SIRKO PRŠUTIĆ NA BEOGRADSKOJ TRPEZI

  23 jun 2016

Poseban „šmek“ sve traženijim specijalitetima iz našeg kraja koji se prodaju na Novom Beogradu i Vračaru dao je duhovit naziv radnji koji sve više privlači ljubitelje dobrog zalogaja. Iza imena Sirko Pršutić krije se - Kamenogorac.

Ono što svakako znaju svi preduzetnici jeste da je za započinjanje biznisa osim dobre ideje potrebna još bolja lokacija, a da ništa manje nije važan ni naziv firme koji bi trebao da privuče potencijalnog kupca. Ovim se rukovodio i Ivan Gluščević, kada je došao na ideju da u prestonici Srbije krene sa prodajom domaćih, tradicionalnih specijaliteta, poput sira, pršuta,kajmaka... Kao student je, kaže, obišao sve beogradske ulice ne bi li u nekoj od njih pronašao miris i ukus zavičaja, ali uzalud. Zato su tradicionalna jela iz našeg kraja često u paketima putovala do Beograda. Tada se, priča nam Gluščević, „začela“ i ideja o prodaji ovih specijaliteta, a sazrela nakon završenih studija i prvog zaposlenja. Pre više od godinu dana na Vračaru je otvorena prva radnja i nastao Sirko Pršutić, kao rezultat dobro upakovane i do najsitnijih detalja razrađene ideje. Ukus, a pre dvega kvalitet proizvoda vrlo brzo je   osvojio Beograđane koji su „ odlepili „ za vrućim lepinjama „na drva“, mladi sir, kajmak i pršutu, najpodavanije proizvode u radnjama.

Originalan i duhovit naziv radnje kome je kumovala Ivanova supruga Nevena, bio je odličan „mamac“ za sve koji uživaju u ukusima dobre kuhinje i tradicionalnih jela, a takvih je sve više, tvrdi Ivan.

„ Hteli smo da naziv bude jasan, simpatičan, domaći, a ujedno i asocijacija na tradicionalnu kuhinju moga kraja. U početku su ljudi svraćali samo da pitaju ko je kumovao nazivu radnje. Uzgred bi se raspitivali o asortimanu proizvoda, ponešto kupili i vraćali se da probaju i druge delikatese“.

j.b. sirko 2

Akcenat je na domaćim proizvodima bez aditiva, konzervansa i veštačkih boja. U radnjama koje su oplemenjene drvetom iz Kamene Gore, strogo se vodi računa o higijeni. O tome da sve bude „čisto ko suza“, vodi računa sedam zaposlenih devojaka koje znaju sve o sastojcima i poreklu proizvoda. Drugačije ne može, kaže Ivan Gluščević. Mušterija iz radnji mora da ode zadovoljna i to je veoma bitan ako ne i najvažniji segment uspešnog poslovanja.

Sirko Pršutić jeste dobra zamisao, ali da li bi se ova dobro upakovana ideja mogla servirati i Prijepoljcima?

„ Zašto da ne? Verujem da bi bilo koja dobra ideja uz, naravno, kvalitet, odgovornost i maksimalnu posvećenost poslu, mogla zaživeti i u malom gradu kao što je Prijepolje. Sticajem okolnosti ja sam ostao da živim u Beogradu, tu sam se oženio i zasnovao porodicu. Da sam se vratio u Prijepolje, verujem da bih pokušao da ostvarim ovu ideju, rekao nam je Kamenogorac Ivan Gluščević.

Sirko Pršutić je svakako dobar primer kako se od dobre ideje može napraviti ozbiljna priča. Priča zbog koje bi mladi ljudi koji žele da „zapale preko grane i što dalje od Prijepolja, ostali u gradu na ušću Mileševke i Lima... da zbog nekog Sirka Pršutića, „paljenje“ ostane ipak ...samo priča.

Opširnije u Listu Polimlje, u petak 24. juna

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3891346
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1359
2072
36172
104130
92211
3891346

Vaš IP: 100.24.122.228
2019-10-20 18:36