Povodi: VELIKA JE OVDE KOLIČINA PAKOSTI

  09 avgust 2020

9.avgusta 1960. u Rovinju umro je Sreten Vukosavljević, jedna od najmarkantnijih ličnosti ovog kraja. Smatra se jednim od utemeljivača sociologije kao naučne discipline na prostorima ondašnje Jugoslavije.Bio je učitelj, ratnik, ministar, profesor, poslanik, naučnik i predsednik, Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka.

Sreten Vukosavljević je rođen 1881. godine i osnovnu školu pohađao je u rodnom Prijepolju. Kao talentovan učenik biva preporučen za dalje školovanje, te je završio glasovitu pljevaljsku gimnaziju i Učiteljsku školu u Aleksincu. Za upravitelja osnovne škole u Prijepolju postavljen je 1905. godine. Učestvovao je u Balkanskom i Prvom svetskom ratu. Bio je sreski načelnik u Kavadaru, glavni poverenik za agrarnu reformu u Skoplju 1919. godine, narodni poslanik od 1920. do 1924. godine. Dva puta je postavljan i za državnog podsekretara. Sve te dužnosti obavljao je kao mlad čovek za tako važna mesta, ali će iznenada biti penzionisan sa svega 44 godine.

Kada se posle penzionisanja vratio u Prijepolje mnogi su mu predviđali sudbinu onih koji su poneseni idealima, posle uzaludnih napora, tonuli u prozaičnost palanačke svakodnevice. Ali Sretena Vukosavljevića uboga kasaba između dva rata nije sprečila da se bavi izuzetnim društvenim radom, pre svega naučnim, ali i da otvori mnoga pitanja koja su bila nerešena u zabitom kraju kakav je bio tada Sandžak. I rano penzionisanje usledilo je, uostalom, kao posledica njegovog neslaganja sa zvaničnim političkim krugovima.

Čim je počeo izlaziti Sandžak, prvi list u ovom kraju, Vukosavljević je počeo da piše, iznosi svoje stavove i zapažanja o negativnim pojavama. Pisaće on i u Carigradskom glasniku, Varadaru, Cetinjskom vjesniku, Politici. Njegova razmišljanja o pitanjima sela postaće sinonim. To će ga promovisati i u honorarnog predavača na Pravnom fakultetu u Beogradu, čime će biti visoko kvalifikovan i njegov naučni rad.

U ovdašnjim novinama piše:”Zašto je od devet ukinutih gimnazija u državi – četiri iz Sandžaka? U Sandžaku ih je i inače malo, manje nego što treba, manje nego prosečno. Sandžak je manje nego ikoja pokrajina dao školovanih ljudi. Ovo je učinjeno samo zato što je Sandžak jedan kraj na koji niko ne obraća pažnju. Ne skreće pažnju države na se i zato je ostao uvek zapostavljen”. Pišući u lokalnom listu bez zazora, postao je veoma popularan, a, posebno njegove „hićaje”, kratke satirične pričice kroz koje je ismejavao razne političke ujdurme i društvene pojave ali I mentalitet koji je autor odlično poznavao. Te priče sabrane su u knjižicu „Sandžačke hićaje” uz podnaslov: ”Proklet nek si ti nesrećni vilajetu u kome su paščad puštena, a kamenje vezano”.

U listovima Sandžak, Raška i Novi Sandžak koji su izlazili u Prijepolju između dva rata (bile su to i jedine novine koje su štampane u celom “vilajetu”), pisao je Sreten Vukosavljević i ovo:”Da bi bilo srazmere u broju građana i seljaka onoliko koliko je u susednom užičkom i nikšićkom kraju, trebalo bi da sandžački gradovi budu skoro za pola manji. Sva relativna prenaseljenost gradova više nego šta drugo, čini da sandžački gradovi imaju jednu nesimpatičnu moralnu crtu. Oseća se da je malo polje za radne zamahe ljudima sposobnim…Zbog toga je velika oštrina i bezobzirnost u utakmici…Velika količina svake pakosti u privatnim odnosima i javnom životu. Više nego u drugim mestima, ovde se ne veruje nikome da neki javni posao radi sa dobrom voljom i dobrom namerom…”.

Sreten Vukosavljević je imao i zanimljiv metod naučnog rada. Osim što je odlično poznavao život sela i to ne samo ovog kraja, već i Srbije i Hrvatske, on je svakog pazarnog dana u Gradskoj čitaonici držao sastanke sa seljacima kako bi čuo o njihovim svakodnevnim zgodama i brigama i dobijao neposredne odgovore na sva pitanja koja su ga kao naučnika zanimala.

Poražen zlom koje se širilo tokom Drugog svetskog rata, iako već šezdesetogodišnjak opredelio se da pristupi borbi za oslobođenje, pošavši u partizane zajedno sa sinom Dušanom, koji je ubrzo poginuo. Sreten Vukosavljević je bio prisutan na prvoj sednici inicijativnog odbora za izbor Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka, a 20. oktobra 1943. godine održana je i osnivačka skupština Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka u Pljevljima i u prisustvu 252 delegata u Izvršni odbor je izabran Sreten Vukosavljević koji će, kao predsednik, biti prisutan i na Drugom zasedanju AVNOJ u Jajcu.

Jula 1944. godine predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, Sretena Vukosavljevića je imenovao u Vladu Šubašića u Londonu, gde je postavljen za ministra ishrane i obnovu šuma i ruda. Posle rata nastavlja se njegova neverovatna karijera. Bio je narodni poslanik, član Prezidijuma Savezne Narodne Skupštine kao i Narodne skupštine Srbije. Bio je ministar za agrarnu reformu i kolonizaciju u Vladi Jugoslavije. Umro je 9.avgusta 1960. godine u Rovinju. Sahranjen je uz državne počasti u Beogradu, a venac je položio lično i Josip Broz Tito.

O delu Sretena Vukosavljevića, o njegovim “Pismima sa sela”, njegovim sociološkim radovima o selu, značaju za utemeljenje sociologije kao naučne discipline i sociologije sela kao njenog segmenta, govorili su i pisali istaknuti istoričari, sociolozi, etnolozi, lingvisti. Mnogo toga publikovano je i u okviru Naučnog simpozijuma “Seoski dani Sretena Vukosavljevića” koji se već skoro četiri decenije održava u Prijepolju.

Otvarajući 1973. godine prvi naučni skup posvećen delu Sretena Vukosavljevića, prof.dr. Miroslav Popović, prorektor Beogradskog univerziteta u to vreme, rekao je da je Vukosavljević tvorac posebne škole i da značaj njegovog rada prevazilazi granice Jugoslavije. Istaknuti socilog i profesor doktor Radomir Lukić ovako je ocenio delo Sretena Vukosavljevića:”S velikim delima je kao i sa velikim planinama. Što se više udaljavaju, to se jasnije vidi njihova veličina. Isti slučaj je i sa delom Sretena Vukosavljevića. Nenadoknadiva je šteta što je veličanstveno delo, posvećeno seoskom životu, zamišljeno u četiri velike knjige, ostalo nedovršeno. Ali i takav torzo je najsnažnije delo nacionalne etnosociologije i spada u red dela svestske vrednosti. On je verovatno poslednji veliki posmatrač sela”.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2020
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5416905
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
916
5951
6867
92767
120971
5416905

Vaš IP: 3.237.94.109
2020-09-22 05:58