Истраживања:НАЈЛЕПШЕ ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ НАМ У АНКСИОЗНОСТИ

  07 novembar 2020

Кроз дипломски рад „ Превенција анксиозног поремећаја за средњошколски узраст“, представљени су резултати анкетирања 258 ученика од I до IV разреда три средње школе у Пријепољу.

Анксиозност се данас сматра уобичајеним проблемом у целом свету. Деца и адолесценти могу да пате од различитих врста анксиозних поремећаја који могу проузроковати негативни исход у њиховом свакодневном животу. Анксиозност има велики утицај на ученике и студенте у академским, личним и социјалним областима живота. Поремећаји расположења и анксиозности, као и неуропсихијатријски поремећаји, сматрају се „глобалним теретом болести и погађају преко 450 милиона људи широм света“.

Према Светској здравственој организацији, постоји широк спектар преваленције менталних поремећаја. Интернализовани поремећаји, попут фобија и велике депресије, сматрају се најчешћим поремећајима анксиозног расположења у Сједињеним Америчким Државама, те стога примарни циљ овог рада је да представи и укаже преваленцију анксиозности деце средњошколског узраста и скрене пажњу колико је анксиозност, веровали или не, све учесталији гост у нашим животима.

Анксиозност се састоји од страхова или брига, често ирационалних, али и од физичких симптома. Може имати огроман утицај на добробит особе током прилагођавања. Адолесценти и деца често доживљавају анксиозност када имају друге психолошке поремећаје, посебно ако их одгајају узнемирени и анксиозни родитељи.

Сматра се да школе имају значајану улогу у животу деце и адолесцената и зато могу бити повезане са искуством деце и адолесцената са анксиозношћу. Школе су институције у којима би се ученици могли суочити са првом фазом одбране са проблемима менталног здравља и као такве су веома важне. Жалосно је што се адолесценти данас суочавају са проблематичном анксиозношћу која се препознаје у школском окружењу. Адекватне вештине суочавања могу помоћи адолесцентима да превазиђу потешкоће. Што се дуже проблем са анксиозношћу занемарује, то ће већи утицај имати на живот адолесцента. Препознавање и лечење анксиозности могу бити пресудни у смањењу коморбидитета међу поремећајима менталног здравља, где би успоравајући напредовање анксиозности у одраслој доби омогућило адолесцентима сигурност од стресова који су чести током тог стадијума живота. Тада би ученици и студенти би могли да функционишу продуктивније и да се више фокусирају на академски живот, смањујући бриге о понашању, похађању наставе и социјалним проблемима. Укључивање родитеља у процес могло би да помогне у стварању поуздане подршке и потенцијално их подстакну да потраже помоћ за своје потребе, ако постоје.

Одређена количина анксиозности повезане са школом је нормална за адолесценте. Али када нервоза у школи пређе у пуноправну анксиозност, тада је потребна додатна подршка. Родитељи треба да знају како да препознају разлику између анксиозног поремећаја и нормалног нивоа анксиозности јер је велика разлика између привремене анксиозности због школе и анксиозног поремећаја који захтева професионални третман. Тинејџери са поремећајима анксиозности боре се са осећајем напетости и страха. Ови симптоми ометају свакодневне активности. То утиче на односе са вршњацима и члановима породице. Иако постоје различите врсте анксиозних поремећаја, многи се манифестују у скупу заједничких симптома. Ево неких знакова да дете доживљава ниво анксиозности који захтева процену стручњака за ментално здравље, као што су: повлачење из социјалних интеракција, проблеми са спавањем ноћу, умор током дана, губитак апетита и друге промене у исхрани, тешкоће у концентрацији, екстремне промене расположења, пад перформанси у школи, честе необјашњиве физичке тегобе, попут болова у стомаку и главобоље, осећање безнађа, очаја и безвредности, коришћење дроге и алкохола као облика само-лекова за анксиозност.

Многи средњошколци доживљавају стресове у одређеном узрасту који су повезани са анксиозношћу. На несрећу, не траже помоћ за своје проблеме нити препознају да их имају док не почну озбиљно да утиче на њихово целокупно функционисање. Зато је важно да препознају знакове и симптоме и да науче механизам суочавања. Да би се увидела преваленција ученика који доживљавају анксиозност, анкетирана су 258 ученика од I до IV разреда у три средње школе у Пријепољу. СKАРЕД има четири фактора који мери специфичнe врсте анксиозности, укључујући генерализовану анксиозност, социјалну фобију, анксиозност раздвајања и панични поремећај, а сви се поклапају са ДСМ-4 класификацијом анксиозних поремећаја.

Поред тога, СKАРЕД мери и пети фактор, значајно избегавање школе или фобију за школу. Учесници појединачно узимају упитник за тестирање и оцењују симптоме на основу својих искустава у протекла три месеца.

На основу добијених података, школа, посебно одељење за психолошко саветовање, имаће могућност бољег разумевања ученика који пате од тескобе. Саветници могу одредити које би било најбоље решење или интервенција у решавању проблема како би помогли ученицима да смање анксиозност, са фокусом на разлике које се дешавају у средњој школи, промене и повећани притисак у наставним, личним и социјалним аспектима живота ученика, нудећи боље разумевање распрострањености анксиозности у овој фази развоја. Резултати добијени овом студијом требало би да помогну саветницима да утврде да ли постоје потребе за интервенцијама у средњим школама.

Из ове студије “AnxietyPrevalenceamongHigh-SchoolStudents, HarisHodzic, 2019.), прихваћеном од стране INCOS-a (InternationalCongressonSocialScience) на петом интернационалном симпозијуму едукативних наука, могу се извући три значајна закључка.

Први је да значајан број адолесцената доживљава анксиозност, која би могла ометати њихово укупно функционисање и благостање. Резултати ове студије откривају да средњошколци често пате од неке врсте анксиозности.

Други је да ученици четвртог разреда имају највећи ниво анксиозности. Иако резултати ове студије имају ограничења, они сугеришу да ученици различитих разреда анксиозност доживљавају различито и на различитим нивоима озбиљности.

Коначни главни закључак који се може извести из ове студије је да мушкарци и жене различито доживљавају анксиозност. Резултати су открили и указују да адолесценткиње доживљавају знатно већи ниво анксиозности него адолесценти. Мушкарци и жене, посебно током адолесценције, разликују се у многим аспектима живота, па није изненађујуће да и анксиозност варира.Ове информације могу бити корисне у одређивању даљих истраживања како усредсредити интервенцијске напоре у школама и како подићи свест о проблему који утиче на велики број ученика и њихов успех не само у школи, већ и у животу.

Харис Хоџић

АНТРФИЛЕ

Харис Хоџић je rођен у Пријепољу 1993. Док је похађао Пријепољску гимназију, боравио је у Америци кроз програм SYLP-a . Основне студије завршио је на Факултету за хуманистичке и друштвене науке у Скопљу на Интернационалном Балканском Универзитету, одсек психологија. Мастер студије из индустријско-организацијске психологије уписао је на Линаеус Универзитету у Шведској где је провео годину дана, а потом је уписао мастер Примењене психологије - одсек клиничка психологија на ФМК-а у Београду.

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Polimlje 2021 FTN 300x300

Novogodišnje čestitke

Marketing

petar pan markica

panama markica 1

visus markica

soni markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

januar 2021
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5973192
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
571
6458
32294
88970
162833
5973192

Vaš IP: 3.227.247.17
2021-01-17 03:11