Noćas najduže pomračenje Meseca u ovom veku: NEMIR SVEMIRA

  27 Juli 2018

Trajaće sat i po. Događa se kad Mesec uđe u zemljinu senku. Na ideju da je zemlja okrugla došao je još Aristarh u 3.veku p.n.e. upravo prateći Mesec. Ukoliko noć bude vedra, redak prizor u toplini julske noći budi fascinaciju. A upravo je ta fascinacija Mesecom nekada izazivala mnoge strahove.

Verovanje u zvezde u Evropi uzima maha posebno posle 13.veka jer je izum štamparstva omogućio da postanu dostupna dela helenističke magije i latinskih astrologa. U jednom trenutku strah od zvezda postaje jači od nade koju je nudila religija. O tome svedoče i brojne freske na italijanskim dvorovima Ferare, Padove, Rima ali i poezija cele renesanse. Prema položaju i menama Meseca(i zvezda) određivan je čak i početak izgradnje velike palate Stroci, krunisanje kraljeva ili venčanja. I na francuskom dvoru vladari su uzimali za savetnike proroke i čarobnjake. Katarina Mediči je, recimo, veoma slušala Nastradamusa. Čak i filozof kakav je bio Džon Lok, verovao je da lekovite trave „treba brati prema mesečevim menama“.

Brojne su civilizacije koje su mesečevim menama pripisivale veliki uticaj na vreme ali i na rađanje i rast, ratne sukobe, stradanja. Evropljani iz doba renesanse vodili su računa o mesečevim menama i za mnoge druge poduhvate:rezanje noktiju, šišanje, kretanje na put, kupovinu ili prodaju, pa čak i početak učenja. U Engleskoj se smatralo neopreznim ako se venčava ili useljava u kuću dok je Mesec u opadanju U Evropi, s početkom modernog doba, francuske poslovice i kalendari podsećaju kako treba sve usklađivati sa tom „prevrtljivom i zabrinjavajućom zvezdom“ i kako treba tumačiti njene oblike i boje:“...u petoj mesečevoj fazi vidi se kako će vreme biti celog narednog meseca...Ako je Mesec bled biće kiše i nevremena, ako je srebrnast biće lepo, ako je crvenkast puhaće vetar...Kad je pun Mesec-ne sej ništa...“.

Naravno, sva ova praznoverja imala su korene u hiljadugodišnjim iskustvima ljudi koji su živeli na selu. A njih je teoretski razrađivala

čak i učena teologija. Još je sredinom 17.veka jedan engleski stručnjak tvrdio da Mesec veoma utiče na žensku psihologiju i na vlažnost tela, te je odgovoran za „mahnitost mesečarskih temperamenata“ (K.Tomas-Religija i magija). Za Tomu Akvinskog koga su smatrali najsvetijim učenjakom a potom i najučenijim svecem, bilo je važno ne samo „odbraniti slobodu Boga već i svakog pojedinca“, pa je verovao da se mogu gledanjem u zvezde predvideti neke fizičke pojave ali da „ljudska volja nije u vlasti zvezda jer bi u protivnom slobodna volja bila ukinuta,a time i dobro delo“. Ali Paracelzijus, švajcarski alhemičar, astrolog, mistik i okultista, podržavao je verovanje da su zvezde „naseljene duhovima višeg reda i ti duhovi upravljaju našim sudbinama...Sve što mozak zamisli i realizuje dolazi sa zvezda“.

