Leto u Francuskoj - Parizom i dvorcima Loare: „ZA MENE JE TIBET NA MONMARTRU“

  29 jul 2016

"Pariz je grad koji se poklapa sa otkucajima moga srca. Bilo mi je dovoljno da šetam bez cilja Parizom i bio sam srećan“(P.Modiano)

Koliko god sam puta letela za Pariz, jedno je ostalo nepromenjeno: stalno kašnjenje u polasku aviona iz Beograda i za Beograd. Zaljubljenici u fudbal čekali su da Grizman i Pogba donesu evropsku titulu Francuskoj. Nisu uspeli kao Zidan i Tiram 1998. kada je Pariz bio domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, a ja ostvarila jedan od svojih najluđih snova i bila deo tog neviđenog spektakla posle pobede nad Brazilom. Zaljubljeni u modu čekali su spektakl u Gran Paleu, gde je reviji visoke mode tradicionalno domaćin kuća Šanel. Ja sam, pak, svoju veliku šetnju Parizom započela prekoputa, u galeriji Peti Pale, oči u oči sa platnima Kurbea, Pisaroa, Sezana. Nastaviću je u galeriji Oranžeri, meni jednom od najdražih mesta. Lokvanji su tridesetak godina bili preokupacija velikog slikara Kloda Monea, naslikao ih je na stotine, a osam slika velikih dimenzija poklonio je narodu Francuske posle Prvog svetskog rata i ostvario svoj san da veliku staklenu baštu Luvra pretvori u muzej gde će smestiti svoja platna. Muzej zovu „Sikstinska kapela impresionizma“. Moja fascinacija traje i kroz susret sa slikama Modiljanija, Utrila, Matisa, Pikasa, dok se čuje kako njihov savremenik, pesnik Gijom Apoliner, recituje svoju čuvenu pesmu „Most Mirabo“ („Sve nose dani osim mene“). Večnu zaljubljenost u svetlo i impresiju hranim još jednom posetom najomiljenijem mi muzeju Pariza. Orsej je bio železnička stanica, potom je zgrada napuštena, predivnom zdanju kraj Sene pritilo je rušenje, a onda je sedamdesetih godina zablistalo sjajem najvrednije kolekcije dela impresionista na svetu: Mane, Dega, Renoar, Mone, Sezan, Gogen, Sera, Van Gog i skulpture velikog Rodena. Pariz. Grad svetlosti. Svaki dan završavamo na Monmartru, to je naš ritual. Sedimo na terasi kafea iznad koga je bila soba nesrećnog slikara Utrila sa čijeg prozora je slikao prizore koji će proslaviti njegov komšiluk, a komšiluk je Trg Tertr, mesto gde je počela Pariška komuna 1871. To je prestonica autonimije i slobode. Komšiluk je crkva Sv.Petra jedna od najstarijih (1134.). Komšiluk je i Sveto Srce, taj beli labud nad Parizom ili crkva koja je sagrađena iz inata buntovnicima pariške komune, koju kiša čini još beljom. Umetnici su mrzeli to zdanje, danas je jedno od simbola Pariza. Svakoga dana hodočastimo kako bi sa stepenica gledali krovove Pariza sa hiljadama istomišljenika iz celog sveta i zvuke gitare ili harfe. Kako bi rekao nobelovac Patrik Modiano:“Za mene je Tibet Monmartr. Dovoljna mi je uzbrdica ulice Kulenkur“.

