Vreme elektrike: SKLENAROVA CENTRALA

  26 decembar 2020

Taj Čeh je mnogo zadužio Prijepolje. Došao je iznenada i „obasjao“ vilajet. Bilo je to…

U stvari, ni ime mu nisu znali tačno ovdašnji. Neko veli da se zvao Josip. Neko, opet, da se zvao Jožef. Izvesno je da se prezivao Sklenar. Bio je iz nekog malenog Češkog grada, gde se rodio četiri godine pre isteka 19.veka. Moćnom Austrougarskom carstvu ne nazire se još kraj, a mašinbravar se zaposli, a gde drugo, do u jednu od čuvenih čeških pivara. Onda bi Veliki rat i prođe, a Sklenar, već prešavši tridesetu iz Češke dođe u Beograd. Vreme je kad se i prestonica Srba Hrvata i Slovenaca počela interesovati više za pivo. Malo pre nego će država dobiti ime Jugoslavija, češki majstor je svoje umeće preneo u Beogradsku pivaru. Kakvo je bilo umeće? Pa, parni kotlovi su bili veoma važna mašinerija, a njihovo održavanje delikatniji posao nego što se nama sadašnjim to čini. Baš nekako tada upoznaće i svoju buduću suprugu, Martu, Nemicu koja je radila u ambasadi. Putevi su čudni čak i kad su loši, kakvi su bili po Srbiji između dva rata, pa i takvi znaju da vode u neočekivane životne avanture. Kako je taj mladi bračni par, ta Nemica koja jedva da je znala i reč srpkog i taj vešti Čeh stigao u Prijepolje? Pa, trgovalo se, pivo postalo traženija „hrana“ , malo „gospodstvenija“ od fića „mučenice“, pa majstor Sklenar čuo da tamo neka uboga varoš, do koje jedva da ima ikakvog puta, nema ni elektriku. Samo havagas. I upalila se lampica avanturisti koga nije držalo mesto. Preporučio se, izvoleo posetiti čelnike Prijepolja. Bila je revolucionarna 1932. Što revolucionarna? Pa, te godine, izašle su i prve novine u vilajetu ne samo ovom, sa jedva dve hiljade duša, nego i celom Sandžaku. I čelnici su videli da dolaze neka nova vremena, da se spominje svukud ta 'letrika. I „pogodiše“ se sa „pan“ Sklenarom. Odrediše lokaciju, oslobodiše ga plaćanja dažbina na 30 godina, a masjtor da obezbedi besplatno gradsku električnu mrežu. I tako, Sklenar svoj generator jačine 45 kilovata vozom dopremi do Priboja, a onda uz pomoć volovske i konjske zaprege uskim drumom do Prijepolja. Kako je ta skalamerija prošla Prlom, pa onda zaokrenula kod Sahat kule i prešla Mileševku preko malog drvenog mosta, to samo mogu znati akteri. Trebalo mu je dve godine da nađe među ovim ovdašnjim, vizionare koji bi mu postali ortaci i finansijski ga podržali.

02 3 1 1024x684

I BI SVETLOST

I bi 1935. godina. I bi svetlost. Kako je sve to izgledalo? Centrala je radila od prvog sumraka do ponoći. Dakle, nekad po šest sati, nekad manje ali glavni delovi grada bili su osvetljeni. Pridružili smo se gradovima svetlosti, istina jedan vek posle mnogih ali važno je bilo da svetli. Priča se da je majstor, a bogme i gazda Sklenar imao neke svoje rituale, voleo je da sedne sa društvo, a zna se da „meraklijski“ sati brzo prolaze, ali njegova precizna Marta je, veli priča, umela da „proceni“ kad je dosta. Kako je to činila? Lako. Samo bi u centrali „pritisnula“ glavni prekidač. I? I nastao bi mrkli mrak. A Sklenar? Brže bolje, trk u centralu da vrati gradu 'letriku.

Onda su došla druga vremena. Mala električna centrala pan Sklenara biva „nacionalizovana „ 1945.Postala je „narodno dobro“. Bilo je važno majstoru da svetli. I svetlila je sve do 1952.godine kada je izgrađena i prva hidrocentrala, ona na Seljašnici. Pomagao je i u tome majstor, bio je prvi, učili od njega zanat mnogi posle glasoviti električlari. Dobio je i mali stančić, tu u Selajšnici. U tom će i Tekstilni kombinat. Došli brojni radnici i tekstilni znalci iz Zemuna. Bilo ih iz raznih krajeva. I majstor Sklenar je bio prvi koji je održavao i parne kotlove u prvoj fabrici što je Prijepolje imalo.

Umro je veliki majstor Sklenar 1956.godine. Podario je Prijepolju svetlost.

A njegova parna mašina iz električne centrale u srcu grada, koja je prestala da postoji, prebačena je u Miosku gde je u pilani služila decenijama za sušenje građe. Da li je sačuvana? Bila bi vredan muzejski eksponat za istoriju grada.

Sada će i mnogima malo jasnije biti i zašto se u srcu grada, gde su bile one arhitektonski vredne kuće, stambeni blok, koji je umesto njih sagrađan, zove „centrala“.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2021
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6559522
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
478
5732
25315
135505
192867
6559522

Vaš IP: 18.204.2.190
2021-04-22 02:26