Иако јединствени у својим техникама и приступу, мотив који се провлачи кроз радове Ивана и Оливере је животињски мотив. Оливера то надограђује мотивима из православне иконографије, док Иван, како он наглашава, воли да истакне далеко источне пејзаже, инсприсане источњачким религијама и филозофијама. Оно што је специфично за њихове мозаике које су посетиоци имали прилику да виде на овој изложби је да се могу окачити на зид као слика – не морају бити уграђени у зид. Таквих је на овој изложби било 35, поред цртежа и објеката, а било је и 9 плаката који приказују примену мозаика у ентеријеру и екстеријеру.
Отварању изложбе следила је промоција књиге „Мозаик у Србији од 1950. до 2015. године“ коју је написала Оливера Гаврић Павић. Помоција је била пропраћена фотопројекцијом и предавањем. Она је посетиоцима предочила историјски ток развоја савременог мозаика у нашој земљи, а нагласак је ставила на послератне ангажоване мозаике из периода Титове Југославије.
Оно што је значајно за наше суграђане је чињеница да је део књиге ауторке посвећен Танасију Стојићу – Таси Рузмарину, аутору мозаика у хотелу „Милешева“.
Заједничке изложбе Ивана и Оливере започете су у оквиру рада Уметничке ггрупе Аметист основане 2001 године са циљем да популаризује мозаике.
Изложба ће за посетиоце бити отворена наредних месец дана.
С.Ћ.
