85 GODINA LISTA “POLIMLJE” IZ PRIJEPOLJA: ČVRSTI TEMELJI PREDRATNOG “SANDŽAKA”

  05 Avgust 2017

Novinar Milivoje Žugić pokrenuo je, pre 85 godina, u Prijepolju lokalne novine dajući im ime  „Sandžak“. Sa razumljivim prekidom zbog drugog svetskog rata, „Sandžak“ je, menjajući ime zbog predratne cenzure i posleratne „ideološke gadljivosti“ na sve što je imalo prizvuk prošlosti, od 1. marta 1952 godine nastavio izlaženje pod imenom „Glas Polimlja“. Sada navršava 85 godina i nosi ime – „Polimlje“. Milivoje Žugić, rodonačelnik novinarstva na ovim prostorima koje (ne)službeno i dalje zovemo onako kako je on još za vreme Kraljevine, nazvao prve novine

 

U godinama u kojima se broj pismenih ljudi u tadašnjem Sandžaku jedva merio trocifrenim brojkama i vremenu koje je prethodilo velikoj svetskoj kataklizmi, u Prijepolju je pokrenuta NOVINA.

List “Sandžak”, kako je u glavi novine pisalo, “za kulturno i ekonomsko podizanje Sandžaka” pokreće, uredjuje i izdaje Milivoje Žugić, istaknuti intelektualac i novinar. U mraku sandžačkog vilajeta u kome je, kako je ostalo zabeleženo na stranicama Lista, još uvek bilo…”kamenje svezano a paščad pušćena”…pojava NOVINE bila je mnogo vise od dogadjaja… Srećom pa je dogadjaj izlaženja jedne od najstarijih (a živih!) lokalnih novina u Srbiji potrajao…sve do današnjih dana.

Celokupna imovina sadašnjeg Informativnog preduzeća “Polimlje” koje je nastavljač tradicije “Sandžaka” iz 1932. godine prodata je u Agenciji za privatizaciju pre desetak godina za početnu cenu: hiljadu eura! U cenu su uključeni i oprema, desetak hiljada gramofonskih ploča i nekoliko hiljada drugih tipova “nosača zvuka” istoimenog radija. “Procenitelji” koji su formirali početnu cenu  nisu uzeli u obzir, jer ih Zakon na to nije obavezao, neprocenjivost “intelektualne imovine” Preduzeća, a ona je smeštena u zelenkastoj metalnoj kasi u kojoj se čuvaju svi brojevi NOVINA  od 1. februara 1932, do danas. To je najdragocenija imovina “Polimlja”, bila i ostala. Jedino su ovde sačuvani svi brojevi ove lokalne novine koja vitalnom starošću prkosi pomami gašenja lokalnih listova u ovom delu Evrope. Zahvaljujući toj zelenkastoj metalnoj kasi,  dostupno je i sećanje osnivača, vlasnika i urednika “Sandžaka” Milivoja Žugića, objavljeno 1967. godine,  u kome on piše:

“Za ono vreme i ondašnje prilike pojava “Sandžaka” u Prijepolju, 1. februara 1932. godine, bio je smeo poduhvat. Osnovna intencija Lista bila je razvijanje i jačanje demokratskog duha i naprednijih shvatanja. List je bio postavljen na široku političku platformu i od prvog broja mogao se videti njegov opozicioni karakter. Na njegovim stranicama iznosili su svoja mišljenja ljudi različitih političkih shvatanja, ali je većinu njih spajala ista težnja i zajednički napor da se razbije šestojanuarska diktatura i stvore povoljniji uslovi za napredak zemlje pa i našeg kraja, pisao je Žugić u autorskom tekstu “Pojava štampe u našem kraju”.

1

Žugić dalje piše kako se “Sandžak” borio sa raznimn teškoćama, ali je najteža bila borba sa cenzurom. Rukopisi spremljeni za štampu morali su se pre slaganja u užičkoj štampariji nositi na pregled i saglasnost državnom tužiocu. Da bi omogućila objavljivanje pojedinih slobodnijih članaka, Redakcija je, vrlo često, u dogovoru sa vlasnikom štamparije, na mesto dogovorenog materijala ubacivala drugi koji tužilac nije ni video. Tako se jedan mali broj primeraka, koliko se po tadašnjem zakonu o štampi predavalo državnom tužiocu za javne biblioteke u zemlji, štampao prema rukopisima koje je tužilac odobrio a ceo broj namenjen čitaocima sa delimično izmenjenim sadržajem. Kada je ova dovitljiva prevara, tek posle dve godine otkrivena,  prema Listu su počele da se primenjuju vrlo stroge mere cenzure.

