612564966533 5382252960065519616 n

А онда су Пријепољци изашли да мирношетају у знак протеста јер је на улици брутално претучен дечко Емир Хамзић капитен ФК „Полимље“. Стоп насиљу. Почела су негодовања због све учесталијих криминалних дела која нису била карактеристична за Пријепоље. Пријепољцима пуне „црне хронике“ о паљењу аутомобила, саобраћајним удесима, тучама, шверцу. „Живот на граници је опасан и тврд“рекао би Рундек у песми „Шејн“. Све мање је простора за приче са „оно мало душе“ за кафане из комшилука као што је она Рилова , горе у Вакуфу, у махали где се још комшијски дружи, пије кахва сваки дан, прича о људима да се би не заборавили и запева по која. Та, људи чине град. И он је увек мера људи. Тако оста и сећање на тај први кафић„Либе“ које је отворио Либе 1979.године . Умро је ове јесени. Умро је и Шепи, фоторепортер „Полимља“ који је на својим фотографијама деценијама бележио лица овога града, догађаје, наше доживљаје, радости, туге, постанке и нестанке.

Сетим се да је велики глумац трагичне судбине Жарко Лаушевић имао наслов за своју књигу „Година прође, дан никако“. Тако и у Пријепољу брзо прође година. Са данима је нешто другачије. Чини ми се као код Довлатова да је „наша будућност као у ракова-позади“. Пријепољци, кад не хране паткице поред Лима, воле да кажу да им је досадно. Није то она врста досаде која се може победити разговором, заборавом или задовољствима. Реч је о суштинској досади. То је оно кад мање више изненада све изгуби смисао. То је оно кад више скоро ништа не заслужује вашу пажњу. Или како би то дефинисао најбоље ЕмилСиоран:“То је кад ништа више не значи нешто. Кад објашњавати значи понижавати се. Ако покушате да будете слободни, умрећете од глади. Толеришу вас ако сте или послушни или деспот. Али све док можете да се насмејете иако имате хиљаду разлога да будете очајни, треба наставити. Осмех је „једино оправдање живота“.

Индира Хаџагић

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Mart 2019
NPUSČPS
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3003873
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
973
3580
10805
64717
76163
3003873

Vaš IP: 54.226.175.101
2019-03-21 08:55