GOST „POLIMLJA“ FOTOGRAF ADNAN DAUTOVIĆ: OVA „SPRAVA“ JOŠ UVEK OTVARA MNOGA VRATA

  16 Avgust 2018

Elektro-instalater po obrazovanju, radio samo dva meseca „u struci“, Adnan Dautović se probija u virtuelni svet primorskog „džet seta“ kao - fotograf. „Snimao sam svašta i svakoga, a pričaću vam o rođendanu jednog od Gadafijevih sinova, „repriziranom venčanju“ ruskih tajkuna, o Milu i Filipu, fotografijama popularne albanske pevačice... jer ste vi, „Polimlje“, za mene neprolazna vrednost i institucija...

-Pozvali su me, jednom, iz neke agencije koja je bila organizator cele te priče i pitali me da li sam spreman da snimam, nekoliko dana, u „Splendidu“ događaj čije ću detalje znati tek kad budem trebao da radim. Bio sam već afirmisani fotograf „Bonija“, a u ovom poslu ne odbijaš takve pozive. Kad sam došao da radim, rečeno mi je da posle svakog angažmana karticu moram ostaviti nekom iz Službe obezbeđenja ko mi je zatraži. To mi se prvi put dogodilo, ali me nešto teralo da ne odustajem. Kad sam i to prihvatio, pozvali su „sekjuriti“ koji me poveo na hotelski heliodrom i rekao mi da će uskoro tu sleteti jedan helikopter sa glavnim gostom i da treba sve da snimim. „Škljocao“ sam na svaku glavu koja se pojavila na stepenicama za izlazak putnika, uključujući i bezbednjake, ne znajući ko je ko. Tek pošto su se svi izređali, pojavio se „glavni junak“. Znao sam to jer me „sekjuriti“ munuo u rebra. Po završetku su mi rekli da je to jedan od Gadafijevih sinova (još nije bilo ni naznaka „arapskog proleća“ u Libiji) koji je odlučio da na budvanskoj rivijeri slavi trideset ie neki rođendan! Uz to, uzeli su mi karticu iz foto aparata i rekli da budem dostupan 24 sata. Sutradan su me pozvali u dva popodne, snimao sam i u jednom trenutku, pošto se sve odužilo, protokol i ostalo, pođem ka toaletu. Onaj „sekjuriti“ me uhvati za ruku, uze mi foto aparat „na čuvanje“, zaista mi ga, uredno i veoma ljubazno, vrati čim sam izašao. Takva su pravila kod velikih ličnosti, nema pogađanja i nema ničeg mimo dogovora. Inače, ne igraš! A kad ne igraš tu igru, mnogo toga izgubiš...Glavna žurka, rođendanska, se ne može prepričati. Bila je, zaista, na svetskom nivou, od gostiju, prinčeva, ministara, biznismena...pa do poznatih pevača tog vremena i tog područja.

Tako priča Adnan Dautović, fotograf, koji je od 2006. godine u Budvi, gde radi za Foto „BONI“. U svom Prijepolju poznat je kao autor bravuroznih fotografija, među kojima i ona čuvena sa novim mostom u krupnom planu i Prijepoljem sa urbanom (!) raskrsnicom sa sve semaforima!

mmm7 3

-Ha, zar je tako dobra? Snimio sam je sa terase prvog sprata nekog stana iznad „Bombonjere“. Pozvonim, otvori mi neki čovek i ja ga zamolim da prođem do terase. „A ko si ti“, pita on, ne baš prijatnim tonom. „Novinar“, slagah da ga primirim. „O, samo izvolite, za koga radite“, promeni raspoloženje u trenutku...Eto, šta se stalno žalite vi, novinari, kako vam je teško. Ovo je lep primer da vas ljudi i dalje „pribiraju“, šali se Adnan.

Adnan Dautović je počeo da se zanima za fotografiju kao srednjoškolac. Bilo je to u vreme kad su kompjuteri i kućna elektronika konačno stizali u male sredine kakvo je Prijepolje. O tome mi priča „Pod murvom“, uz prijatne zvuke bečićke plaže.

mmm7 5

-Kad sam kao srednjoškolac kupio računar, otvorio mi se svet fotografije u današnjem smislu. Iz dana u dan, sa svakom novom knjigom o programima za fotografiju, znaš u Prijepolju tada nije bilo interneta pa se o tome moglo saznati samo iz printane literature, bio sam sve bližu odluci da će to biti moj posao. Celog života, što da ne? Po završetku tehničke škole radio sam jedno dva meseca kao elektro-instalater i onda se prijavim u tadašnji Foto studio „Holivud“ u Prijepolju. Vodio ga je Nedeljko Papić iz Užica i nije me primio da radim uz pošteno obrazloženje: „Znaš, za ovaj posao potrebna je devojka, tebe neću primiti ali ću te uvek pozvati kad budu potrebna neka snimanja“. Nešto kasnije vidim, ovi u Podgorici traže fotografa, pošaljem mejl, oni me pozovu, ponesem neke radove, razgovaramo i vlasnik mi kaže: „Što se mene tiče možeš odmah da počneš“. Mesec dana posle, „gazda“ me pita: biraj, Beograd ili more? Terazije ili Stari Grad u Budvi? Odaberem Budvu, more je more a nekako mi i bliže Prijepolju od klaparanja vozovima ili vožnje Ibarskom. U Budvi odradim sezonu dobro, crknem od trčanja ali napravim dobar rezultat. Snovi počinju da se ostvaruju. Postajem ime. Zovu me ljudi i ja nikog ne odbijam a ako baš moram, onda to učinim cenom. Radim na procenat, tako da imam jak motiv da „Boniju“ pravim što više posla... Budva je metropola turizma, zabave i bogatih ljudi. Imamo ovde konkurenciju, ali imamo svi i posla, neko manje neko više. Ja se ne žalim...

mmm7 2

Za dvanaest godina postao je prepoznatljiv njegov poslovni manir i diskretnost, što su, kako kaže, stubovi uspeha. Znam to i zato ne insistiram na detaljima...a tako bih rado!

