ПРИЈЕПОЉЕ : ДРАГУЉ БИЉНЕ РАЗНОЛИКОСТИ

  16 jun 2020

Пријепољски крај је центар Европе по биљном богатству. Али, лековито биље је „роба“ тек онда када се са њим може трговати.

„Ево је, дрога од глога“, каже задивљено Небојша Менковић,  фармацеут Института за лековито биље, „Др Јосиф Панчић“ из Београда. Берући „ћумкице“ глога са расцветалог дрвета ове лековите биљке, чије стабло је раскошно раширило гране одмах испод сопотничких водопада, он појашњава да у фитотерапији реч дрога заправо значи лековита твар, односно непрерађен лек.

Као искусни фармацеут, специјализован за етно рецептуре, које Институт брижљиво записује и анализира, Менковић, каже да је од глога све лековито. И плод и цвет су благотворни за срце. Цитирајући старе траваре, он истиче да је дрога од глога добра против „задува“. А задув је, објашњава, оно кад се човек замори и задува при ходу, па не може даље. То се дешава оболелим од ангине пекторис.

Целу прошлу седмицу, он и још пет чланова екипе Института обилазили су околину пријепољске општине са циљем да виде, уоче и попишу врсте и количине лековитих биљака и направе базу података која ће се, на научној основи, стално ажурирати. Суштина овог трагања је да се лековито биље заштити али и да се „отвори“ могућност становништва за зараду путем његове експлоатацију на одржив начин. Сопотница је, тврде, прави драгуљ. Али и сви други делови пријепољске околине, који су, тврде, најважнији центар биодиверзитета на Балкану па и у Европи.

Лежимо ли ми то на руднику?

MC Lekovito bilje 2

 

„И те каквом“, каже Славољуб Тасић, такође фармацеут. Ми смо свој рад базирала на обиласку теренским возилима а када би нам се крајолик учинио занимљивим, стали би и претражили га, прича Тасић држећи у руци лист подбела, струк „момчића”“ и мајчине душице. Каже да је подбел веома тражена и корисна биљка, а „момчић“ је одличан за микроциркулацију мозга.

Менковић додаје да су ту старинску рецептуру посебно сачували припадници муслиманског становништва ових крајева, ако рачунамо и бјелопољски терен.

„Код муслимана се више одржала та традиционална структура породице, то поштовање према старима који су се слушали с пажњом и од којих су се, са колена на колено, преносили древни траварски рецепрти и разне „алкохолтуре. Захваљујући тој усменој традицији и ми на Институту долазимо до драгоцених старих рецепата који су велико благо наше нематеријалне културе“, каже Менковић показујући друге лековите биљке али и оне отровне као што су буника или кукурек.

Радује информација да нисмо успели да девастирамо нашу природу. „Напротив, каже Менковић, природа је остала чак „пречувана“. Рецимо, клека се размножила. На жалост, због ужасне депопулације сеоског становништва, више нема људи у селима а ни руку да беру. Јер, не броји се роба у природи.Само она са којом се може трговати, која се може валоризовати на тржишту. То је посао али и процес.

Он се сећа да је пре тридесетак година стручно помагао у погону некадашње Соколице која је имала линију за прераду биља, старијим Пријепољцима познату као Биљара.

„Није све у томе да се биље убере и донесе. Такав погон је био значајан за крај јер је имао сву неопходну технолошку инфраструктуру за квалитетну примарну прераду биља. Ту су биле сушаре, линије за прераду листова, линије за прераду цветове, плодова, за дестилацију етарског уља... То смо изгубили као и земљорадничке задруге кроз које је ишла та делатност. И сад то све треба вратити. Али ми смо Сизифи, стално изнова радимо исте ствари. То нам је изгледа судбина“.

А ресурс је огроман, све пожељнији а биће и све вреднији. Посебно ако се направи спој нетакнуте природе и туризма који има неограничене могућности јер је све више на цени.

БОЉЕ „МОМЧИЋ“ У ТРАВИ, НЕГО ГОСПОДИН НА ГРАНИ

„Трендови су такви да је интересовање за лековитим биљем све веће. Неке студије СЗО кажу да 70 до 80 одсто светске популације током живота користи неки вид аутомедикације засноване на лековитом биљу. То је одговор на ваше питање : „Ко тражи?“. Тржиште тражи, онда су ту компаније које то откупљују а велике количине су намењене пласману на светско тржиште. Према мојим информацијама са састанака у Привредној комори, то нису занемарљиве количине а свака година може много више да да. Ове године је „ишла“ јагорчевина али због короне није сакупљено више од 1000 килограма мада је могло десет пута више. Јагорчевина је изузетно тражена „роба“ и цена јој је на тржишту 20 евра по колограму суве. Па видите те могућности“, каже Тасић наводећи да толико, наравно, неће узети сакупљач али добиће врло пристојну суму посебно ако постоје могућности сушења, паковања..

„Онај ко се интересује за лековито биље, лако ће наћи купца“, подвлачи он и истиче да је важно консултовати се о томе шта се сакупља, да то не буде узалуд. Рецимо, ви сакупљате кантарион а тржиште тражи хајдучку траву. Ипак, синхронизују се ти интереси и кад се крене у тај посао, то иде“, каже Тасић.

Он сматра да Пријепоље „лежи“ на руднику који са туризмом има јаке споне али и све предиспозиције да га користи.

Lekovito bilje ljiljan

„Не треба вам ништа мимо онога што окружење може да пружи, мирисан чај, зељаницу, сир, домаће млеко, пијаћу воду, понеку клупу за предах и елементарне услове за смештај. Туристи долазе баш зато што је дивље, што је нетакнуто и чисто, трагају за миром, где се иде пешице и ужива у ономе што је исконско и природно, уз мале дораде. Они су спремни да то и плате“, каже Тасић дубоко уверен да на сваки начин треба спречити долазак прљаве технологије од које ће цела заједница имати штету. Алудирајући на покушај изградње мини хидроелектране на овом простору он каже:

„То морате бранити јер ће заједница и сваки појединац у њој, много више изгубити“, каже Тасић. У преводу, због пар киловата струје можемо заувек да изгубимо „момчића“ и друге лековите биљке а крај се неће „погосподити“.

Возећи, табанајући и завирујући по Јадовнику, Аљиновићима, Каменој Гори, Јабуци, Бабине, Тичјем Пољу...лево и десно, стручњаци Института су записали да имамо неисцрпно богатство клеке, доста зове, јагорчевине, шипка, сремуша -, кантариона, хајдучке траве, враниловке, кичице, глога ...али и огромне количине шумског воћа као што је дрењак који је изузетно здрава биљка са свим варијететима употребе, сок, џем, слатко, чај...

Могућности овог краја су велике.Обавезе су на нама. И као што господин Тасић рече, све се да организовати јер „ “кад се крене у тај посао, то иде“.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jul 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5104424
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3114
5547
8661
62713
134040
5104424

Vaš IP: 34.239.167.74
2020-07-14 11:02