KAKO SE VOLI PRIJEPOLJE: MAHOVA PEKARA I NA RAZGLEDNICI

  11 septembar 2019

Prijepolje se može voleti na razne načine. Samo je bitno je da se voli i da se poštuju njegove vrednosti. Manifestovanje je stvar trenutka. Salko Bajramović, vlasnik „Mahove pekare“ to čini na više načina. Svakako je najupečatljiviji taj što pravi ukusan i po ceni vrlo pristupačan hleb. To radi decenijama, ali nije to jedini način da se voli ovaj grad. Ovo je priča o tim drugim načinima, možda upečatljivijim nego proizvodi čuvene Mahove pekare koja je postala jedan od simbola Prijepolja.

-Uredjivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg izgleda Pekare je gotovo svakodnevan posao u koji su uključeni svi zaposleni u njoj. Zato sam posebno zahvalan radnicima koji rade praktično od samog početka mog vodjenja Pekare. Sa puno mašte i ideja pristupamo tome jer doživljavamo Mahovu pekaru kao simbol Prijepolja, ne najvredniji ali svakako prepoznatljiv. Sve te ideje dobijaju konačan oblik posle kosultovanja mojih brojnih prijatelja, priča Salko. Tako su nastale razglednice po kojima smo poznati, slobodno mogu reći, širom sveta. Doštampavam ih čim zalihe spadnu na dvocifren broj, nemam evidenciju ali računam da je nekoliko hiljada primeraka upućeno ili poklonjeno ljudima koji svrate kod nas na ćevape u lepinji. Često nas pronadju po tim razglednicama koje su nastale pre pet-šest godina kad su Zoran i Filip Zekavičić, Prijepoljci sada sa beogradskim odnosno nemačkim adresama, na moj predlog uradili idejna rešenja za razglednice sa Mahovom pekarom. Na jednoj je planetarni simbol Prijepolja – manastir Mileševa, a na drugoj takodje jedno od najvažnijih obeležja ovog grada – čuvena Sahat-kula.

Opčinjenost fotografijom i razglednicom Salka Bajramovića i njegovih radnika prenela se i na mnoge mušterije koji dele slične afinitete. Zato je spoljašnji zid sa ukusno uradjenim ramovima postao pravi mali muzej starih fotografija Prijepolja i Prijepoljaca. Mnogo ljudi tu prepozna nekog, mnogi se potsete na drugare, rodjake,obične gradjane...

mmm2 3

-Tu se posebno ističe naš prijatelj Muhamed Hašimbegović Hadžija koji nas često obraduje novim snimcima ili starim fotohgrafijama do kojih dolazi na svoj način. Bog zna koliko je njegovih snimaka iz i ispred Pekare obišlo svet, dodaje vlasnik pekare Salko Bajramović.

Razglednica je mnogo toplija od obične fotografije, nosi i jednu vrstu emocije koja je specifična. Onih nekoliko reči na poledjini su dragocenije od stotina SMS poruka ili fotografija prenetih mobilnim telefonom.

-Takvog mišljenja su i moji brojni prijatelji. Znaju da ih neobično cenim i šalju mi razglednice iz mnogih mesta širom planete. Svaka ima svoju draž i svoju vrednost, kaže on.

Salko ima ideju da ovekoveči na razglednici i, kako kaže, gigaći most koji je, takodje, jedan od gradskih simbola Prijepolja. Nema baš puno mesta žičane mostove, a Prijepolje je po tome izuzetak.

-Malo su zakazali fotografi sa dronovima, nemaju vremena za tu ideju, ali uradiće to oni i kompletiraćemo kolekciju razglednica sa simbolima Prijepolja – Mileševom, Sahat-kulom, gigaćim mostom i Mahovom pekarom, kaže Salko.

Mahova pekara je mala istorija Prijepolja. I simbol specifičnih odnosa medju ljudima u ovom kraju. Solidarnosti i dobrih starih običaja.

mmm2 1

-Ovog Ramazana smo zahvaljujući donatorima, a i ličnim doprinosom, besplatno podelili 18.000 lepinja – pitaljki! To vam je gotovo trećina mesečne proizvodnje ovog ramazanskog specijaliteta koji podjednako kupuju, strpljivo čekajući u redovima, pripadnici obe dominantne religije u ovom kraju. Imamo više donatora koji odaberu dan u toku Ramazana i samo poruče: „Salko, danas sve što proizvedeš podeli“! Pošalju novac već sutradan i ne žele nikakav publicitet, što mi psolutno poštujemo. Doniraju i mnogi Srbi. Takvi su ljudi ovde. I naša, Mahova, pekara se uključuje gotovo svakodnevno u ovakav vid negovanja tradicije i dobrih odnosa medju ljudima. Nisam se bavio računicama, ali bar nekoliko hiljada pitaljki – lepinja smo podelili besplatno. Pa i van Ramazana. Ja prosto uživam da ih darujem deci, verovatno zbog ličnih emocija koje me vraćaju u detinjstvo kad bi sa drugovima dotrčao do Mahove pekare gde bi uzeli lepinju, pojeli je onako suhu i vratili se na obližnji vir!

mmm2 4

Salko, apslovent nekadašnjeg odseka za kibernetiku (!) na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu, „diplomirao“ je iz marketinga na temi „Ime je reklama“...Naime, kada je, pre tridesetak godina od Mahovih naslednika zakupio pekaru, dao joj je formalno ime „Atina“ a zvao je prosto – Mahova pekara. Tako su je, zapravo, zvali kupci i Salko je to osetio. Nije menjao ime. Ono i danas gotovo svi izgovaraju: Mahova pekara!

...Vremena se menjaju. Nekad je Mahova pekara bila društveni dogadjaj gde su se u jutarnjim satima razmenjivale sveže nacionalne i svetske vesti i komšijski haberi. I danas je tako osim što je sve manje taze vesti a i haberi proredili jer sve to pokupe i zavrte u etru elektronski mediji, mobilne aplikacije, SMS i druge tehnološke novotarije. A i Mahova pekara živi produženim životom. Sada je ona živa do kasnih ponoćnih sati. Nove generacije su je uklopile u svoj ritam: noću živi, danju spavaj!

M.M.Mutabdžija

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3888154
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
239
3400
32980
100938
92211
3888154

Vaš IP: 34.236.216.93
2019-10-19 01:48