МИЛОШЕВО ЕТНО СЕЛО У KAМЕНОЈ ГОРИ: САМО ЈА, МОТОРКА И ЦРНИ ВРХ

  30 Oktobar 2018

„Имам крајњи циљ. То је да овде направим рај за децу. Да ово буде простор за оне који воле природу и који знају да уживају у њој.

Подно каменогорског Црног Врха, угнездио се засеок Сади а на његовом најлепшем делу, на сунцем обасјаној ливади, налази се мали приватни етно парк. Или, етно село. Иза високе дрвене граде којим је опасано и лепе улазне капије сместило се неколико дрвених објеката различите намене. Ту су и наткривене љуљашке за мале и велике, дрвене степенице из једног комада високе петнаестак метара, мала просторија за мерак, са „фотељама“ исклесаним од великих трупаца, где друштво може роштиљати, окренути ражањ или наместити сач. У сенци јеле чесма са дрвеним коритом. Около засади од две, три хиљаде малина намењених искључиво за госте. Све покошено, култуивисано, умивено пријатним зрацима јесењег сунца.

MC Etno selo 2

То је етно парк Милоша Цмиљановића које је почео да заснива пре осам година. Сам, са својих десет прстију. За своју душу и за своје паре.

„Кад сам почео имао сам велики отпор укућана. Имало је још доста да се улаже у породичну кућу у Кашицама, да се не губи време и не троше паре на Сади. Али данас сви воле да дођу. Посебно унучићи“, каже не баш много причљиви, Милош.

MC Etno selo 3

Он је, лако је закључити, дете шуме. Познаје добро не само дрво, зна шта се у шуми сме а шта не, шта се може наћи и где. Зна како да узме од природе а да јој не наштети а зна и шта јој треба дати и како је чувати. Одмах после војске радио је као дрвосеча на падинама црногорских брда која се граниче са Албанијом. Добро је зарађивао и још боље трошио.

Смеје се. „ Зна се где. Где и сви млади “!

Онда је баштованио у атрактивним Купарима које су биле војно одмаралиште и где је све морало да буде „под конац“ а дуго времена је проводио радећи разне послове на формирању војвођанске туристичке дестинације у Црепаји. Ту је први пут саградио дрвену кућу и схватио да му иде од руке, мада пре тога није имао никаква градитељска предзнања и искуства.

Између ове две „приче“ Милош је засновао породицу, са супругом подизао четворо деце а заједно су петнаестак година радили у погону Текстилног комбината у Каменој Гори.

MC Etno selo 4

Тада се живело лепо. Све док нису дошла она зла времена. Све се распадало па је Милош кренуо у шуму. Опет, он и моторка. Основао је мало предузеће „Црни врх“ које је сарађивало са Шумском секцијом и за њен рачун секло шуму за грађу и огревно дрво. Повремено се бавио печурком, губом и лисичарком коју је не само брао и продавао већ се бавио њеним откупом. Кад је породица „ојачала“ на ред су дошле и његове идеје...

„Кад сам почео да их претварам у стварност долазиле су саме од себе. Видео сам да се то што радим свиђа и другима. Моја обрада дрвета је сирова, са што мање рада на њему како би дрво задржало свој природни изглед, како би се објекти што више уклопили у околину. Не тежим ја неком савршенству нити неком шминкању дрвета, блањању, лакирању, бајцовању... Има тога колико хоћеш. Желим да ово село буде аутентично, јединствено. То радимо ја и моторка“, поентира Милош, велики противник боја, лакова, хемије... Бетон и вештачке материјале користи само где се мора.

НИСАМ ТРАЖИО НИЧИЈУ ПОМОЋ

„Нисам до сада тражио ничију помоћ и не требају ми туђе идеје, посебно оне које не иду у мом правцу. Мене не интересује ни то што до овог мог етно села нема ни пута ни струје. То само може да ми поквари причу. Да наруши природу. Јер са том модернизацијом долази много других негативних ствари. Пут могу насути и сам, не треба ми асфалт а струју ћу решити преко сунчеве енергије и панела, изричит је Милош.

MC Etno selo 5

„Имам крајњи циљ. То је да овде направим простор за оне који знају да уживају у природи која ничим није нарушена. Посебно рај за децу. Видим колико моји унучићи овде уживају у здравом ваздуху, окружени натакнутом природом, у здравој храни, па мислим да има још оних који то воле. Носим се мишљу да због деце убацим и неке животиње али о том, потом...

„Привео сам крају неку грађевинску причу а требало би да почнем да је заокружујем смештајним капацитетима. За сада ово је искључиво летња прича. Могу да угостим десетак до петнаест заљубљеника природе а за неку зимску идилу потребно мо је још неколико година. Да решим питање грејања, мокрих чворова и још детаља пошто сам питање прикључка за воду унапред завршио да нешто касније не бих пореметио“.

Причајући о својим плановима Милош Цмиљановић потенцира на томе да му није намера да се „овајди“ нити да врати уложено. Ради за своју душу и кад год му на памет падне нека идеја:

„Још никоме нисам допустио да овде закуца ексер а закуц`о сам приколицу. Понекад радим читав дан и још нико од мене није чуо, јој, што се уморих“.

MC Etno selo 6

Милошеви гости за сада су углавном његова породица и пријатељи који воле осаму и уживају у мирису смоле и пољског цећа, у шапату ветра и шуме, као и он сам. Ове године велику и лепу дрвену капију свог етно села Милош је широко отворио за братство Цмиљановића које је своје прво окупљање имало баш овде. Дошавши пре 202 године из Озренића код Никшића, свили су своја породична гнезда баш у Гори на камену. Расули су се још једном у свим правцима и поново окупили код домаћина Милоша. Било је то уједно прво масовније окупљање у овом етно селу. Милош је наравно, био добар домаћин. Услужан, добродушан, предусретљив, ненаметљив, какав је био и оног дана када је угостио аутора ових редова.

М.Ц.

 

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2018
NPUSČPS
123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2644773
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2237
2867
8057
57571
108739
2644773

Vaš IP: 54.226.209.201
2018-11-21 19:08