GOST POLIMLJA: ADMIR ŠEHOVIĆ, GLUMAC

  18 maj 2016

Otkrio nam je zašto godinama nije želeo pogledati film“Lepa sela lepo gore” u kom je tumačio lik malog Milana, pričao nam o ponovnom susretu sa Draganom Bjelogrlićem i Srđanom Dragojevićem posle dvadeset godina, ulogama, nagradama, monodrami “Došljo”... I dalje je neodoljivo šarmantan, neposredan, jednostavan…”dijete iz naše mahale” koje, iako već desetak godina živi u Sarajevu, govori “čistim” prijepoljskim jezikom...

Kako Prijepoljcima predstaviti Admira Šehovića, mladog sarajevskog glumca kad je Šeha, “dijete iz naše čaršije” i o njemu manje - više sve znamo. Poštovanje bosansko-hercegovačke publike zadobio je zahvaljujući odličnoj glumi u ulogama u više predstava koje je igrao poslednjih godina.

- Samo sam imao više sreće nego ostali i dobijao glavne uloge. Zato, dodaje, nije “promakao” bosanskoj raji.

Svojoj, prijepoljskoj, predstavio se prošle nedelje monodramom “Došljo – legendi o Sandžakliji koji se (ne) vraća kući. U razgovoru za Polimlje, nekoliko sati pre početka predstave, “priznao nam je da ga “trema izjeda” jer “nije ba lako glumiti pred svojom rajom, ljudima koji znaju kako dišeš. Nemaš tu ničeg sem mene i publike, nikog da te vadi ako pogriješiš. A joj, majko, neću valjda zabrljati.”

Znali smo da neće. Njegova raja dočekala ga je u tišini, radoznala da vidi, oceni da li Šeha tako dobro glumi kako se tamo u Sarajevu priča… Ispratila ga ovacijama i na nogama, odajući poštovanje zemljaku kome se “gluma bila smučila” mnogo pre nego je postao istinski glumac. Film “Lepa sela lepo gore”, u kojem je kao devetogodišnjak tumačio lik Milana, sa pažnjom je pogledao tek pre osam godina. Zašto, pitamo ga i vraćamo u detinjstvo, vreme kad “kao dijete nije znao šta znači podići dvesto kila”?

“ Film je sniman 1996. u okolini Prijepolja. Ja sam najviše ličio na Bjelogrlića i za ulogu Milana izabran među stotinak dečaka. Halila je tumačio Miloš Đuričić iz Višegrada i zato je gradom počela kružiti priča da su nam uloge dodelili s razlogom, jer su navodno hteli da zbog rata u zemlji Srbin glumi muslimana i obratno. Tak sam pre nekoliko dana od Dragojevića saznao da je to zaista bila njegova želja, ali da se radilo o slučajnosti da, eto, ja ličim na Bijelu. Tako sam sa devet godina od glume zaradio nekoliko babovih inžinjerskih plata u Fap – livnici. Ali nisam ja tad razmišljao o parama, više me zanimalo to stvaranje nečeg, a da ni sam nisam znao čega. U sećanju mi je najupečatljivija scena kad sam kamenom trebao udariti Micu Trofrtaljku. Snimanje je obustavljeno jer smo čekali da se napravi kamen od gume i zato sam valjda taj rekvizit doživeo kao nešto jako važno, pa smo scene više puta ponavljali jer bih ja, nakon što udarim Micu, krenuo da uhvatim kamen, plašeći se da će odleteti u provaliju.

Da, jesam se tih dana pravio važan. Prijali su mi slava i popularnost, ali su me počela nervirati čaršijska pitanja, od onog koliko sam para zaradio, je li bilo pravog seksa na biciklu, pa do spominjanja “ćune” kad sam se “pravdao”   da to nisam bio ja već Halil a da sam ja onaj sa kamenom… Sve mi se to smučilo toliko da film nisam pogledao do pre nekoliko godina. Ipak je ta muka opredelila moj put. To i „Piramida“ Amaterskog pozorišta Doma kulture. Ne znam ni sam u koliko gradova smo sa ovom predstavom gostovali, ni koliko dobili priznanja, ali je to bio najlepši period mog života i odrastanja. Družili smo se, zabavljali, putovali, upoznavali, a ta energija i sloboda koju sam osetio na sceni, definitivno je opredelila moj put. Pošto mi je ostao kec iz matematike, bilo je i alternativnih predloga: DIF, jer sam trenirao košarku i atletiku, kriminalistika i pravo. Otac je posebno “navijao” za pravo jer je to jedini fakultet koji se završava „ležeći“. Nisam to želeo pa sam na brzinu spremio prijemni za Akademiju scenskih umetnosti u Sarajevu i … pao. Na konsultacijama su mi rekli da sam “zdrobio” sva tri jezika i nije bilo svrhe objašnjavati da mi u Prijepolju tako pričamo, poslušao sam savet da se opredelim za jezik na kojem ću sledeći put polagati i prošao.

Diplomski rad na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu overio je prošle godine u Prijepolju pozorišnom predstavom “Moler”, koju je radio pod mentorstvom profesora Senada Bašića, popularnog Rukfaša iz serije “Lud, zbunjen, normalan”. Glumu je učio i od oskarovca Denisa Tanovića.

Povodom dvadeset godina od snimanja filma “Lepa sela lepo gore”, prošle nedelje se opet sreo sa starom ekipom. Zašto pre nije došlo do kontakta ili eventualne saradnje, pitamo ga?

“ Slično pitanje mi je i Bjela postavio. Bio je zaprepašćen kad sam mu rekao da sam u međuvremenu postao glumac. Da sam studirao pravo, rekao sam mu, sigurno bih našao način da se javim. Ovako, to bi izgledalo poltronski, a ja ne cenim poltrone. Pozvan sam na kasting za seriju “Senke Balkana” koja će se baviti različitim temama na prostoru stare Jugoslavije, dvadesetih godina prošlog veka. Nadam se da ću dobiti ulogu i unapred se radujem saradnji sa srbijanskim glumcima, otkrio nam je Admir Šehović.

Monodrama “Došljo” po tekstu Admira Crvčanina bavi se temom predrasuda na ovim prostorima. Da li je lakše biti Šeha u Prijepolju ili “Sandžo” u Sarajevu, pitali smo ga?

Opširnije u Listu Polimlje, u petak 20. maja

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3899333
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
700
3622
7341
112117
92211
3899333

Vaš IP: 34.204.191.31
2019-10-23 03:08