“POLIMLJE U POSETI JOVANI PETRIĆ, POLJOPRIVREDNICI:ZEMLJA NE ZNA ZA VIRUS

  24 oktobar 2020

Da panedimija korona virusa nije poremetila rutinu u obavljanju svakodnevnih poslova, ova bi poljoprivredna godina bila više nego dobra, kaže tridesetosmogodišnja Jovana Petrić, poljoprivrednica.

Retko koja seoska žena se odluči da pokrene sopstveni biznis u okviru poljoprivredne proizvodnje. Za tako nešto im nedostaju sredstva za ulaganje, podrška okoline, a na ruku im ne idu ni nepovoljni krediti. Čak i kada se ohrabre da započnu nekakav biznis, onda je to najčešće nešto iz domena domaće radinosti, poput štrikanja, veza, heklanja, spremanja zimnice. Tek zanemarljiv procenat njih se bavi ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom i to u partnerstvu sa nekim muškim članom porodice.

Tridesetosmogodišnja Jovana Petrić spada u tu malobrojnu grupu žena koje na svojim plećima nose teret poslova na svojim pojoprivrednim gazdinstvima. Njeno se prostire na površini od oko jednog hektra, a koliko još svake godine zemlje uzme pod zakup, to ni naša sagovornica ne zna.

“ Mnogo. Najaveći deo imanja na Skokuću je pod malinom dok na jednom delu, za sostvene potrebe, uzgajamo povrće. Ovde, na tridesetak ari okućnice, mesta ima samo za štalu i manji objekat gde lagerujemo seno za zimu”, priča nam Jovana Petrić pokazujući neveliko imanje u neposrednoj blizini Pljevaljske petlje gde dominira porodična kuća u kojoj žive tri generacije Petrića.

Da su, kaže, tako na “okupu” i sva imanja koja obradjuje, i njen život bi bio znatno lakši i jednostavniji. Ovako:

j.b. jovana foto 2

“Uz maline koje se moraju orezati, povezati, obrati i tek na kraju prodati, najviše je posla oko skupljanja sena. Zato je leto za mene najteže godišnje doba”, priznaje nam Jovana.

S razlogom. Jer se seno, kaže, od proleća do jeseni skuplja na nekoliko livada u Ratajskoj, Kamenoj Gori, Velikoj Župi, Seljašnici...

Opet, tvrdi, da panedimija korone nije poremetila njenu rutinu u obavljanju svakodnevnih poslova, ova bi poljoprivredna godina bila više nego dobra.

Zbog „restriktivnog modela“ koji je, na početku pandemije, bio usmeren na sve građane Republike Srbije, poljoprivrednici su zbog prirode posla kojim se bave pretrpeli velike gubitke.

Jer zemlja, reče nam Jovana, ne poznaje virus. Ona zahteva kontinuiran rad i adekvatan tretman. Plasman proizvoda u takvoj situaciji je, tvrdi, posebna priča. Smatra da su od malinara mnogo gore prošli poljoprivrednici koji se bave uzgojem povrća.

“Radilo se zahvaljujući potvrdama koje smo dobijali u Službi za poljoprivredu, ali se kasnije javio još veći problem jer nismo imali kome prodati ono što smo uspeli da proizvedemo. Sira je bilo toliko da sam, u jednom trenutku, pomislila kako će sva moja muka biti bačena jer pored redovnih mušterija u Prijepolju, ostala sam i bez mušterija u Beogradu”.

Na pitanje da li smatra da je na neki način oštećena zbog toga što su ekonomske mere zaobišle poljoprivredu, Jovana Petrić odgovara:

“ Ja i suprug smo uvek verovali samo svojim rukama. Osim subvencije za umatičene krave, od države nikad ništa nisam tražila. Zato ni u ovoj situaciji, ništa nisam očekivala, mada mislim da je se morao naći model koji bi nadoknadio gubitak, posebno u malim i siromašnim opštinama poput Prijepolja”, kaže Jovana.

