ВЈЕКОСЛАВ ВЕКА ЈОКСИМОВИЋ ПОЛИЦАЈАЦ ЗАЉУБЉЕН У ПРИРОДУ: КАД ХОБИ ПОСТАНЕ ОПСЕСИЈА

  30 april 2019

 

Вјекослав Века Јоксимовић, командир Станице саобраћајне полиције у Пријепољу, познат по коректности док је у униформи, последњих десетак година постао је синоним за акције заштите природе које се организују и са успехом спроводе у овом делу Србије. По професији полицајац, сада на дужности командира Станице саобраћајне полиције у Пријепољу, Века, углавном га тако многи знају и ословљавају, је главни иницијатор, организатор, најчешће и непосредни реализатор више него запаженог рада Удружења грађана „Јадовник“.

-Удружење је формирано пре десет година а око конкретних корака на заштити природних лепота окупили су се, углавном, људи са ширег јадовничког подручја. Главни циљ нам је био исхрана белоглавог супа, изградња хранилишта и обезбеђивање хране за ову ретку птицу, природну знаменитост не само кањона Милешевке већ и целе Србије.

Белоглави суп насељава заштићено подручје кањона Милешевке. Века прича да је прва заштита урађена 1976. године што говори, заправо о вредности белоглавог супа и целог овог краја. Јер, додаје он, држава се у то време није бавила много овим темама па су само изузетно вредни детаљи могли бити почаствовани пажњом надлежних државних органа и институција. Уз белоглавог супа предмет прве заштите кањона је била и Панчићева оморика на чијем је локалитету најјужније станиште белоглавог орла.

-Западна страна кањона је заправо посебно интересантна због микро климе која је вероватно пресудно допринела опстанку бројних ретких врста како животињског тако и биљног света. Ту је станиште једне мале сове, затим имамо два пара патуљастог орла кога је остало свега петнаестак парова у целој Србији. Од десет врста сове девет их живи у кањону Милешевке. Овде опстаје дивља мачка, има шакала, риса још нисмо регистровали али има назнака и о његовој присутности. Шакали су посебно интересантни јер су, заправо, они много крволочнији од вука, многи људи их не разлику па сва она штета коју начини шакал, буде приписана вуковима. Не кажем ни да су вукови нежна створења, али шакали су много веће штеточине. Но, и овде имамо „игру природе“: шакал не сме на хранилишта управо због присутности вукова око њих. Ни једна наша камера није снимила шакала на хранилишту, прича Века Јоксимовић.

Одмах после регистрације Удружења кренуло се, у сарадњи са Србијашумама које су овлашћене од државе да управљају и газдују тим подручјем, на изградњу храниулишта. Као почетници у том послу било је и лутања, али кад су дошли стручни људи из Завода за заштиту природе постало је јасно да се и у исхрани животиња поштују строга правила почев од терена, узлетишт до такозваних термичких стубова који омогућавају подизање птица чији је распон крила готово три метра!

mmm1 2

-После тога са професором Душком Ћировићем са Биолошког факултета започели смо сарадњу око медведа. Пола године после почетка рада хранилишта за белоглаве супове, километар даље почели смо да градимо хранилиште за медведа. Циљ је био да се хватају примерци мрког медведа и да им се стављају огрлице. Морали смо то градити у шуми где има дебљих стабала која могу издржати тежину медведа кад се усправља. На локацији Омар на Кашану направили смо прву хранилицу, покрили је са фото замкама а нешто касније у непосредној близини хранилишта за белоглавог супа, само у неким малим вртачама, поставили смо корита са кукурузом за медведа. Тако смо добили на простору од седамдесетак квадратних метара три хранилице за медведа и једну за белоглавог супа. Мада постоји теорија да дивље свиње не долазе тамо где има медведа, њу демантују снимци са наших камера које покривају хранилиште. На снимцима се види како велики вепар једе кукуруз намењен медведу, а он кружи на пристојној удаљености док се вепар гости његовом храном. Инсталирали смо видео надзор, све што је направљено искључиво је рађено по стручним упутствима и са дозволама надлежних. Имамо сада даноноћни видео надзор који прецизно региструје све посете. Ево, синоћ је, на пример, медвед Милош долазио два пута на једну хранилицу, око пола дванаест и око три после поноћи, прича Јоксимовић.

mmm1 3

Наравно, на првом месту активности Удружења је белоглави суп који опстаје на локацији Кашан као једној од три у земљи. Увац је ту причу о белоглавом орлу добро пласирао, често игноришући постојање одвојене колоније на Кашану, али колонија у кањону Милешевке је по много чему изузетна.

