ZANIMLJIV HOBI: ZAUSTAVLJENI TRENUCI ŽIVOTA U OBJEKTIVU ŠEFKA MUSLIĆA

  13 Novembar 2018

“ Ni sam ne znam koliko je fotografija stalo u ovih šezdesetak albuma, ali mi se čini da sam u njih “spakovao” skoro ceo svoj život”, kaže sedamdesetogodišnji Šefko Muslić iz Velike Župe, kome je više od pet decenija “prva sporedna stvar “u životu - fotografija!

Poznavaoci tvrde da je fotografija jako skup hobi za koji je pored vremena i solidnog foto aparata, potrebno i “dobro oko” a još više iskustva i znanja.

“Ima u tome istine, ali ako je to način da se zaustavi vreme i sačuvaju svi trenuci do kojih vam je stalo, onda to mora da ima i svoju cenu”, kaže sedamdesetogodišnji Šefko Muslić iz Velike Župe koji, fotografišući, više od pola veka beleži sve važne, pa i one manje važne trenutke iz života svoje porodice i prijatelja. Njegovom oku, kaže, ne promiču ni lepota predela kao ni detalji gradova koje je imao priliku da obidje.  

“ Fotografišem sve što mi je važno i zanimljivo. Evo, prošle nedelje sam zabeležio radove na fasadi kuće. Imam i fotografije malinjaka od proleća do zadnje berbe. Stigao sam da fotografišem radove na izgradnji stubova mosta u Crnoj Gori, od postavljanja prve stope do danas ”, otkrio nam je Šefko Muslić.

Kroz   objektiv foto aparata koje je koristio, kaže da je “prošlo hiljade i hiljade ljudi”. Pa ipak, samo mali broj njih zna da se ovim hobijem bavi već - pola veka.  

“Samo bliski prijatelji i najuža rodbina”, kaže Šefko Muslić, nekadašnji radnik Tekstilnog kombinata.

Prvi foto apart , tada popolarnu “Smenu 8”, kupio je u Bijelom Polju, davne 1967. godine.

“ Radio sam u tadašnjem Titogradu na građevini i trebalo mi je dosta vremena da sakupim novac. Na prvoj fotografiji koju sam napravio je panorama Rožaja na kojoj se vidi nekoliko kuća i javna česma, što je u to vreme činilo grad.“

Otkrio nam je da je „glavni krivac za ljubav koja traje pola veka“, Šahin Zekić, nekadašnji lokalni fotograf.

„ Fotografijom me potpuno opčinila kad sam se prvi put fotografisao za ličnu kartu. Išlo se tada na vašare i teferiče, a rahmetli Šahin je bio glavni na tim okupljanjima. On mi je u početku i razvijao filmove. Kasnije je to radio pokojni Mika Svičević. Od njega sam mnogo naučio o fotografiji. Pokazao mi je kako da izoštrim sliku, iz kog ugla da fotografišem, a u njegovoj foto - laboratoriji sam naučio i svaki postupak izrade. Da sam imao više novca i vremena, verovatno bih i to radio. Ovako, zadovoljio sam se fotografisanjem i pravljenjem kolekcije fotografija koje su nastajale. Nije mene privlačila zarada koliko želja da zabeležim i sačuvam od zaborava. Kasnije sam i ja neki danar „ućario“ ali sam se fotografijom prvenstveno bavio iz hobija. Čini mi se da mi ništa nije promaklo od važnijih datuma, počev od moje svadbe 1970. pa kasnije od udaje i ženidbe dece, rođenja unuka, njihovih prvih osmeha i koraka...Često bi mi deca znala reći: Šta će ti to babo, a onda vidim da „zamakne“ neka stara fotografija ili me, kad zataji napredna tehnologija pa se obrišu slike u telefonu, pitaju za neku fotografiju. E odavde ništa ne može da se izgubi niti obriše“, kaže Šefko Muslić, prelistavajući po ko zna koji put zbirku albuma kojima, kaže, ni sam broja ne zna.

j.b. LJUDI I DOGADJAJI 1

„ Oko šezdesetak, za sada! A fotografija? Ko bi to izbrojao?

Ali zato, u svakom momentu i na vrlo jednostavan način, bez primene komjutera, Šefko Muslić zna gde da pronađe svaku sliku.

“ Ja svoje albume i dalje “listam” iz regala a tražim po registru “ručne izrade”. Priznajem da me “zakočila” moderna tehnologija i da se tu ne snalazim najbolje. U ovom registru, koji sam napravio, numerisani su svi albumi koji čine moju kolekciju a da bih se lakše snašao dopisao sam i njihov sadržaj”, objašnjava nam on.

Uz obimnu kolekciju fotografija, naš sagovornik čuva i sve foto aparate sa kojima je radio.

„ Tu je petnaestak foto aprata, od „smene 8“ do nekoliko digitalnih sa kojima zadnjih godina pravim fotografije. Najbolje slike su bile sa ruskog „zero“ aparata koji me je, kad se pojavio, koštao malo bogatstvo“, priča nam Šefko Muslić.

Od svog hobija bi, tvrdi, sigurno odustao da ga zaposleni u „Sony“ nisu naučili kako da ovlada savremenom tehnikom.

„ Nigde nisam mogao razviti filmove pa sam bio prinuđen da nabavim digitalni foto aparat. Priznajem, teško sam se na njega navikao. Nisam znao koliko slika mogu napraviti niti kako da ih sačuvam i uradim. Požalim se Ceci, Radu i Dejanu i oni me ubede da je to sve vrlo jednostavno, nauče me kako da radim i tako ja nastavim da se bavim hobijem. Kad se napuni memorija, slike mi prebace na CD i ja opet mogu da fotografišem. Deca i unučad su obećali da će me naučiti kako to sam da uradim. Imam i računar i voleo bih da i tu „prepreku“ moderne tehnologije ubrzo savladam. Često fotografišem i telefonom i zadovoljan sam kvalitetom slika. Sada koristim digitalni „nikon“ koji sam dobio na poklon od supruginog bratanića“, kaže Muslić.

Koliko fotografija znači Šefku Musliću uverili smo se tokom razgovora, ali u čemu je zapravo draž hobija kojim se bavi punih pet decenija?

„ Fografija je za mene zaustavljen tenutak života...uspomene, a jedini način ih se setim i nakon što prohuje godine je da ih zabeležim foto apratom i prelistavajući albume, oživim s vremena na vreme.

Nije Šefko Muslić zaboravio da zabeleži ni našu posetu jer je to, reče, još jedan važan trenutak u njegovom životu.

„ Nije da ne cenim napredak tehnologije, ali smatram da su samo pisana reči i fotografija trajna uspomena...Bez njih, kao da se ništa nije desilo, reče Šefko Muslić fotografišući nas svojim „nikonom.“

J.Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2721097
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2739
2873
9189
34412
99483
2721097

Vaš IP: 54.234.228.78
2018-12-12 21:08