Podrška joj je, kaže, ipak stigla kada je najmanje očekivala.

“ Prvi put i u zadnjem trenutku konkurisala sam za zajedničku subvenciju lokalne samouprave i Fondacije Divac. Iskreno, nisam se mnogo nadala i bila sam prijatno iznenadjena kada je stigao poziv o dodeli sredstava za koja sam konkurisala”.

j.b. jovana foto 1

Zahvaljujući ovoj donaciji, naša sagovornica je kupila još jednu umatičenu kravu. Treći “član” stada će, veruje naša sagovornica, porodici obezbediti još bolje uslove za život.

“ Više posla, ali i veći prihod. Od dve krave godišnje skupim oko pola tone sira, a od države za umatičena grla dobijem subvenciju od po dvadesetak hiljada dinara. Znači mi to jer mogu pokriti deo toškova zakupa”.

Jovana Petrić život na selu prihvata baš takav kakav jeste - nimalo lak.Na kraju dana ostane vrlo malo vremena za njene potrebe. Međutim, ne žali se. Kaže da je ispunjena u nekom drugom segmentu. A na pitanje da li je poljoprivreda bila njen izbor kaže:

“ Ja zapravo i nisam mogla da biram. Kada sam se udala i došla iz Stranjani, imala sam druge planove. Otvorili smo malu radnju i dobro nam je išlo sve dok se suprug nije razboleo. Briga o njemu i odgajanje dece nisu išli s trgovinom. Tada sam rešila da kupim kravu, a onda još jednu. Od hiljadu malina, zasad sam povećala na tri hiljade. Najveći deo poslova, uključujući i branje, uglavnom uradim sama. Srećom pristigla su deca, a sada pomogne i suprug, onoliko koliko mu to zdravstveno stanje dozvoljava. Kada smo na njivi, brigu o kravama preuzmu svekar i svekrva, pa sve to funkcioniše kako treba”.

Na naše pitanje da li je teško biti žena na selu, Jovana odgovara da je to za nju prirodan način života.

" Ja svoj život i svoj položaj na selu prihvatam baš onakvim kakav jeste. Nije mi teško. Sve mi to dođe nekako normalno, uzgredno, prirodan način života.Ujutru kad ustanem, već znam šta, kad, kako, gde i nije mi teško da sve to uspem u toku jednog dana. Dobra organizacija i pola posla je već odrađeno”, tvrdi ona.

Njen dan počinje od ranih jutarnjih sati. Kreće sa pripremama u kući, zatim sledi spremanje dece za školu, nakon čega je čekaju poslovi u štali. Do imanja na Skokuću vozi se automobilom, kako bi stigla da završi sa obavezama koje ima na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu,odatle nazad u kuću, da bi se uveče opet posvetila stočarstvu.

Na pitanje šta joj najviše nedostaje i šta je to što bi u svom životu menjala, bez dvoumljena odgovara:

"Ništa. Fali mi samo mašina za mužu krava, ali verujem da ću i nju uskoro moći da priuštim ”.

Najveća energija, kaže, dolazi iz želje da porodici obezbedi što kvalitetniji život.

"Kad imate troje dece, trebaju vam i veći prihodi. Zadovoljna sam jer imamo sve što je za pristojan život potrebno”.

A njoj je, veli, poreban radni staž. Dok je radila u trgovini nešto godina se “skupilo” a poljoprivredni radovi, iako naporni, nisu uspeli da joj obezbede tu vrstu sigurnosti.

Od poljoprivrede, ipak, ne odustaje.

“ Kad je u porodici zdravlja i sloge ništa nije teško i sve se stiže. Iskreno, više mi odgovara ono “svoj na svom” nego “malo para kod drugog”. Sve dok od svog rada budem mogla obezbediti solidan prihod za svoju porodicu,ne odustajem od poljoprivrede, poručuje naša sagovornica.

J. Beganovic

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

oglas totaltv

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2020
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5699522
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
284
5362
38761
141872
106305
5699522

Vaš IP: 3.238.147.211
2020-11-28 02:15