MEJREMA I BAHRIJA ŠANTIĆ: DONIRANJE DUŠE

  13 jul 2020

“Ko ume da voli, ne treba ništa drugo da radi”. Ove reči Duška Radovića možda najlepše opisuju “posao” hranitelja kojim se već pet godina bavi bračni par Mejrema i Bahrija Šantić iz Prijepolja.

Od trenutka kada su odlučili da postanu hranitelji pa do dobijanja papira koji im je omogućio da pomažu drugoj deci, prošlo je pet godina. Mejrema i Bahrija Šantić odluku koja je promenila njihove i živote dece o kojoj su brinuli nisu doneli preko noći. U skladnom braku su više od dvadeset godina, ali nažalost nisu imali svog poroda. Nadu još uvek nisu izgubili, ali su u međuvremenu doneli odluku da deci kojoj je potrebno, pruže ono što imaju - ljubav pre svega. Žao im je što ranije nisu doneli ovu odluku jer im je, kažu, briga o deci promenila život i učinila ih plemenitijim ljudima.

“ Meni i Mejri su trenuci provedeni sa decom najlepši i najdragoceniji u životu.    Šta ima lepše od dečjeg osmeha i sreće koja se ogleda u njihovim očima? A deca umeju da prepoznaju ljubav… i uzvate istom merom”, kaže pedesetšestogodišnji Bahrija Šantić.

U susednoj sobi mirnim dečijim snom spava devojčica stara četiri i po meseca. U ovu hraniteljsku porodicu stigla je sa svega 14 dana. Pre nje, toplinu doma ovde je osetilo još dvoje dece sa posebnim potrebama i ona su nedavno vraćena biloškim roditeljima. Nije bilo lako, kažu, ali su im za pet godina, koliko su se starali o njima, pružili sve što su mogli i pomogli da prevazidju tegobe koje su pratile njihov razvoj.

“Kada su nas pozvali i pitali da li ćemo da prihvatimo decu sa posebnim potrebama, nismo se dvoumili ni jednog trena. Devojčica je bila stara dve i po, a brat godinu manje. Išli su u vrtić i bili uključeni u sve aktivnosti, a ovde u kući obasuti ljubavlju i pažnjom cele familije. Devojčica je od nas krenula u prvi razred… eto, otišli su”, sa neskrivenim emocijama priča nam Šantić.

Hraniteljstvo je podjednako odgovoran posao kao i roditeljstvo, a u nekim slučajevima možda čak i teži, jer se u hraniteljske porodice smeštaju deca koja su izmeštena iz biološke porodice. Ono na šta hranitelji posebno moraju biti spremni su trenuci rastanka.

j.b. santici foto 2 2

“Nije lako ući u priču o hraniteljstvu a obuka kroz koju smo oboje prošli samo je deo prilično dugog procesa. Kad postanete hranitelj morate biti jaki i imati dovoljno ljubavi da ne razmišljate svaki dan da li će jednog jutra neko zakucati i reći vam da su našli divne usvojioce i da vi čekate sledeće dete na hraniteljstvo”, kaže Mejrema Šantić.

Ipak, kaže, ne postoji obrazac po kojem bi se, iz priče o hraniteljstvu, mogle izbaciti emocije. Jer, one su tu od prvog kontakta sa detetom…

“ Prosto ih je nemoguće potisnuti. Dok ih hranim ili se igram se sa njima, trudim se da ne razmišljam o rastanku… I ne postavljam sebi suvišna pitanja jer znam da bi svaki odgovor bio bolan ili me možda naveo da odustanem od poziva kojim smo ja i suprug odlučili da se bavimo. Dok su sa nama činimo sve da budu srećna i osete istinsku ljubav. Lično, svoju sam dušu utkala u ovaj poziv ali mi nije žao jer mi svaki dan, ma koliko naporan bio, donosi radost”, kaže naša sagovornica.

Kažu da su njihovu odluku da se bave hraniteljstvom brzo prihvatili prijatelji i familija.

“Zaista su svi podržali našu odluku, možda i iz razloga što su verovali da će nam hraniteljstvo nadomestiti porod kojeg nismo imali. Familija je decu prihvatila kao najrođenije a i oni njih. Kada je u naš dom stigla devojčica koju odgajamo, na babine su došli porodica, prijatelji i komšije. Sada je to mezimče cele familije”, kaže Mejrema koja veruje da se hraniteljstvom mogu baviti samo oni koji vole decu.

"Ko nije spreman da im pruži ljubav, ne treba ni da razmišlja o ovom pozivu”.

Bez podrške supruga, tvrdi, ne bi uspela da se nosi sa bremenom svakodnevnih obaveza. Naime, pored brige o deci i vođenja domaćinstva, porodica Šantić se bavi stočarstvom koje im je već godinama siguran izvor prihoda.

“Mnogo je posla oko pet krava, ali smo navikli da kroz život delimo sve, pa i teret obaveza. Ne gledamo kad će i šta ko uraditi, već “uskačemo” po potrebi. Znamo da se svakodnevni poslovi moraju obaviti”.

Voleli bi, kažu, da je više hraniteljskih porodica, ljudi koji imaju želju da deci   pruže ljubav i dom.

“Hraniteljstvo ispunjava čoveka. Sama činjenica da činimo nešto dobro i da ćemo detetu, kojem je to uskraćeno, pružiti roditeljsku ljubav i pažnju, zaista usrećuje”, poručuje porodica Šantić.

J. Beganović

 

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Bajramske čestitke

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5225517
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
385
10538
14415
22350
161456
5225517

Vaš IP: 18.204.55.168
2020-08-05 01:38