-Уосталом, по броју јединки смо друга колонија у Србији. Радимо зимски цензус оденосно бројање јединки које су остале после размножавања а ових дана бројимо гнезда, односно утврђујемо колико се белоглавих супова налегло, а током јуна имаћемо бројање колико их се излегло. Већ сада имамо пилића што смо утврдили пре неколико дана кад смо бројали гнезда на подручју Специјалног резервата белоглавог супа, додаје он.

Реална су очекивања Јоксимовића да ће, у сарадњи са локалном самоуправом и државом једног дана Кашан, Јадовник и цело ово подручје бити наслоњено на велике туристичке експедиције које долазе на Златар или Златибор. Њима се овде има заиста много тога понудити.

Мало је познато да овај крај, Караула, Милошев До и шире подручје Јадовника све доле до Милешеве и Хисарџика, Сопотнице и Страњана има неке специфичности које га сврставајају међу праве реткости. Века прича низ детаља иза којих је, заправо, суштина рада и напора Удружења „Јадовник“. Заиста, оно што шире подручје Јадовника може да пружи љубитељима природе, историјских и културних знаменитости, мало ко има на тако малом простору. Готово да се за један дан пешице може све видети и доживети, а да, што је посебна драж целе те мисије, будете на чистом ваздуху, да се крећете у природи и сретнете људе изузетне срдачности.

-Код међувладине организације која окупља представнике свих држава насталих на тлу некадашње СФРЈ без Словеније али са Албанијом, пре две године прошао нам је пројекат набавке савремене опреме коју користимо приликом активности везаних за праћење, бројање и презентацију колоније белоглавог супа. Нашим средствима смо раније изградили једну осматрачницу на око 400 метара од хранилишта а сада имамо и једну непоследно уз хранилишта. Пар дана треба животињама да се навикну да нема опасности од камере или фото-апарата и онда нормално долазе по храну. Све се то снимцима региструје. Овим пројектом смо обновили стару осматрачницу, урадили нову са подземном мрежом каблова до Кашана и започели изградњу неке врсте кампа који ће бити оспособљен да прими и смести истраживаче, посетиоце и заљубљенике природе, каже он.

Крајњи циљ је да се све ово некоме покаже и да се од прихода, једног дана, финансирају основне и пратеће делатности везане за функционисање заштите и исхране белоглавог супа. Удружење ради и зимски мониторинг птица на Лиму од Бистгрицве до границе са Црном Гором и околним притокама. Бави се мало и планинарством а организује и већ традиционални Јадовнички маратон.

DSC01987

-Једном кад смо били на Тари на ултрамаратону нас неколицина покренемо причу: Тара је Тара, а Јадовник је наш. Јесте мало мањи али ништа није мање вредан. И тако је постао Јадовнички маратон, ове године биће већ пети по реду. Прве године смо имали двадесетак учесника, а прошле године преко 200 из десет земаља. За пети су отворене пријаве од Нове године и већ имамо 118. Трчаће се 22, 53 и 73 километра а бодоваће се за такозвану балканску лигу ултрамаратона, прича Вјекослав Века Јоксимовић.

Кад се крене од Каћева према Бучју и Кумриној чесми осећа се посебна клима, сасвим другачијих карактеристика од климе у самом селу или ниже у Хисарџику или Бјелобабама. Ваздух је оштрији и после неколико корака осети се да је неколико степени свежије. Ту сам ја са пријатељима из Удружења или клубова кад год имам слободног времена... Највеће богатство су, заправо, људи које срећем. Сви смо понели неке дечије успомене, неке слике Јадовника, флоре и фауне карактеристичне за то подручје па смо увек имали лаку комуникацију шта треба да се покрене као „прича“, каже за „Полимље“ Јоксимовић.

М.М.Мутабџија

АНТРФИЛЕ

ЗАШТО МЕДВЕД МИЛОШ?

Кад смо имали компликовану акцију успављивања и обележавања мрког медведа, професор Ћировић је рекао да треба да му дамо неко име. Нисам се мешао, други су предлагали нека француска имена, али је професор тражио да буде неко наше. Једна студенткиња је предложила Милош по локалитету Милошев До и тако је мрки медвед добио име.

После тога имао сам бар неколико непријатниох ситуација са тим именом. Неки људи из околине су се мало бунили јер су у породици имали неког претка са таквим именом, а посебно ми је било непријатно кад сам морао да, због заштите именованог медведа, пишем писмо председнику Управног одбора једног јавног предузећа. Председник се звао – Милош!

М.

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3983604
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2610
3279
5889
55190
141130
3983604

Vaš IP: 3.227.208.153
2019-11-12 14:14