Pozove me, pre nekog vremena, jedna albanska pevačica, vrlo je popularna sa milionskim posetama stranica na društvenim mrežama. Htela bi snimke koji su strogo za privatnu upotrebu. Naručim im brodić, njima mali, hoće veći. Ja onda naručim jahtu, 300 evra sat, oni prihvate. Uradim snimke, sredim sve to u kompjuteru i pokažem njoj i menadžeru, oni se oduševe, plate troškove, časte me 50 evra i pozovu na ručak, bez foto aparata, hoće da mi time ukažu pažnju. Odem u ekskluzivni restoran ovde u Budvi, poručim srednje skupu hranu, oni astronomske salate i priloge... boca šampanjca 450 evra... šta da ti pričam. Ukapiram da je „menadžer“ mnogo više od menadžera, oni takođe vide da sam skapirao i kažu mi: videli smo da si inteligentan dečko, ovo je prilika da pokažeš i da si pametan... Nemojte očekivati da vam bilo šta drugo kažem o ovome, ne ostavlja nikakvu mogućnost Adnan.

U poslu kojim se bavi marketing je moćna stvar. Kaže da se mnogo ne bavi time jer je posao organizovao tako da jedva stiže da ispoštuje sve rokove i svačije prohteve. A ima ih svakojakih...

mmm7 4

-Slikao sam Kirilova, direktora Gasproma koji je ovde organizova sastanak menadžmenta iz Rusije. Radio sam dnevne sastanke i noćne žurke, bio sa njima na krstarenju. Rentirali su brod „Jadran“, nekada školski brod Jugoslovenske ratne mornarice, koji se u praksi ne rentira osim za ekstra događaje. Odvezli smo se na neku plažu blizu Tivta kojoj možeš prići jedino čamcem, nema nikakvu kopnenu vezu. Sve porudžbine su stizale gliserima...čak i sladoled! A nedavno pozove me jedna gospođa kaže da je broj dobila u nekoj ruskoj agenciji za promet nekretnina.Znaju me tamo jer sam slikao na stotine kuća u vreme kad je kupovina nekretnina u Boki bila hit. Hoće da joj snimim venčanje. Sutradan muški glas traži isto to, ja prihvatim. Tek treći poziv je otkrio „čaroliju“: zvali su sa tri različita mesta tako što bi od konobara ili recepcije zatražili telefon nekog boljeg fotografa. Slučaj je hteo da su se sve tri lokalne preporuke odnosile na mene. Onda mi kažu: „Polažete mnogo na marketing. Svi vas preporučuju“! Meni bi drago, ali sam se trudio da to sakrijem. Bio je to nedavno venčani par koji je želeo da fotografijama dodatno „ulepša priču“ tako što će izgledati kao da su venčani u Boki a ne negde tamo u Rusiji. Poneli sa sobom svečano odelo, venčanicu, bukete ruskog sveća...

Adnan fotografiše i „obični svet“.

-I te kako. Oni su, uz kvalitet mog rada, moj najbolji marketing. Uradim nešto dobro, to se odmah pojavi na društvenim mrežama, krenu pitanja: ko ti je ovo radio, koliko te koštalo...a onda pozivi sa samo jednim pitanjem: možete li doći da mi snimite svadbu, rođendan, sedeljku, godišnjicu braka...

Za „živeti od slikanja“ treba imati i moćnu opremu, pitam ga?

-Imam dva Nikona d750, 14mm Nikon za enterijer, 24-70mm Nikon. 24-120mm Nikon, 70-200mm Nikon VR II, 35mm Sigma art, 85mm Nikon…U opremi je oko 10 hiljada evra i sve je moje, sve sam kupovao u skladu sa finansijskim stanjem.

mmm7 6

A pojava „ajfona“?

-Generalno to je znatno suzilo tržište. Danas svako može snimiti, ali dobru fotografiju i dalje rade samo odabrani. Prosečne fotografe „ubila“ je mobilna telefonija, ovi što su još živi su bili jači!

Adnan snima za „Primorske novine“, elektronsko glasilo Boke.

-Uvek kad sam na događaju za koji smatram da su mediji zainteresovani, „Primorskim“ šaljem fotografiju i osnovne podatke. Sve i uvek potpuno besplatno. Svestan sam vrednosti medija a „fan“ sam malog broja glasila, među koje spadaju „Primorske“ i „Polimlje“.

Stižeš i do državničkih odaja?

-Da. Kad sam prvi put snimao Filipa (Vujanovića) ili Mila (Đukanovića), bio sam nekako stisnut, mali strah da li će sve ispasti kako valja. Osim protokola koji se podrazumeva... sasvim obični ljudi, prijatni i zaista korektni.

M.M.Mutabdžija

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Septembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2461719
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1495
3294
21378
70501
85985
2461719

Vaš IP: 54.158.199.217
2018-09-22 21:23