КАКО ЖИВИ И ШТА РАДИ МИРЧЕТА ВУЈИЧИЋ, ЧУВЕНИ ГЛУМАЦ-НАТУРШЧИК СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА: ДАВНО САМ ТИ ЈА КРЕН᾿О НИЗВОДНО ОД ЖИВОТА

  31 Maj 2018

У своје време прославио је овај крај. За пет година нанизао је једанаест филмских улога, међу којима и главну улогу у филму „Крос контри“ Пурише Ђорђевића. А онда је, вођен логиком горштака, ипак отишао у „сигурицу“: латио се моторне тестере и до пензије стругао балване по Златару. Мирчета Вујичић из Правошеве!

Ено га, и сад, како каже „пландује“ горе у Бакаловини, засеоку испод највишег врха у Правешеви. Само је Голо брдо (1627 метара ) височије од Бакаловине.

Први филм у коме је 1968. године заиграо, „Низводно од сунца“ Федора Шкубоње и Саше Борисављевић, имао је за то време завидан успех. То је и допринело да се стасити Мирчета почне све чешће појављивати у тадашњој филмској продукцији. Дошло је дотле да је био једно време у дилеми да остави тек добијени посао у Шумској секцији из Нове Вароши, прихвати наговарања филмског естаблишмента и посвети се филму. Ипак, пресудила је „сигурица“.

-Не зафркавај са том „сигурицом“. Да сам отишао, шта бих данас, без социјалног, без пензије, без овог пландовања у коме уживам, ма како се то другоме чинило, брани Мирчета своју одлуку из 1973. године када је на упозорење тадашњег шефа Шумске секције „филм или тестера“, одабрао ово друго!

Али, није да није било лепо и забавно. Са тим се и он слаже присећајући се за „Полимље“ многих згода са филма и око филма.

-У та доба сам радио код Геодетске управе из Пријепоља. Било је неко авионско снимање земљишта и ја сам био „покретна ознака“ за војне геометре који су свакодневно постављали међе. У овим крајевима, тачније тамо са оне стране у Љујићима, снимале су се неке сцене за филм „Низводно од сунца“. Сретнем, тако, једног дана Сташу Борисављевић, Варошанку по рођењу, која је са супругом Федором Шкубоњом радила на том филму. Вели она како им је неки глумац остао у Београду због болести, а они журе да заврше филм. Да ли би ти пристао да играш неког Међа у филму, то је мала улога, неће ти узети много времена, пита ме она. Мени уговор са Геодетском управом истицао тих дана и не остаје ми се докон, па велим: бих ако будем могао да то урадим како ваља. Сташа ми предложи да за неки дан, кад ми истекне уговор, урадимо пробно снимање па ћемо заједно видети може ли се озбиљније рачунати на мене у тој улози. Снимимо тако неколико сцена па увече у хотел „Језеро“ у Нову Варош да екипа види како изгледа све то на платну... Пођем и ја. Кад се на платну појавила сцена у којој сам ја пробао, салом се проломи аплауз. „Па ово ни Беким Фехмију не би боље одиграо“, каже Федор... Снимало смо мало овде, мало на Авали, лепо ме платили и ја се вратим. Мислио сам да је са филмом готово. Али премијера је била више него успешна, па онда почесмо да идемо са фестивала на фестивал, те се ја мало одважих у том друштву које ме је одлично примило. Знате, ја сам био нови лик, другачији од осталих, ваљда занимљив због тога, прича Мирчета.

Тако се натуршчик Мирчета „ушалтао“ међу професионалце. Уследила су, како то већ буде, тапшања, похвале, али и нови позиви.

-Већ на пролеће позва ме Пуриша Ђорђевић да тумачим главну улогу у филму „Крос контри“. Ма нећу ја то моћи, јеси ли ти нормалан, код толико глумаца наш᾿о си мене једног натуршчика, браним се. Он ћути и само ми баци неку књижурину и вели, ево читај, имаш три месеца форе. И, научи улогу напамет. Ја и Милена Дравић главне, а споредне улоге Љуба Тадић, Љубинка Бобић, Ружица Сокић. И ја седнем, дуга је зима, научим текст и на окупљању екипе - тап-тап, издеклемујем улогу без грешке, као ђак. Пуриша закаже снимање...

Потом су се ређали филмови са Мирчетом у мањим или већим улогама: Скерцо, Судбине, Мирис пољског цвећа, Бомбаши, Сутјеска, Збогом остај бункеру на реци, Смрт паора Ђурице, Бициклисти, Клавир штимер...

-Те године кад смо завршили „Крос контри“ џабе извадих пасош. Требали смо да идемо у Бергамо у Италији на неки фестивал, те наврат-нанос извадим пасош. Таман га добијем, оно стиже обавештење да због неког текста који је имао неприхватљиве политичке конотације у Италији, организатор повлачи позив. Тако изгубих време, а добих пасош...који ми никад више није требао али га ено тамо, стоји на полици.