STRAH OD NOĆI JE ZAZIRANJE OD MESECA

Upravo je strah od noći povezan sa zaziranjem od Meseca. Svetlost i mrak vezivali su se za život i smrt. Objekrtivne noćne opasnosti čoveka su ispunile subjektivnim opasnostima. Strah u tami postao je strah od tame! Otuda i objašnjenje zašto je urbana civilizacija uložila toliko napora kroz vekove da veštačkim osvetljenjem produži dan. U 18.veku glavne ulice Pariza osvetljavalo je preko 5.500 svetiljki ali se govorilo da se „van kruga uličnih svetiljki ne treba kretati“. Strah od noći pratilo je i nepoverenje prema „hladnom“ Mesecu koji je nazivan i „gospodarem talasa“ (Šekspir).Da Mesec može da izazove ludilo uopšte se nije sumnjalo. Mnoge civilizacije su u Mesecu videle dvosmislen simbol i ambivalentnu silu. On raste i opada, umire i oživljava, obeležava vegetacione cikluse. U modernoj Evropi naglašavana su njegova negativna svojstva jer je on „saučesnik noćnih zlodela“. Mesec je i „varalica“, pa je povezivan sa paklom. Čak se govorilo da „veštice upravljaju srebrnim Mesecom“. Kad je „bled od srdžbe“ on „ispunjava vazduh vlažnošću i počinju da se šire prehlade (Ž. Delimo). Vladajuća kultura koja dominira sve do 17.veka naglašava zlokobnu stranu noći i Meseca. Greh i tama, podrazumevalo se da idu zajedno. Mesec je samo obmanjivao svojom lažnom svetlošću. U noćima punog Meseca dešavaju se čudnovate i čudovišne promene:nadolaze talasi, more postaje opasno u svojoj nepreglednosti, javljaju se strašna bića (engleski ep o Beofulfu), vampiri i vukodlaci ustaju u noćima velike i lažne svetlosti koju baca zavodljivi pun Mesec jer im omogućava da pronađu svoje žrtve koje naivno tumaraju okolo jer Mesec sija i tama se više ne čini tako opasnom. Čak i najpostojanije i one koji se kunu da ni ne gledaju Mesec, obuzima čudni nemir. U nekim jezicima i reč „ludilo“ povezana je sa Mesecom („lunatic“, a kao zgodnu ilustraciju pomenućemo grupu Exodus i „Lunatic Parade“). Za noći punog Meseca dešavaju se čarobni plesovi vila koji u nepovrat odvode začarane i zanesene.

Ih pomracenje 2

Pošto se imaginarno i iracionalno lako udružuju, objašnjivo je kakva je tek panika nastajala kroz istoriju kad su bivala pomračenja. Istina, pomračenje Sunca je izazivalo nepojmljivo velike strahove, o čemu svedoče brojni zapisi kroz vekove ali ni pomračenja meseca nisu ostajala bez tumačenja koja nisu ostavljala mesta optimizmu!

O značaju meseca u islamu govori činjenica da se islamski kalendar upravlja upravo prema mesečevim menama. Islam govori o lepoti Meseca i zvezda. Spominje se i u ajetima.( „Mi smo vama najbliže nebo sjajnim zvezdama ukrasili“). Postoje ipak saveti da se valja čuvati jer je svet „đina“ i „šejtana“ aktivniji kad je Mesec pun. Takođe, savetuje se zastiranje prozora kako pun Mesec nikada ne bi padao na vas dok spavate. Preporučuje se i koje sure tada valja učiti. Zar jedna od najpoznatijih sevdalinki ne veli:“Ne kuju se konji po Mesecu, već po danu...“. U nekim istočnjačkim religijama veruje se da pun Mesec doprinosi našoj unutrašnjoj harmoniji. Sve što se dešava u našem telu, umu i duhu biće pojačano tokom punog Meseca. Zato zamislite kako vam se ostvaruju svi snovi, razmišljajte o svojim ciljevima. Iz astrološkog ugla, Mesec predstavlja ženski princip, noć, misao, sećanja i emocije u izvornom obliku.

Naravno da je Mesec bio inspiracija za pesnike i umetnike uopšte. Zar sve ono neprihvatljivo što se događalo u njegovom najkontroverznijem filmu „La Luna“ veliki reditelj Bernardo Bertoluči nije pripisao upravo Mesecu?! Kad je Mesec pun sve je moguće. Kao u filmu „Opčinjena Mesecom“ koji je pevačici i glumici Šer doneo Oskara za najbolju ulogu?!

No, bez obzira da li je reč o praznoverju ili naučnim potvrdama posebnosti Meseca, neke od najlepših kompozicija zovu se mesečevim imenom. Betoven je komponovao fantastičnu „Mesečevu sonatu“, a Glen Miler je zasvirao jedan od džez standarda koji spada u najpopularnije melodije 20.veka. Zove se“Mesečeva serenada“.

A za mnoge, najbolji album u istoriji rokenrol muzike je upravo „The Dark Side of the Moon“ neponovljive grupe Pink Floyd.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Avgust 2018
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2361650
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
999
2487
999
56417
79170
2361650

Vaš IP: 54.81.110.186
2018-08-20 09:02