LIST „POLIMLJE“ MILANU RUŽIĆU: S POŠTOVANJEM, SVOM NAJSTARIJEM PRETPLATNIKU

  30 januar 2020

Stariji sugrađani najverniji su čitaoci Lista „Polimlje“. Novina koja na ovim prostorima izlazi i traje punih 86 godina svake nedelje, osim na adrese čitalaca u Prijepolju, stiže i do nekoliko stotina pretplatnika širom Srbije, Prijepoljaca koji su ostali verni svome gradu i „Polimlju“.

Među najstarijim pretplatnicima donedavno je bio Milan Ružić iz Džurova. Od Lista sa kojim se družio više decenija, stariji je samo devet godina. Za čika Milana koji bi nas, uprkos godinama, posetio svakog proleća „Polimlje“ je, kako nam je jednom prilikom rekao: „prozor kroz koji posmatra prilike i neprilike grada“ u kojem je, prvo kao matičar u rodnom Džurovu, a kasnije i kao službenik Odseka za opšte poslove Skupštine opštine Prijepolje, proveo svoj radni vek i otišao u zasluženu penziju.

IMG 20200130 090330

Taj “prozor” Milan Ružić zatvorio je pismom koje je na adresu redakcije stiglo krajem decembra prošle godine.

„... Vreme je učinilo svoje. Starost, bolest, vid oslabio, tako da nema efekta da dalje koristim, čitam novine. Zato otkazujem prijem ovog Lista od 1.januara 2020. godine. Devedeset pet mi je godina, pa je i normalno što sam ovo učinio. Zahvalan sam na dosadašnjoj saradnji i pažnji“.

                                                                             Milan Ružić, penzioner Džurovo

Zahvalni smo i mi našem čika Milanu koji je umeo da ceni i poštuje „Polimlje“ i njegovu dugu tradiciju, i srećni što smo pre nekoliko godina zabeležilirazgovor prilikom jedne od njegovih poseta redakciji.

Tekst koji ponovno objavljujemo naš je duboki naklon gospodinu Milanu Ružiću.

SUSRETI: MILAN RUŽIĆ, NAJSTARIJI PRETPLATNIK „POLIMLJA“

Ma ko bi znao koliko godina čitam „Polimlje“? Odavno ih ne brojim... verujem da to druženje traje više od pet decenija“, kaže Milan Ružić najstariji pretplatnik Lista „Polimlje“.

Devedesetdvogodišnji Milan Ružić je, mogli bi reći, naš vesnik proleća... Kad se u Džurovu,gde od penzionisanja živi više od dvadeset leta, stidljivo počnu javljivati prvi bokori poljskog cveća, zna čika Milan da je vreme da se krene...Do grada ga čeka dug put, sedam kilometara pešačenja do Bistrice gde predahne, sačeka autobus a onda polako do naše redakcije. Da nas pozdravi, ispriča šta ima novo u Džurovu, ko je i koliko posadio maline u njegovom selu...Mi, koji ga sa osmehom dočekujemo svakog proleća, znamo koji je pravi razlog njegove posete...naš čika Milan dolazi svake godine da obnovi pretplatu za List koji redovno čita ...

“ Ma ko bi to znao? Ima možda i pedeset godina! Nigde to nisam zabeležio, mada novine čuvam. Sećam se svih novinara i urednika „Polimlja“. Neki su dolazili i u Džurovo, razgovarali sa mnom o problemima sela, pa to posle slušali ljudi na radiju. Pisalo o tome i u novinama...Istina, novina bila deblja, ali ništa više vredna! Pisalo se tada i o drugim opštinama, a radile i fabrike, živela sela...bilo događaja i dešavanja... Meni su najzanimljivije priče koje pišete o selima. Istina, slabije vidim, pa mi pogled sve češće leti ka kraćim tekstovima, ali članke o poljoprivredi sa merakom sednem i do zadnjeg slova pročitam.

Sa merakom slušamo i mi čika Milana koji nije zaboravio da nam čestita jubiulej – 85 godina od izlaženja prvog broja Lista!

„ Malo sam stariji od „Polimlja“, ali ni ja se ne dam, reče nam uz usmeh čika Milan. Iskoristismo priliku i njegov prolećni obilazak grada da ga „propitamo“ o životu dugom više od devet decenija.

„ E, moje dijete stalo u njemu svega... opet lep sam život imao. Posle rata učestvovao sam u obnovi zemlje i bio učesnik Omladinske radne akcije. Brigada se zvala „Šesta Mileševska“ . Miladin Dragutinović bio komandant, a ja zamenik komandanta čete... gradili smo auto- put od Beograda do Zagreba. Tu sam naučio da sve uredno beležim i evidentiram i zahvaljujući tome dobijem posao u Mesnom odboru Džurovo. Tu sam dvanaest godina bio matičar, a posle prešao u Odsek za opšte poslove Skupštine opštine Prijepolje. Uporedo sa poslom, polagao sam ispite i stigao do diplome srednje stručne spreme. Zahvaljujući njoj dobio sam posao referenta za socijalnu zaštitu. Vodio sam i civilne invalide rata, a jedno vreme i vojne invalide. Nekoliko godina pred penziju bio sam i referent zdravlja. U penziji se od osamdeset i neke...davno sam prestao brojati i računati godine, ispriča nam ukratko o svom životnom putu naš pretplatnik.

U selu u kojem više od tri decenije provodi penzionerske dane, i dalje sam obrađuje zemlju i imanje.

„ Pomogne mi moj Zvonko, ali ja to volim sam da radim. S proleća prekopam vrt, nešto posejem. Imamo i jednu kravu. Supruga bolesna pa dođe žena iz komšiluka da pomogne. S jeseni zamiriše voće... Eh, da je samo više ljudi. Kako je krenulo ovo sa malinom ima ih, ali dođu pa se vrate. A bilo ih nekad. Samo u Kučinu, Džurovu i Izbičnju živelo više od hiljadu i po duša!. Danas? Ma, nema ih ni dvesta! Osulo se selo. Nemaš nekad s kim prozboriti. A ja, iako su me godine „skolile“, volim da znam šta se dešava. Zato se radujem „Polimlju“.

Ispratismo našeg čika Milana. Sa vrata nas pozdravi:

„Hajde u zdravlje i da mi još puno godina trajete“!

  1. Beganović
Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Bajramske čestitke

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2020
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4885690
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1632
4068
1632
109361
123834
4885690

Vaš IP: 34.232.62.209
2020-05-25 13:49