Мимо очекивања, Мирчети су, из неких њему знаних разлога, у сећању остала два филма, „Клавир штимер“ и „Смрт паора Ђурице“.

-Смрт паора Ђурице посебно јер сам ускочио пошто је Беким Фехмију одбио да сними сцену смрти пошто је била врло опасна. Позвали су мене а ја сам тражио да ми објасне сцену коју је прослављени Беким одбио да сними. Кад су ми све то испричали, прихватио сам да будем везан за коње који ме вуку преко оранице...А у филму „Сутјеска“ предавао сам рапорт Титу (глуми га Ричард Бартон). Ту смо, рецимо, једног јутра, по некој магли, требали да снимамо, али је дан отказан јер Љуба Тадић није био спреман. Преко три хиљаде статиста је доконало тај дан јер смо имали бурну ноћ са све пићем у количинама које су „обориле“ Љубу! Два последња филма сам снимио код Пурише Ђорђевића, за први сам добио одсуство из фирме а за други узео неплаћено. После ме шеф звао и рекао да одлучим: или филм или тестера. Ја одабрах тестеру, некако ми била сигурнија, шта ли.

Мирчета каже да је на филму лепо зарадио, али му, опет, није то била нека гаранција за будућност.

-Кад смо снимали „Крос контри“ вози ме Милена Дравић, стално ме возила на снимање, и изађе да купи цигаре. Видим, на седишту јој уговор за хонорар на четири хиљаде динара. Она професионалац добила четири, ја, обични сељак, натуршчик, три хиљаде. Нисам више ни тражио а то је било феноменално. У Шумској бих, кад пребацим норму, добијао осам стотина динара, највише хиљаду месечно. Наравно, мање улоге, мање дана снимања, мање пара, а ту сам био главна мушка улога, каже Мирчета.

mmm1 2 Milena Dravic i Mirceta Vujicic foto politika.rs

                      Са Миленом  Дравић у филму "Крос контри" (foto>www.politika.rs)

Мирчету не узбуђује све ређе јављање филмских познаника. Каже осим Пурише Ћорђевића који га је највише звао, мало се ко сетио. Био је пре неколико година специјални гост Фестивала спортског филма на Златибору, одвезао га синовац колима, преноћио и вратио се. Није хтео да остане три-четири дана колико су му нудили. Није то више за мене, рекао им је и вратио се на своју Бакаловину.

Као што је филму показао упорност и снагу, тако и у животу Мирчета није посустајао ни у Шумској секцији где се носио са моторком све до пензије 1992. године, Победио је тугу кад му је један син умро у 33 години, тугу и самоћу кад је остао удовац. Пре десет година оженио се Славенком из Кокиног Брода са којом сада живи у Бакаловини. Победио је, истина уз помоћ лекара, готово сигурно слепило. Уз помоћ сочива једним оком чита јер је на другом изгубио 98 процената вида. Оперисао је кукове, слабо се креће, једва стотинак метара око куће савладавајући степениште испред кога нас је дочекао магловитог априлског поднева у Правешеви.

-Живимо лепо и слажемо се лепо. У пензији сам 25 година, а таман толико сам имао стажа кад сам престао да радим. Имам хиљадарку дневно пензије, Славенка има такође пензију, посијем мало кромпира и мало лука и то је. Имао сам једну козу па ми досадила , само дречи око врата, тражи свашта а ја готово инвалид не могу ништа и тако оде коза... Држим једну свињу и четири кокошке. Имао сам девет кокошака али ми пет појела лисица, навадила се, не могу да се изборим са њеним лукавством.

mmm1 3

                                           Мирчета и Славенка

Мимо очекивања, Мирчета углавном не гледа филмове, мада зна да остане до поноћи испред телевизора. Гледа неке друге ствари, нема филмова који су му занимљиви.

-Волим домаће филмове, али мало се сад снима и не видимо оно што раде други који су некад били заједно са нама у истој држави. Из оне генерације са којом сам снимао сви глумци су помрли осим мене. Глумице се боље држе, али је и њих све мање. А ове нове мање знам и не привлаче ме много њихови филмови. Знаш филм је као ова моја крушковача: ил᾿ ти прија, или те намучи. Ја пијем само ову моју, само једну чашицу на искап ујутру, тако угушим кашаљ од овог македонског дувана, смеје се Мирчета.

mmm1 4

                                                       Мирчетина кућа у Бакаловини

...Давно сам ти ја крен᾿о низводно од живота. Ма готово покојник са штакама, ви би рекли са добром биографијом, не знам је ли, и ја сам старац који прати ове позне дане ведар, задовољан и поносан, испрати нас Мирчета до електричне чобанице којом је опасано његово двориште.

М.М.Мутабџија

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2723788
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2442
2988
11880
37103
99483
2723788

Vaš IP: 34.203.225.78
2018-12-13 11:55