Jedna od nezaboravnih rubrika u “Sandžaku” i listovima koji su ga nasledjivali menjajući samo ime, svakako su kratke prigodne price koje su u Listu objavljivane pod naslovom “Sandžačke hićaje”.Ovim kratkim satiričnim pričama ismejavani su mnogi politički dogadjaji onog vremena, režim pa i sam vladalac. Jedna hićaja, prisetio se u pomenitom članku Žugić, sročena je tako da je lopove u našoj zemlji trebalo evidentirati po azbučnom redu imena. Tako je Aleksandar Karadjordjević došao na prvo mesto. Državni tužilac nije uvek razumevao ni žargon ovih priča ni turske reči u njima, pa ih je zato i puštao u štampu. U izdanju “Sandžaka” ove priče su objavljene u posebnoj knjizi a njeno drugo izdanje štampano je u Beogradu u tiražu od 4.000 primeraka. Korektor u štampariji Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga bio je profesor Nedeljko Divac, Prijepoljac, saradnik i prijatelj lista “Sandžak”. Kad je spazio da je u tužilaštvu doneta odluka da se knjiga zabrani i zapleni, on je iz štamparije preneo u svoj stan i kod svojih prijatelja 3.500 primeraka “Sandžačkih hićaja”. Policija je u štampariji zatekla 500 primeraka koji su zaplenjeni.

Od 1932. do danas iz štampe je, u dinamici kakvu su diktirali najpre cenzori a zatim i hronična besparica koja je premoštavana čak i tako što je vlasnik „Sandžaka“ Milivoje Žugić svojevremeno prodao očevu livadu kako bi platio troškove štampanja, izašlo je  2730 brojeva.

List je obnovljen 1952. godine pod imenom „Glas Polimlja“ i pod tim imenom iz štampe je izašlo 29 brojeva. Potom je zaglavlje Lista ostalo „bez glasa“ i pod imenom „Polimlje“ izlazi do današnjih dana. Jedno vreme bio je medjuopštinskog nivoa pokrivajući uz Prijepolje i opštine Priboj i Novu Varoš. A onda se birokratija dosetila: svako bi da ima svoju „prćiju“ pa je medjuopštinsko „Polimlje“ rastureno na tri dela...od kojih je u životu još samo „Polimlje“.

Dakle, osam i po decenija List je bio i jeste nepristrasan a redovan hroničar burnih društvenih, ekonomskih, kulturoloških i drugih promena ovog područja. Jedina je ovo novina u stalnoj dinamici koja izlazi na području Sandžaka, odnosno Raške oblasti. Možda i zato što su je decenijama nosili profesionalci, spremni da se odupru permanentnim političkim pritiscima pravdanim, često, „višim ciljevima“, ili, takodje, „interesima od nacionalnog značaja“!!!

„Nasrtaji“ na tradiciju i ime Lista „Sandžak“ iz 1932. su posebno pojačavani sa formiranjem bošnjačkih nacionalnih partija. Gotovo svaka od njih je, u nedostatku sopstvene istorije i tradicije, htela pošto-poto da se domogne nečega što ne pripada ni jednoj stranci. Ipak, za sada, sve  je ostalo „kao nekad“!?

U multietničkom Prijepolju gde je odnos Srba i Bošnjaka 55:42 %, redakcija Lista je bila i ostala multietnička i proevropska, apsolutno iznad sve izraženije najezde nacionalista „ovog“ ili „onog“ predznaka... Cena svega toga je najrigidnije ispostavljena baš aktuelnoj generaciji novinara (pet zaposlenih, svih pet su novinari). Kada je List 2007. godine privatizovan, većinski vlasnik je mogao da kupi – samo ime novina! Sve drugo, pre svega solidan poslovni prostor, već je bilo uknjiženo kao  – tudja imovina!

Muharem M. Mutabdžija

ANTRFILE

Milivoje Žugić (1905 – 1972) rodjen je u Novakovićima kod Šavnika. Posle gimnazije u Pljevljima završio je Pravni fakultet u Beogradu. Ceo radni vek proveo je u novinarstvu.

Osnivač je, vlasnik i urednik prvog lista u srednjem Polimlju koji je pod imenom Sandžak počeo da izlazi 1. februara 1932. godine.

Zbog slobodoumnih i britkih reči List je dva puta zabranjivan što je nateralo Žugića da menja ime Lista. Tako se od 1935. godine List pojavljivao pod imenom Raška. List Raška je izlazio do februara 1936 i doživeo istu sudbinu. Posle izvesne pauze Žugić je pokrenuo Novi Sadžak. Pod tim imenom List je izlazio od novembra 1937. do januara 1938. godine kada je, posle tri broja, zabranjen.

U više brojeva „Sandžaka“, „Raške“ i „Novog Sandžaka“ Žugić je objavio Pisma Djure Zvjerote iz sela Zabrdja. U njima su sakrastičnim stilom i jezikom izvrgavane kritici sve nepravde onog vremena. Žugić je, kao izdavač i urednik, štampao kao posebnu knjigu „Sandžačke hićaje“.

Žugić je, potom, bio dopisnik Politike sa Cetinja, središta zetske banovine, gde ga je zatekla kapitulacija zemlje 1941. godine. Ratne godine proveo je po zatvorima u Cetinju i Podgorici a od novembra 1942. do aprila 1943. bio je zatvoren u Prijepolju.

Po oslobodjenju Sarajeva bio je dopisnik Politike za BiH. Značajan je njegov doprinos pojavi posleratnog sreskog lista Polimlje u Prijepolju.

Učestvovao je u  osnivanju Udruženja novinara Srbije i Saveza novinara Jugoslavije.

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777145
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
818
1167
7067
21385
70371
1777145

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:47