Moj svet: TATJANA KUBUROVIĆ, arhitekta po obrazovanju, ilustrator i dizajner po profesiji -ČUDA IZ MAKONDA ILI DA SVAKI DAN BUDE NASMEJAN

  04 Avgust 2017

Ona je volela da se druži, uvek nasmejana, unosila je neposrednost gde god bi se pojavila. Pamti odrastanje po vakufskim sokacima, poslednje krugove korzoa, a danas je te neke slike podsećaju na one iz Felinijevih filmova i čuda iz omiljenog joj i danas romana „Sto godina samoće“. Kako je „mala koja sluša dobru muziku“ stigla do svoje prve revije u Beogradu slikajući na čarapama, kravatama, majicama. Voli za sebe da kaže: „arhitekta po obrazovanju, a ilustrator i dizajner po profesiji”. Kako je nastala “Superheroina”- cura fina, dizajn biznis lep ali i plemenit. I misli da “hrabro nosi dečiju dušu, bez obzira na uzrast. Tu je i dalje. Raširenih očiju. Radoznala i uzbuđena”. I, naravno, veruje još da se “snovi ostvaruju ako su vredni toga”.

Odrasla sam u sokaku u Vakufu, u ulici Šućra Džidića broj 8, igrajući fudbal na male goliće. Rođena sam 1965.godine. Tada su se niz strme prijepoljske ulice vozile trokolice, koje smo sami pravili od dasaka i kuglagera. Išlo se preko plota, krišom, po džanarike nedozrele, u tuđa dvorišta. Prijepolje je u vreme mog stasavanja beležilo poslednje krugove korzoa.

Završila sam osnovnu školu koja je nosila ima narodnog heroja. Družili smo se prvo na sokaku, a posle u parku. Išlo se u bioskop čak do Šarampova da se gledaju filmovi o Tarzanu. Muzičku školu smo završavali preko Lima, prelazeći Gigaći most. Učili smo da skijamo sa školom. Trčalo se do stadiona kada dolazi helikopter...Iz današnje perspektive scena iz filmova Felinija: ceo kraj trči na mali fudbalski stadion jer poleće helikopter. Ti helikopteri su prevozili bolesnike koje je trebalo hitno transportovati ali to shvatiš kasnije. Za nas su ti helikopteri bili na nivou čuda koja su kod Markesa stizala sa cirkusom u Makondo, u mom i danas omiljenom romanu „Sto godina samoće“.

Roditelji su sestru i mene vodili sa sobom svuda. Putovalo se i na koncerte u Novu Varoš. Tamo smo, između ostalog, kao totalne klinke, slušali Terezu Kesoviju. Sećanja na to rano detinjstvo su i divna nedeljna jutra kada smo svi bili skupa i kada je dan počinjao Ravelovim „Bolerom“ koji smo mnogo voleli.Nezaboravan ukus i danas mi imaju prijepoljske pitaljke u vreme ramazana. Prijepolje je za mene uvek bio grad čija me je multikulturalna sredina obeležila i zahvaljujući kojoj sam se uvek osećala kao građanin sveta. Uostalom, kroz njega je prolazio carigradski drum, rimljani su imali svoja naselja, bio je granica dva velika carstva...I tako u nedogled... Odrastajući u njemu stekla sam prijatelje i prijateljstva koja jednakom snagom i ljubavlju traju do danas. Ceo taj period i svet i dalje je uvek tu negde, lep kao i tada, u tim bezazlenim vremenima u kojima sam imala sreću da odrastam.

Volela sam, naravno, da čitam, no, više od samog čitanja knjiga privlačio me način na koji su one oblikovane. U štampariju sam prvi put ušla sa 13 godina kao tehnički urednik školskog lista. Tada se radio olovni slog. U srednjoj školi smo imali obaveznu praksu i naš razred je dobio praksu u prijepoljskoj Štampariji, tako da sam prošla ceo proizvodni program:od kartonaže, pa sve do direktorove kancelarije i ozbiljno razmišljala da studiram grafičko inženjerstvo. Izmedju te dve strasti, crtkala sam karikature na poslednjoj strani bloka br.5. I dan danas „stoje“, zrele su i završene.

