СЕМИР ХУРИЋ: СВЕ ИМАМ, ФАЛЕ МИ САМО ЉУДИ

  21 januar 2020

„Послове на имању ради Семир, без њега ово не би било. И вриједан је, ништа му није тешко и бори се колико може. Ја понекад припомогнем да се стока нахрани.Толико од мене“, каже 81- годишња старина Исмет Хурић.

„Штета је што овде има пуно момака, сви напунили по 50 година, а ни један се није оженио нити створио породицу. Кад им то поменеш кажу, ни једна неће да живи овде! Село, даљина, такорећи дивљина... А ја опет вјерујем да би цуре пристале, али да их момци нису умјели фино ни питати“ прича кроз смех Семир Хурић са Карауле, док објашњава како су се Аљиновићи, заједно са околним засеоцима, полако испразнили.

А како је он остао?

„Ех како! Ја најмлађи од дјеце, велико имање, неко је морао остати са родитељима, да преузме послове. А са својом женом сам се још прије брака договорио. Рекао сам живећемо на Караули до даљњег! И она је пристала на овај сеоски живот. И била је ту све док дјеца нису стасала за школу“.

MC Poljoprivreda Karaula 4

Од центра Аљинвића, школе и некадашњег ђачког дома, који је врвио од деце из Правошеве, Горачића, Свичевића и околних села, која су зими ту налазила интернатски смештај, има поприлично хода до његове куће. Покривене првим снегом, окупане планинским сунцем и прозрачним ваздухом, на малом пропланку доминирају породична кућа и неколико помоћних зграда газдинства Хурић. И стара кућа. Њу, из пијетета, неће да сруше јер је одатле потекао сав живот ове породице.

Док се приближавамо Семир прича како му се жена са две ћерке „преселила“ у Пријепоље. Највише због школе јер старија је пошла у више разреде а млађа са њом у пакету, право у чаршију. Иду у централну школу „Валтер“ али сваког викенда долазе на Караулу где проводе зимске и летње распусте и сваки слободан дан.

„Што се знања тиче, не мислим ја да би њима нешто фалило да овде иду у школу. Само да су боља времена. Ишао сам и ја. Али нас је некад било по тридесеторо, цијела колона дјеце ишла у школу и враћала се. Данас су куће празне, све се одселило а у овом крају су само моје шћери остале. Ма не ваља ни то кад је дјеци учитељица најбоља другарица. Свак тражи своје друштво“.

Ипак, закључујем из разговора, мада мој домаћин Семир то није отворено рекао, да је, поред недостатка друштва вршњака, послова на имању толико много, да није баш лако пољопривреднику да сваки радни дан прилагођава школском распореду. Ипак неки родитељи из Аљиновића то свакодневно раде...

У топлој соби, у којој се чује како пуцкета ватра, дочекује нас старина, Исмет Хурић. Он је формално, носилац газдинства али све послове ради Самир, без њега, признаје, не би било ништа. И вриједан је, каже, ништа му није тешко, бори се колико може. И са стоком и са тим одвојеним породичним животом...

„А ја, само понекад припомогнем да се стока нахрани.Толико од мене“, каже овај 81- годишњак.

На моју констатацију да се добро држи, Исмет се шали на свој рачун:

„Јес`, коса ми фина, бренована...“, каже кроз смех некада политички активан пољопривредник, бивши члан Општинског комитета Савеза комуниста и добитник награде Ослобођење Пријепоља, као узоран пољопривредник још давне 1983. године. Један зид собе краси урамљена, некада престижна, награда Ослобођења Пријепоља а на ударном месту виси слика друга Тита.

„Док сам ја жив, каже Исмет, ова се слика мицати неће. Тако је како је, остао сам и дан -данас одан тој идеји“.

ОСТАЛИ ВЕРНИ ПОРОДИЧНЈ ТРАДИЦИЈИ

И не само њој. Хурићи су остали одани и пољопривредној производњи, која је традиција у породици дуга скоро стотину година.

„Никад се нисмо бавили ничим другим. Држали смо краве, имали стада оваца али се тада могло, имало се снаге. Кад бих могао живот да продужим гајио бих опет овце, добро их је имати, сад посебно. Али овца хоће да се двори, треба чобанисати овде под Јадовником... Ја сам знао некад продати по 70 каца сира. Дошли би људи из „Соколице“, утоварили сир а паре би сутра легле. Толико је то било добро организовано, сећа се Исмет тих времена када је продавао сир и сам правио каце, када су биле задруге а село пуно живота“.

