ДАН КАД ЈЕ ЛИМ СПАЈАО НАРОДЕ И ДРЖАВЕ

  04 april 2016

Снегови су се топили тог раног пролећа 2004. године, а хучање запенушаног Лима код Гостуна на граници Србије и Црне Горе пресецали су крици и јауци бугарских ђака чији се аутобус сурвао у провалију. Момци из Гостуна, Бијелог Поља и Бродарева и околине скакали су у набујалу воду и извлачили престрављену децу. На обалу су извукли 38 деце, за њих 12 није било спаса. „Полимље“ је у више бројева писало о једној од највећих трагедија у долини Лима

У аутобусу је, поред двојице возача, било 48 ученика, узраста од 13 до 17 година и њихових васпитача из Свиштова, града на Дунаву. Аутобус се по слетању у реку задржао на точковима, и само је предњи део вирио из воде. Са крова аутобуса, на који су изашли кроз шибер, спасено је 38 промрзлих путника.

Несрећа се догодила на 18. километру пута од Бијелог Поља. Аутобус је у благој десној кривини на прегледном путу, на изласку из кањона у котлину Гостун, нагло скренуо и слетео низ стрмину. Успут је сломио стабло дебљине 30 центиметара и зауставио се у матици реке, петнаестак метара од обале.

Истражни судија Општинског суда у Пријепољу Милета Безаревић је тада новинарима изјавио да се несрећа догодила између 20.00 и 20.30 минута. Возач је био Илија Измирлијев (51). У аутобусу је било 48 путника и два возача. Враћали су се са екскурзије у Дубровнику.

На асфалту, као ни на проширењу пута широком два метра није било трагова кочења. Један од возача је, према изјави мештана, испливао и дотрчао до пола километра удаљене кафане „Лимски бисери“ и обавестио о несрећи. Одмах је започела акција спасавања у чему су мештани Гостуна начинили подвиг.

Grupa spasilaca

 

Есад Коштреба, који се први одважио да скочи у набујали Лим, причао је непосредно пошто су спасиоци стигли до последњег преживелог ђака:

- Из помрчине се чула само вриска јадне деце која су изашла на кров аутобуса. Скочим у реку, запливам, али ме јака струја однесе низводно. Вратим се на обалу, свучем се до појаса, изујем ципеле, кренем поново - причао је Коштреба

На крову аутобуса који се под ударцима таласа љуљао као лист на ветру Есад је затекао 38 престрављених ђака и њихових професора. Почео је, најпре ђаке, једно по једно да везује конопцем око појаса и да их спушта у воду. На обали други крај конопца држали су браћа Муамел и Мухамед Тумбул. Када су двоје-троје деце превукли до обале, до аутобуса је чамцем стигао мештанин Зухдија Ахметовић.

- Било је језиво. Кров је био пун деце која запомажу. Додао сам весло једном васпитачу да нас држи док деца не уђу у чамац. Два пута сам до обале пребацио по петоро-шесторо деце, мали су били, 13 до 16 година. Трећи пут, у мраку, налетео сам на камен, преврнули смо се једва сам успео да спасем мог сина који је такође био у чамцу - причао је Зухдија.

Ronioci na krovu autobusa

 

Његов син Заим једва се извукао из ледених таласа. Док га је Лим вукао, 18-годишњи Заим чврсто је држао дечака из аутобуса.

- Кад се чамац преврнуо, једно дете ме повукло у дубину. Сањам често тај преплашени поглед, те његове очи. Држао сам га за раме, а отац је помогао да се обојица дочепамо обале - испричао је Заим.

- Један од старијих путника, мислим да је био васпитач, држао је за весло да нас матица не однесе - казује о драми Зухдија. - У првој групи превезли смо осморо деце, а у трећој је чамац са петоро ударио у стену и преврнуо се. Све петоро деце смо извукли из матице, а ја сам спасавао сина да се не утопи.

Пошто се чамац спасилаца преврнуо и нестао у хладној води Изо Пушија (37) тада радник бензинске пумпе у Бродареву свукао је јакну и панталоне и запливао пут аутобуса.