A onda sam upisala arhitekturu. Bila je to oblast između matematike i književnosti, idealna za mene srednjoškolku ubeđenu da nije dovoljno talentovana za crtanje i studije na Akademiji primenjenih umetnosti. Na moju veliku sreću, ne položim prijemni u Beogradu zbog treme! Tako upišem arhitekturu u Skoplju i provedem značajnu godinu tamo jer je generacija bila sjajna i bilo je sjajno druženje. To je bila godina koja me je formirala. Osećala sam se najzad „uklopljena“. Čitali smo Ničea, Kastanjedu, slušali Bauhaus, išli na koncerte Dorijan Greja. Tamo sam otkrila Novi talas i New vawe. Sledeće godina nastavljam studije u Beogradu, upoznajem ponovo divne drugare. Bila sam poznata kao „mala koja sluša dobru muziku“.To je genaracija danas vrsnih arhitekata i dizajnera. Bilo je to vreme kada su se pravili fanzini, družilo po Kongresima studenata arhitekture Jugoslavije, a ja sam počela da se zanimam za savremenu umetnost. Zakačila sam suton novog talasa. Izlazili smo u beogradsku Akademiju, odlazilo se u Kinoteku. Tražila sam se, nemirno svesna da arhitektura koja mi je dobra išla, ipak neće biti moja profesija, crtkajući i dalje ali sada ne samo po pariru već i po čarapama.

Ih Tanja Kuburovic 1 2

Crtanje je za mene bilo tada već velika strast. Igranje sa rečima i slovima takođe. Intervenisala sam na gotovim stvarima, oslikavala čarape, kravate, majice. Milimir Grujic-Fleka, slepi slikar koji je vodio projekat Urbazona pri radiju B92, čuo je za to i pozvao me da uradim svoju prvu reviju. I od tada, pa na dalje, nekako svaki taj i takav zadatak je bio po jedan stepenik, što u mojoj umetničkoj karijeri, što u građenju profesionalne pozicije. Volim za sebe da kažem: arhitekta po obrazovanju, a illustrator i dizajner po profesiji. Iza “Superheroine” stoji 25 godina moga dizajnerskog i ilustratorskog rada, stotinak oblikovanih knjiga, ilustracija koje su bile povod za stvaranje dezena, objekata i svega što danas jeste Superheroinin svet. U njemu ima ajkula, dobrih duhova, gradova u bojama. Nekada, prenamenjivanjem, nastaju novi materijali od kojih se šiju kišne kabanice sa namerom da “svaki dan bude nasmejan”. Volim industrijske materijale, radim na tajveku (koji je izvorno između ostalog i izolacioni materijal u građevinarstvu) zato što deluje naivno, a u stvari je ozbiljan i upotrebljiv, traži dozu radoznalosti i “petlju” da ga poneseš kao odevni predmet.

Tvrdoglavo, uz pomoć porodice, prijatelja i vernih ljubitelja Superheroine guram taj dizajn-preduzetnički projekat, uvek umetnički, pošto (priznajem) bandoglavo držim jedan određeni pravac, srećna što za njega, ipak, postoji krug onih koji ga vole i nose sa sobom od Beograda, preko Vranja, do Tokija, Njujorka i Londona. Cilj je dizajn-biznis, lep ali i plemenit, kako se danas kaže: socijalno odgovoran.

Šta još volim?! Volim jogu, vežbam individualnu meditaciju, učim o dizajn biznisu, putujem kad god sam u prilici i imala sam sreću da stignem do Azije, Evropu sam pomalo znala od ranije, a kad god možemo provodimo mnogo vremena u Boki Kotorskoj jer su stari, kameni morski gradovi moja strast. Graditeljstvo je i dalje moja velika ljubav. Volim, priznajem, romantične komedije kao što volim i ozbiljne, umetničke filmove. Čitam stripove i Murakamija sa istim žarom. Slušam pank, bibap i aitorsku muziku. Volim “Letnje kino bend”, volim “Fish in oil”, grupe “Jarboli”, “Plejboj”, “Goribor”, “Artan Lili”. Volim da skačem i vrištim u publici uz omiljene pesme. Volim nemačke doge, nežne đžinove. Obožavam svoju porodicu i svoje prijatelje.

Ja kao devojčurak u Prijepolju, ja kao devojka na studijama u Beogradu i ja danas? Mislim da je to ta ista Tanja. Samo zrelija. Ona koja je umela da vidi Beketovog „Godoa“, režiranog na njen način dok čita kao srednjoškolka ili danas dok tvrdoglavo želi da ostvari još jedan svoj san, sanjajući na javi Superheroinu i pretvarajući je, korak po korak, u održiv dizajn-preduzetnički poduhvat. To su te želje koje već godinama sprovodim u stvarnost.

Ja verujem da se snovi ostvaruju ako su vredni toga. Mislim da to jeste moj idealizam. Verujem da, ako svako svoj život i deo zajednice na koji utiče oplemeni, da to jednog dana može promeniti svet. Na trenutak. Onaj kada ideali i stvarnost na kratko imaju sinhronicitet. Dok se ne krene u novi krug, naravno, uvek teških lekcija.

Šta bih zaboravila?! Zaboravila bih uvek zlo. Tako mi kraće traje. Mislim da hrabro nosim dečiju dušu. Bez obzira na uzrast. Tu je i dalje. Raširenih očiju. Radoznala i uzbudjena.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777143
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
816
1167
7065
21383
70371
1777143

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:47