ALIJA RONDIĆ, VEŠESTRUKI DOBROVOLJNI DAVALAC KRVI: HUMANOST SA TROCIFRENIM BROJEM!

  12 februar 2019

Moći dati sebe na dan, sat ili tek na trenutak drugima, pomoći im, ozdraviti ih, pa čak i spasiti im život, plemenita je misija kojom se vodi naš sugrađanin Alija Rondić.

Humanost, za razliku od politike, danas zauzima one strane u novinama koje najčešće preskačemo. Ruku na srce, u poslednje vreme, ova reč, pa nisam čin, nisu toliko popularni jer je u našim malim svetovima sve manje želje da vidimo druge i njihove potrebe. Upravo zato su nam priče o humanosti i potrebne…

Svojim humanitarnim delovanjem dobrovoljni davaoci krvi zaslužuju posebnu pažnju. Iako nisu posebno uvaženi od države i koje, osim sitnih benefita, sistem ne prepoznaje kao zaslužne za spasavanje mnogih života, herojima naše današnjice to i nije posebno važno. Jer, da je drugačije svakako se ne bi uključivali u akcije prikupljanja krvi kako bi spasili nečije živote.

Po broju dobrovoljnih davalaca, Prijepolje je pri samom vrhu u odnosu na ostale gradove Zlatiborskog okruga. Prema podacima Crvenog krsta Prijepolje, u akcijama koje su organizovali prošle godine, prikupljeno je 217 jedinica krvi, a prema podacima Instituta za transfuziju krvi Beograd, ukupan broj davaoca na teritoriji opštine u prošloj godini je 926. Procenat davanje je 2,5 odsto od ukupnog broja stanovnika naše opštine.

U tom naizgled malom, pa ipak značajnom procentu, nekoliko Prijepoljaca krv je dalo preko 120 puta i oni su pre dve godine nagrađeni od Opštine.

Njima se nedavno pridružio i Alija Rondić koji je, u nedavno organizovanoj akciji “Za Ivanu i Saja” vene otvorio po stoti put!

“ Ni sam nisam bio siguran ali je kompjuter izbacio podatak, pa je prema toj evidenciji ovo bila moja jubilarna akcija”, kaže Rondić i dodaje da su u činu humanosti brojevi najmanje važni.

“ Bitan je samo taj osećaj sreće i zadovoljstva da si nekom pomogao a možda i spasio nečiji život. Sa tim se ništa ne može meriti”, kaže on.

Da li zbog načina života, genetike ili redovnog davanja krvi, Alija Rondić tvrdi da u svojoj u svojoj sedmoj deceniji života  "puca" od zdravlja.

“ Ceo život sam radio na građevini i teškim uslovima i verujem da me ta fizička aktivnost dodatno ojačala. To i vožnja biciklom od kog se ne razdvajam. Naravno, zdrav sam i zbog redovnog davanja krvi. Ne sećam se kad sam poslednji put bio kod lekara a mogao bih se sad popeti uz najveće brdo bez predaha”!

Za sve godine koliko daje krv samo je jednom bio odbijen, ali je i to bilo – privremeno!

“ Vozio sam bicikl od Župe do Prijepolja i onako umoran seo da mi izmere   pritisak. Ne može, kažu mi a ja njima: Samo sačekajte!. Legnem na krevet i posle dvadesetak minuta ustanem ko nov, a pritisak ko u đeteta!”.  

Krv je prvi put dao u vojsci a da ni sam, kaže, nije bio svestan zašto se zapravo prijavio kao dobrovoljni davalac.

“ Tek sam ležeći na krevetu, dok je krv oticala, shvatio značaj dobrovoljnog davanja krvi. Od tada nisam prestao. Zaposleni u Crvenom krstu su moja druga porodica, a poštuju me i zaposleni transfuzija krvi iz Prijepolja i Užica.”

Redovan je, kaže, u svim akcijama koje se organizuju u Prijepolju, a krv je, veli, često puta davao i u gradovima eks Jugoslavije , gde je kao građevinac radio.

“Krv sam vrlo često davao i po pozivu, Crvenog krsta ili porodice čijem je članu bila potrebna. Desilo mi se pre mnogo godina da mi je, u znak zahvalnosti, čovek ponudio novac. Odbio sam, naravno i bio toliko ljut da sam mu rekao da mu na taj način više nikad ne bih pomogao. Jedno ljudsko “hvala” meni je dovoljno”.

A kako čovek, veliki humanitarac, na najednostavniji način, definiše reč “humanost”?

“ Ne znam. To valjda imaš ili nemaš u sebi. Da sam bio bogat verovatno bih na drugi način pomagao ljudima, ali sam   imao to što sam imao – krv koju sam mogao da dajem drugima. Zato me možda Bog nagradio još većim bogatstvom – zdravljem i zdravim porodom!”

Alija Rondić će uskoro napuniti 65 godina, što je krajnja granica do koje ovi humani ljudi krv mogu darivati drugima.

“ Voleo bih da bar još jednom mogu dati krv u akciji “Za Ivanu i Saja”. Nadam se da među mladim ljudima ima onih koji će nastaviti stopama nas “veterana”. Svima koji mogu dati krv preporučujem da to urade. Treba pomoći ljudima čiji životi zavise od nečije humanosti, krvi koju svaki zdrav čovek može dati. A ljudski život je dragocen”, kaže Rondić.

Humane ljude nećete ni primetiti na ulici, jer se ne hvale i ničim ne izdvajaju, ali njihova dobra dela ih na najbolji način predstavljaju.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3886408
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1893
5310
31234
99192
92211
3886408

Vaš IP: 3.85.214.0
2019-10-18 11:42