У засеоку Горње Косатице са поетским називом Шуматин, првог јауарског дана 2018. године пуши се тек неколико димњака на лепим, углавном реновираним и сређеним кућама. Кад се укаже са оронулог седобранског асфалта, засеок Шуматин одаје складну, уређену целину са неизбежним малињацима, али и воћњацима у којима доминирају стабла шљиве начетe „шарком“. Готово свако имање оивичено је великим дивљим крушкама које су, очито, некад неговане јер је овај крај Косатице и данас добро познат по ракији „крушки“.

Prvih dana januara Prijepoljci hranili patkice na „ušću“ na temperaturi iznad 10 stepeni. Na Božić, u Sjenici 13 stepeni. Vesnici proleća „izvirili“. Umesto snega, magla kao u čuvenom filmu majstora horora Karpentera. A ono „zima, zima, e pa šta je“?!

Priča Jasmine Aljović, diplomiranog pedagoga iz Prijepolja nije usamljena niti se mnogo razlikuje od priča mladih ljudi koji odlaze iz grada koji nema perspektivu. I ona je Prijepolje zamenila Beogradom gde je 2011. na Bežanijskoj Kosi otvorila svoj prvi privatni dečiji vrtić. Danas u četiri objekta PU Dečija kuća „Bubamarica“ zapošljava blizu 40 stručnih ljudi koji vode brigu o vaspitanju i obrazovanju  preko 250 mališana, od najmlađeg do predškolskog uzrasta.

I pored vrsnih lekara specijalista koji su spremni da u svakom trenutku pomognu ljudima koji su zadobili povrede prilikom pada, i dalje ima onih koji zaobilaze naprednu medicinu i pomoć traže kod narodnih lekara.