DVADESET GODINA KASNIJE:ŠTA JE NAMA 5.OKTOBAR

  05 oktobar 2020

Uvek ovde postoji nada da dno ima mnogo nivoa. Zato je najvažnije dobro se pripremiti za “proklizavanje”.

Zaista, šta je taj 5.oktobar? Istoriografski bi to bilo zabaleženo da su građani jedne države protestvovali protiv nepriznavanja rezultata izbora. I da je smenjena neka vlast. A posle toga je došla neka druga vlast. Ovu drugu vlast nazvali su “demokratskom”, a ono prvu su svakojako nazivali, a najčešće “režim”. Vreme posle 5.oktobra označeno je kao “vreme promena”. Sada će svi da navale da komentarišu. Tako su i pre dvadeset godina jer su svi sebe videli kao “perjanice promena”. Ali promene zavise od ljudi. Zato se ništa suštinski nije ni moglo promeniti.

120799340 764545044390284 6027787961363015713 n

Posle Petog oktobra 2000. godine napisala sam tekst u “Polimlju”. Prošlo je deset godina, a vreme i potonji događaji me nisu demantovali. Na žalost. Možda zato što ne padam na parole i ne pevam naručene pesme. I prevrtljivi i nasrtljivi imaju nešto zajedičko. Teraju da se začepi nos. A pre dvadeset godina videla sam ovako one oko sebe:

“ Šurovanja u mraku su nam svojstvena. Doživelio smo toliko konfuzije da bi sve bilo u domenu apsurda da apsurd već odavno nije naša svodnevica. Slabo se ko preispitivao koliko treba da oseća vlastitog stida i koliki je fond uvreda koji je na sebe dobrovoljno natovario u godinama koje (ipak) nisu pojeli skakavci. Bili smo to mi. Žmurilo se na sve događaje jer se onima koji žmure čini da su tada oslobođeni svake odgovornosti. Mentalitet lakog zaboravljanja (čak i samog sebe) davao je svoje rezultate. U trpljenju, u pristajanju, nema nikakvog dostojanstva. To je kukavičluk. Prilagođavanje trpljenju i pristajanje na “snalaženje” je moralni pad, uvreda, nedostojan život. Zar nismo sto puta čuli ono mizerno:”Ćuti, može i gore”. Uvek ovde postoji nada da dno ima mnogo nivoa. Zato je najvažnije dobro se pripremiti za “proklizavanje”.

Mirjana Miočinović, teatrolog, koja je bila jedan od retkih intelektualaca koji se nije plašio odjeka svog glasa (mahom gluhih) devedesetih godina prošlog veka koje su uništile svaku iluziju, govorila je:

-Zapanjila me je masovna nesposobnost da se prepoznaju autoritativni klišei vladanja i masovna saglasnost sa ciljevima i sredstvima jedne izopačene politike. Treba pronaći snagu ali se može dogoditi da rodonačelnici tog neophodnog pročišćavanja budu isti oni koji su sve ovo i napravili! A svako ko bude sprečavao ili usporavao izlazak istine na svetlost dana, naneće nepopravivu štetu svom narodu. Ako se nova vlast bude odnosila prema svom narodu kao prema nedorasloj deci koja ne mogu da shvate svoje nedolično ponašanje i prikrivajući svoj deo odgovornosti, da ga oslobodi svake odgovornosti, onda nema otrežnjenja, ni katarze. Mogućnosti trpljenja su ogromne jer je u pozadini strah. Katarze nema dok se ne postigne svest o greškama. Za to nisu potrebne nikakve elite jer su naše književne i profesorske elite već pokazale svoje prljavo lice – njima posao zaluđivanja naroda mnogo bolje ide od teškog posla otrežnjenja, To se mora ostvariti putem medija jer su oni pučka biblija. Neka se prikaže sve što se ovih godina događalo kroz dokumentarni materijal. Da se sagledaju veze između uzroka i posledica. To će nas osloboditi iluzija”.

120840849 1749362235239604 3872223720376268711 n

Nije se dogodilo. Ništa od spomenutog. Osim ispravnog predviđanja da će se za rodonačelnike neophodnog pročišćavanja staviti upravo oni koji su sve ono devedesetih i napravili. Zato smo tokom dve decenije dobili: vlast po svaku cenu, tendencija da se pokaže da u politici nema nikakvog morala, nikakve savesti već samo pragmatične koristi i da je “svak sa svakim moguć”, pa je zato i “svak isti”, iz čega bi prosečni polupismeni izdanak birača trebalo da zaključi da su “promene nemoguće” i da “drugačije neće i ne može biti”, već se “hvataj i ti u kolo dok nije kasno, dok te ne onemoguće moćne lokalne lole”, sve je to ismejalo nadu, donelo jednu depresivnu apatiju. Klima nepoverenja, širenje laži, degradiranje onih koji umeju, znaju i mogu, diskvlifikacija ličnih vrednosti, nepriznavanje sposobnosti osim onih koje su vezane za posijelsko “lako ćemo se mi dogovoriti, jer ti učini meni, ja ću tebi”, nedostatak društvene svesti o odgovornosti, zloupotrebe, ogoljeni lopovluk, sve se to nastavilo i proteglo na posteptooktobarske decenije naših života. Svi bi hteli da budu ono što nisu: političari, pesnici, slikari, analitičari, publicisti, pisci, biznismeni, uglednici... A najteže je biti ono što jesi. Zato i nema pomaka. Zato se u stvari ništa nije desilo.

Doktor Đ.Šušnjić je zapisao:”U mojoj domovini samo su krađe dobro organizovan posao, sve drugo je u stanju rasula. Hoće da osvoje svet svojom provincijalnom mišlju. Sve u svetu političari vide kroz svoje ograničene lične i stranačke interese, dakle iskrivljeno i netačno. Svaki zatvoren sistem teži raspadanju. Imate odnose moći a ne odnose saradnje. Dijalog je moguće samo između ljudi koji su ono što jesu i o tome govore bez maske. Iskren čovek misli privatno ono što govori javno i govori javno ono što misli privatno. Onaj koji ima svoje mišljenje odstupa od mišljenja svake stranke i tako sve ima protiv sebe. Poštenje je najbolja istina i zato su stari Grci u Senat birali najpoštenije ljude. U grčkom jeziku reč “idiot” se odnosila na onog ko se ne bavi politikom. Danas je uglavnom, postalo obrnuto. U staroj Grčkoj građanin je samo kroz politički život mogao postati čovek, težeći univerzalnim vrednostima istine, dobrote, lepote i pravde. Ovaj pojam politike zamenjen je novim koji se svodi na to da je politika gola i krvoločna borba drušvenih grupa i pojedinaca za osvajanje, očuvanje i povećanje moći, vlasti i koristi. Umesto da služe ljudima, političari ih danas kontrolišu i eksploatišu. Volja za moć ispunila je prostor predviđen za moralne vrednosti. Narod postaje bezlična masa, jer politika sve odnose svodi na odnose moći, a ne na društvene odnose.

Svako nastoji da zauzme položaj u društvu koji mu ne pripada ako bi se pitalo za razumna i umna merila. Kada bi se određena grupa ljudi koja donosi zakone pridržavala tih zakona – uhapsila bi same sebe.

Ali nema nasilja nad onima koji na sve pristaju. Rodovsko-plemenska svest i način života ne mogu se uzdići na više ravni osećanja, mišljenja, verovanja i delanja”.

Zaista, šta je nama taj 5.oktobar?

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

oglas totaltv

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2020
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5699751
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
513
5362
38990
142101
106305
5699751

Vaš IP: 3.238.147.211
2020-11-28 03:49