MC Poljoprivreda Karaula 2

Више не прави каце ни из забаве. Не дају, каже, године. Али,сматра да ни сада није лоше време за сељака. И држава и општина доста помажу.Ту причу преузима Семир.

„Као текстилни техничар, никада нисам нашао посао у струци, мада сам се одмах пријавио на биро рада“, каже он.

Пошто занат и алат текстилца никада није узео у руке „ухватио“ се онога што је од детињства добро познавао: косе, вила, грабуља, музилице... Данас се стара о 13 уматичених крава, међу којима су и две нове јунице за које се Хурићи ове године добили општинску субвенцију. Ускоро ће се, акобогда, свака отелити. Неће, каже Семир, повећавати стадо, посла је за њега самог и овако доста.

„Повећали би ми, али не знам хоће ли „дијете“ моћи да освоји, упада у реч отац Исмет, објашњавајући да је 13 крава права мера за њихово домаћинство. Мушку телад, каже он, обично продају, женску оставе да замене старе краве.

„Ма може од сточарства да се живи, да се човек ни са чим не пати. А да се нешто уштеди, пришпара, тешко је. Расходи су велики. Треба набавити концентрат, све порадити око сијена. Додуше, набраја Семир, увијек имамо довољно сијена јер се „прикупља“ са скоро 12 хектара имања.Нешто оставимо да краве пасу а остало косимо и балирамо.“

На великом имању Хурићи годинама се ништа не сеје.

„Некад смо сијали пшеницу.Знали смо наћи и по 300 џакова али смо одустали због дивљих свиња јер све униште. Овце смо стављали у „чобанице“, али ништа није помогло. Опет, од сијена нема боље хране за стоку Ево, немамо ни кокоши. Упала скоро лисица и удавила свих 12.“.

Са механизацијом Хурићи такође, стоје лоше. Од „машинерије“ немају ништа!

„Ја ти имам возачку за све категорије али никад нисам волио да возим трактор, смеје се Семир, отворено признајући да га је страх.

„Ето, имам ту фобију из детињства. Не волим, једноставно. Али није механизација проблем. Има комшија, Изет Шећовић, све што треба, тако да он покоси и избалира. До сијена нам, вала није, не фали!

MC Poljoprivreda Karaula 1

Све краве Семир држи у истој штали, води рачуна о свакој тако да их је навикао на добар третман и негу:

„Ми смо први у крају почели да мењамо расни састав крава. У томе смо били пионири.Чудио се овде народ што смо толике паре давали за расне јунице јер су биле дупло скупље од обичних крава. Е после кад су видјели да држава помаже и даје субвенције за уматичена грла, и сами су почели, каже Семир указујући ипак на присутну нелогичност:

„Јесте да нам држава даје по 25.000 за свако уматичено грло али ми од тих пара по 4000 издвајамо за матичну службу. А за неуматичена грла даје се 20.000 и сточари немају никакву обавезу према овој служби. Није баш логично. Додуше, расна грла су боља, нема приче, више је млијека и квалитетније је“.

Ми о вуку а вук на врата. Баш док је Семир причао на ову тему испред врата се паркирало возило „Зеленике плус“ из Нове Вароши која откупљује млеко са газдинства Хурића. Сваки други дан долази ауто да преузме 200, 250 литара млека.

„Набавили смо тај лактофриз од 500 литара, тако да од опреме имамо то и музилице. И овде бих стварно похвалио општину јер су нам кроз субвенцију вратили 50 % од уплаћених средстава за лактофриз. Мисли се задњих десетак година на сељака, не треба душу губити“, ускаче у разговор носилац газдинства, старина, Исмет Хурић.

Али још би нешто могла да учини, жали се:

„Могла би општина да помогне око пута. Па не тражимо ми да нам се асфалтира. Знамо да је то скупа работа али да нам помогне да се пут наспе и уваља, знаш кокл`ко би нам значило. Ма одоше људи са села. Неко због овог, неко због оног, али највише због путева. Остало, фала богу, имамо“.

Ни Семиру ништа не фали у Аљиновићима. Истина, мало га мучи тај викенд живот, та одвојеност од најуже породице:

„Ма то и брате, фале ми људи. Да се дружимо, разговарамо, помажемо. Да су се мушкарци из села поженили, да имају по двоје, троје дјеце, радила би и школа...Овако, краве су ми главно друштво“.

М.Цмиљановић

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

februar 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4495659
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4644
4828
22104
130746
154830
4495659

Vaš IP: 3.233.217.91
2020-02-28 22:16