Ih Pariz 3

Tu sam, ispred kuće gde je živeo neverovatni kompozitor Erik Sati. Boemski Pariz. „Ostali smo verni svojoj mladosti, onoj kojoj bi se moglo dati lepo, zvučno i pomalo staromodno ime:boemi. U rečniku je to osoba koja vodi bezbrižan život, bez pravila i brige o sutra“. Pa niz kaldrmu do „Lapen Ažila“ ili „Kod hitrog zeca“. Za slikarsku družinu spremana je jeftina dobra čorba, pilo se, pevalo, plesalo i stvaralo. Tu, tu su sedeli svi oni, tu je na zidu bio autoportret Pikasa u odelu arlekina. Onda dole do Pigala, do „Mulen Ruža“ tog crvenog mlina koji se okreće u ritmu kan-kana čije je plesačice zauvek ovekovečio tužni aristokrata, kepec Tuluz Lotrek, koji je i autor prvih plakata. Moj Pariz. Kraj Sene dućančići sa tezgama gde se prodaje sve: stare fotografije, novine i knjige, sitni upotrebni predmeti kojima vreme daje vrednost i šarm. Tragovi vremena svuda. Volter. Molijer. Bodler. Rembo. Arto. Žari. Pariz kao velika „Himna ljubavi“ koju peva Edit Pjaf. Ili kako to veli ikona egzistencijalizma Žilijet Greko:“Ja sam uspravna žena, ja ne gubim dostojanstvo“. To je onaj Pariz Latinske četvrti, Pariz Sartra, Koktoa, Kamija, Trifoa, Godara, Prevera. Pariz Žerara Filipa, Simon Sinjore, Žane Moro, Delona, Belmonda. Večito buntovni Pariz. Onaj koji čuvaju parkovi oko Trga Republike i spomenika republici koja je ovde nastala 1789.godine, kada je srušena Bastilja. I evo me, ove godine, baš na taj dan, 14.jula na Dan republike, najveći praznik Francuske. Tiskam se sa hiljadama ljudi koji mašu zastavicama kako bi duž Jelisejskih polja, od Trijumfalne kapije koju je podigao Napolen, do Trga Konkord gde je giljotiran poslednji francuski kralj, prošla velika vojna parada posvećena republici i njenim tekovinama. To je dan kada su Jelisejska polja zatvorena za saobraćaj i ja sedim na sred najprestižnije i najlepše avenije na svetu. To se samo jednom doživi. Dobila je ime po mestu blaženih u grčkoj mitologiji. Vatromet, plesači, muzičari, aeromiting. A baš tu je i moje omiljeno mesto kupovine, „Sefora“, koja krije tajnu zavodljivosti parfema. Luksuzom na luksuz - do Trga Vandam. Ovde Francuska“dočekuje, radi i liči na samu sebe, potvrđuje svoju večnost“. Tu je sav ritam luksuza i umetnosti življenja. Na njemu je Ric, kralj hotela, najromantičniji na svetu, dom Koko Šanel i Prusta. „Kada sanjam o zagrobnom životu u raju, radnja se odvija u Ricu“, napisao je Hemingvej.

Ih pariz 1

Moj Pariz. Notr Dam, remek-delo gotike iz 12.veka, veličanstveni vitraži i rozete. Luksemburški park, uz prestižnu Sorbonu, osnovanu 1253.godine kao deo Univerziteta Pariza osnovanog 1170.godine. Tu su 1968. studenti tražili da se menja svet. I tako do Odeona, gde je Molijer začeo pozorište, gde su studenti držali svoje debate, sanjali novo društvo. Moja omiljena ulica Muftar, za one koji hoće da čuju, šapuće drage stare priče. Tu se održava život u toku. Terase kafea kao dlan isturen na ulicu. Kafe „Tango“. Još verujem da ću svoj poslednji tango plesati u Parizu. Lutanje kao dar s neba. Još malo do Opere, zgrade koja je remek delo 19.veka, čiju je tavanicu slikao Mark Šagal. Još jednom da virnem u kafe Hotela Grand koji je preko puta, a gde su braća Limjer prvi put prikazala film. „Pariz je tako mali. U tome je njegova veličina“, rekao je Prever.

DVORCI I LOARA

Luvr je najposećeniji muzej na svetu. Gradnja ovog dvorskog kompleksa počela u 12.veku. Bio je to dvor Francuske sve do 1682. kada je Luj XIV odabrao Versaj kao rezidenciju. Luvr je muzej od 1791. godine. Versaj je simbol vrhunca francuske monarhije, najlepši dvorac Evrope.