- Било је преостало од 12 до 15 путника на крову. Рекао сам им да ће бити спасени и да се држе за руке како не би склизнули у реку - причао је Изо. - Загрлили су ме, а кад је мој друг Сафет Балићевац стигао са појасом, нико од путника није имао храбрости да га везаног спустимо у реку. Сви су говорили да не смеју, а онда смо девојку по имену Вања аплаузима охрабрили и прва се отиснула са крова. Пошла је низ матицу, али су је вукли конопцем са обале. Ја сам довикивао да затвори уста...

- Не могу да се сетим онога што је претходило паду у реку, јер сам спавао, али ме је из сна пробудио страховити тресак - испричао је новинарима агенције Фокус Димитар Керелов, један од двојице возача аутобуса. - Пут је био мокар и било је веома хладно. Аутобус је задњим делом пао у реку, која је на том месту дубока око 3,5-4 метра. Вода је почела брзо да пуни унутрашњост возила. Лактовима смо разбили стакло и почели да вадимо децу. Нисмо успели да стигнемо до оних који су се налазили у задњем делу аутобуса.

Возач Керелов је истакао да је одмах по удесу на путу заустављено 40-50 возила и да су сви мушкарци потрчали у помоћ.

Tuzna slika iz Prijepolja

 

Лим је тих дана спајао народе и државе. О подвигу спасилаца из Пријепоља и Бијелог Поља чуло се, захваљујући медијима, на целом Балкану. Наравно, приче о спасиоцима су, у нешто краћој форми, стизале на све светске континенте.

Одмах после несреће у Гостун је стигао тадашњи председник Скупштине Бугарске Огњан Герџиков.

- Бугарски народ високо цени хероизам народа Србије и Црне Горе. Овде су и хришћани и муслимани спасавали бугарску децу и ми то никада нећемо заборавити - обећао је Герџиков.

Народ у Бугарској и данас памти имена храбрих спасилаца. Њима су додељена највиша бугарска одликовања. Поптисане су и Повеље о братимљењу општина Свиштов, Пријепоља и Бијелог Поља те месних заједница Гостун и Царевец у Бугарској.

Кад је делегација Бијелог Поља боравила у Бугарској на додели медаља за храброст изгубили су се на путу од Софије до Свиштова. Кад су зауставили полицајце да им покажу пут и рекли да су из Бијелог Поља полицајци су им се поклонили до земље.

- Рекли су: "Бог вам помогао због свега што сте учинили за нашу децу." Редом су нас изљубили и позвали да поново дођемо - испричао је по повратку новинарима Тарзан Милошевић, тадашњи председник општине Бијело Поље.

Годину дана после трагедије у Гостуну, на месту несреће, откривен је величанствени споменик „Анђели са Лима“, чији су аутори вајар Вежди Рашидов и архитекта Георги Бачев из Софије.

Споменик под овим симболичним називом открили су тадашњи председници Бугарске и Србије Георги Прванов и Борис Тадић. Овом догађају присуствовале су државне делегације Бугарске, Србије и Црне Горе које су предводили председници Георги Прванов, Борис Тадић и Филип Вујановић, затим делегација тадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе на челу са Предрагом Бошковићем, замеником министра спољних послова.Били су ту и Великотрновски митрополит Григорије, митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, тадашњи епископ Милешевски Филарет и Санџачки муфтија Муамер ефендија Зукорлић, прeдставници Народне скупштине Бугарске и Амбасаде Бугарске у Србији и Црној Гори, делегација града Свиштова, родитељи погинулих ученика, делегације Пријепоља и Бијелог Поља као и спасиоци из Гостуна и Бродарева захваљујући чијој храбрости је списак трагично настрадалих далеко мањи него што је могао бити, да они нису ризиковали животе и спасили 38 преживелих.

М.М.Мутабџија

 

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

mart 2020
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4645816
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2892
6269
3558
144967
136178
4645816

Vaš IP: 3.235.75.196
2020-03-30 14:20