Januarenje: ŠTIPANJE OBRAZA I VIRVIRCI

  18 januar 2020

Beleženo je i minus 26 nekih januara. Po zaleđenom Limu se klizalo. Prijepoljci su hranili golubove po parku da ne uginu od zime. Ali bilo je i jagorčevine koja je u januaru najavljivala proleće. Ipak, suhomrazica grad najviše skvrči i ućuti. Ono kad ne pada sneg, kad mraz traje danima, a magla se ne diže.

Baš tom suhomrazicom počeo je ovaj januar. I potrajaše mrazna jutra, bez snega evo će i preko dve hefte. Dah ledio na minus 13. Nije zima što je zima već što se i ulice, a posebno trotoari, skvrče od jeze i čamotinje. Slabo je ljudi. Jedan od najstarijih zapisa o zimi na ovim prostorima je iz 1617.godine. Glasi: „Tada zima velika i ljuta beše, tvoraše mi mastilo kao kamen“. Godine 1668.letopisac zabeležio:“I mnogi čelovjeci umreše od zime i mraza“. Godine 1709.mraz bio tako ljut da su po snegu „osam volova mogli voziti saonice pune drva, a da im se trag ne vidi“.

Zime su „vaktile“ bile studene, sneg je sela od grada udaljavao i po šest meseci. Insani su tada znali šta valja činiti, a znali su se pobrinuti i za hajvane.“Svedočilo se” da je 1946. godine Lim poledio, a Mileševka, onako rasuta duž Vakufa, pa sve do ušća, bila pravo klizalište. Osta zapisano da su se deca te strašno hladne zime sankala po Limu od Katoličke do Ušća. Neki su upravo te zime, prve posleratne u razrušenom i gladnom Prijepolju, prvi put stali na sličuge. Kovali ih majstori kovači u svojim kovačnicama u delu grada zvanom Vignjevi. A onda stiže 1954. godine i 26.januar te godine. Bio to najhladniji dan koji je zabeležen u Prijepolju u prethodnih 100 godina. U planinskim selima temperatura je padala do minus 40! Grad je bio okovan u snegu i ledu. Ali nije bilo automobila, tek po koji kamion, niko se nije nervirao, sprovodio se građanski red da svako očisti sneg ispred svojih kapija i dućana. Neko je zapisao da je Lim te godine “poledio ko daska”. I dugo posle, zime su bile normalna pojava kod nas. Sneg je padao krupan, sankalo se, ligure-čeliklije su letele, ručno pravljeni bobovi jurili su niz gradske padine... Bile su to “makine” pune kreativnog ludila svake mahale ponaosob. Niz zaleđene ulice “piklilo se” na nogama, a stariji bi prosipali pepeo kako se ne bi vrat slomio. Mleko je stizalo sa Zlatibora i čekalo se satima na Pijaci dok se kamion probije, da bi se natočio “bronzin” mleka. Bilo je to vreme kada su Prijepoljci mrvicama hleba hranili golubove i vrapčiće da ne skapaju od gladi. Jedna od hladnijih zima beležena je 1970. godina. Sneg je vejao i nanosi su po selima bili preko 3 metra. Tada je malo koje selo imalo struju ali su mnoga još uvek bila puna čeljadi koja su prtila prtinu rano “izjutra”, a zbijala se uz lambe na gas i kraj otvorenih ognjišta kad prvi sumrak rano počne da steže baš kao i studen. Jedna od najhladnijih zima bila je na početku 1985. godine. Temperature i do minus 20, ali to beše vreme kad je grad još voleo da se druži i zabavlja, pa nije smetalo da se peške ide do „novog“ hotela. Lim je u januaru te godine zaledio, neki hrabriji, kao mali Hapara, za siću su ga prelazili sa jedne na drugu obalu. A 1999. godine struje nije bilo nekoliko dana, trotoari su bili zatrpani snegom. Išlo se po gradu s baterijskom lampom. Ipak, nekima nije smetalo, da, dok je napolju minus 10, u Domu revolucije bez grejanja, gledaju lirski film Nikite Mihalkova “Sibirski berberin”. Pre 13 godina ceo grad je bio pod snegom koji se utovarivačima utovarao u kamione i kipovao duž keja, u Lim. Bilo je baš ledeno i nije bilo vanrednog stanja. Ipak, postajali smo vidno nervozni, sve je počelo da nam smeta, pa i sneg. Što je manje ljudi po selima ostajalo, to žešća mehanizacija potrebna za prokrčivanje puteva kojima nema ko da ide. Ali je poneko prekosto, nemoćan. Onda je 2012. Snag baš navalio, posle mnogo godina čula se graja i smeh jer su se dece po sokacima sankala do ponoći. Jutro osvanu bez i jednog automobila na ulicama. Zaledili bili „dizelaši“.

82511262 2311673725760260 8804810659062611968 n

Ipak, januarski led okova nas 2017. kao u onom filmu iz žanra katastrofične fantastike. Spusti se temperatura i do minus 26. Sante zaplivaše, patke nestaše, golubove nema ko da hrani. Prijepolje beše baš upalo u „polarac“. Ne pamti se da je toliko dana bio neprestano dvocifreni debeli minus i noću i danju. Em mrzne, em sunce nikako da se pomoli. Zimska depresija. Hoće ona posebno kad je suhomrazica.

Godinu dana posle, januar pokaza svoju sklonost ka vremenskim bravurama . To samo pokazuje da nije džaba dobio ime po Janusu, tom bogu sa dva lica. Izvanredno sunčano vreme oko podne, Prijepoljci u šetnji. Najljupkiji je bio prizor dede i unuke koji su pripremili kesu punu hleba kako bi unučica hranila patkice na ušću. Oni malo radoznaliji, koji su se uputili u duže šetnje, na osunčanim padinama mogli su uočiti prve vesnike proleća, jagorčevina ko pravi „virvirac“ se žuti. Vesnici proleća u januaru?! Nije to tako retko u Prijepolju. Bivalo je toga i pre koju godinu kada su beležene visoke temperature za ovo doba godine. Gotovo da su i noći bile bez onih uobičajenih minusa koji „štipaju“ obraze. Jedino je magla umela da pokvari i jutra i večeri jer je njena gustina stvarala sliku kao da je scenografija za čuveni istoimeni film proslavljenog reditelja Karpentera. A u sred te magle, mogao bi da vas iznenadi i Karpenterov „stvor“ pošto je ovaj majstor horora. Bez brige, ne u Prijepolju jer su prijepoljske ulice noću mahom puste.

82324213 112583953443013 7766479500388335616 n

A prošlog januara Prijepolje je ličilo na bajku. Sneg je padao krupan, za tili čas sve je ličilo na neku scenografiju za film.

 

82589305 201007971054290 1493478047146311680 n Ta „bela bajkica“ sa „selfi“ fotografijama ode u svet društvenih mreža. Kao u onoj pesmi Vjekoslava Majera koju je ispevao svom gradu:“ Crkve se smireno bijele kao torte u izlogu slastičara. Naše se srce otvara kao ormar prepun uspomena. Poput oboe zasvira srce nježno na kraju dana. O davno doba starih bioskopa. Pada snijeg, svečano hoda ulicama kao u hermelinu. Spuštaju se roloi dućana na kraju zimskog dana. Ulazim u tugu i tminu. Ušutjele etide, ušutjele sanje”.

82983120 179982983111714 8751853712302931968 n

Januarenje u Prijepolju je nepredvidivo. Jedino je čemotinja izvesna.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

februar 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4495514
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4499
4828
21959
130601
154830
4495514

Vaš IP: 3.233.217.91
2020-02-28 21:38