Ih Pariz 4

Veličanstvena odaja sa 357 ogledala je galerija ogledala koji reflektuju svetlost sunca i sliku parka, a noću svetlost sveća. Kralj Sunce za svetlost Pariza. Fontenblo je renesansna palata koja je dobila ime po izvoru lepe vode koja okružuje ovo zdanje koje je počeo graditi kralj Fransoa I. Dograđivana je 200 godina. To je prvi primer italijanske manirističke dekorativne umetnosti, iz koje je nastala i cela škola umetnosti „fontenblo stila“. A onda dolina Loare. To je reka koja je bila kraljica svih francuskih kraljeva. Želim zauvek sačuvati u sebi tu sliku vrelog jula kraj Loare zbog njenih sela, gradova, njenog izobilja, sjaja i dvoraca. Ima ih na stotine. Mi priču počinjenmo od bajkovitog mesta Bloa, mesta gde je Jovanka Orleanka dobila blagoslov pre nego je krenula u bitku za oslobođenje Orleana od Engleza. Prvu kulu sagradili su u 10.veku grofovi Bloa. Rano je jutro. Sunčevi zraci se rasipaju u duginim bojama po dvorcu i setim se da je Viktor Igo napisao:“Otvorim oči i vidim hiljade prozora, zvonike i dvorac i fasade kao iz vode. To se sunce rađalo nad dvorcem Bloa“. To je mesto crnih krovova, tako karakterističnih za Francusku, koji joj daju očaravajuću eleganciju. Toplo je. Zagazimo u Loaru, a preko puta se beli dvorac Šomon, u malenom seocetu punom vinskih podruma. Brčkanje sa pogledom na dvorac koji je kupila kraljica Katarina Mediči da bi se osvetila ljubavnici svoga muža koju je tu poslala posle njegove smrti kako bi je lišila upomena. Loara je najduža reka u Francuskoj, oko nje nepregledna žitna polja, vinogradi, dvorci i palate građeni između 14. i 16.veka. Možete ih obilaziti danima, mnogi će u vama probuditi romantika ali dva su prosto nezaobilazna. Najstariji i jedan od najživopisnijih je dvorac i gradić Amboaz u kome je Fransoa I i započeo vladavinu. Dekorisan je u duhu italijanske renesanse i po tome je poseban. Kralj je pozvao lično najvećeg među najvećim, Leonarda da Vinčija jer je hteo da gradi prestonicu. Slikar i genije renesanse tu je stvorio neka od najznačajnijih dela ali je proveo samo tri godine jer je tu umro i tu je sahranjen 1519. što Amboazu daje nemerljivi primat nad svim ostalim dvorcima. Ko se ne bi poklonio seni najvećeg?! Iako se Amboaz sav ogleda u vodi i ostavlja utisak divotne lakoće, ipak od pogleda na Šambor zastaje dah. On je rezultat pravog arhitektonskog delirijuma. To je za mnoge najgrandiozniji dvorac na svetu, jedan od najlepših, pa je i Volt Dizni baš tu smestio svoju „Uspavanu lepoticu“ u animiranom filmu. Sunce. Loara. Svetlost. Francuska. U kojoj je već mesecima uvedeno vanredno stanje zbog učestalih terorističkih napada koji odnose živote ljudi na ulicama, u kafeima, na proslavama. Francuska u danima žalosti ovoga jula. Ona koja je svetu podarila prosvetiteljstvo.

Ovo je novi svet. U kome se više ne razumeju odjeci Deklaracije o pravu čoveka.“Sloboda, bratstvo, jednakost“. Tragam za „Izgubljenim krajem“, onim za kojim je tragao i Modiano. Do poslednjeg daha, kao Godar. Ne, ne žalim ni za čim („No, je ne regrette rien“) kako je ispevala Edit Pjaf jer život i radost (uvek)počinju danas.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4676896
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
6554
5270
33972
24401
151646
4676896

Vaš IP: 34.239.172.52
2020-04-05 20:47