Povodi - Margaret Jursenar: SLOBODNIJI I NEPOKORNIJI NEGO ŠTO SE ONI USUĐUJU BITI

  24 Januar 2018

(„Morao je misliti da ga malo volim kad nije osetio da je za mene najveće zlo da ga izgubim“).

Ona je bila prva žena član Francuske akademije nauka, osnovane u 17.veku. Dovoljno za pometnju. Nesumnjivo jedna od najznačajnijih književnih pojava 20.veka. Dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Nije pristajala da se umetnost deli prema rodu jer joj je ta podela izgledala prosto i smatrala je da takvoj prostoti ne treba dati ni reč pažnje. Njeno delo je demistifikacija pojma ljubavi koji je savremenost banalizovala, a svojim radom je upravo otvorila put boljem razumevanju žene i njenog mesta u muškom carstvu. Da je napisala samo „Hadrijanove memoare“ bilo bi to za poklonjenje. Zbog ljubavi i lepote koja (ne)će spasiti svet. I zbog Antinoje, lika koji se jedini u istoriji nalazio beskrajno umnožen u kamenim skulpturama a koji nije bio lik cara, državnika ili filozofa, već voljenog. „Kad jedno jedino biće, umesto da u nama izazove razdraženost, zadovoljstvo ili dosadu, počinje da nas opseda kao muzika ili da nas muči kao problem i postane neophodnije no što smo sami sebi, onda se dogodi to neočekivano čudo“. Tako veli Hadrijan, rimski car. Jursenar je kazala da ju je taj II vek zanimao jer je dugo bio vek poslednjih slobodnih ljudi. Što se nje tiče, tvrdila je da smo mi „daleko od tog vremena“.Ne, nisu voleli Hadrijana. Mrzeo je dodvoravanja. Bestidnici su mu slali svoje žene kad bi saznali za kakvu avanturu cara sa ženom nekog senatora, a najbedniji su mu bili oni koji su mu, da bi mu se dopali, govorili o književnosti. Ali „ja nisam prezirao ljude jer onda ne bih imao nikakvog razloga da pokušam da njima vladam. Ja znam da su sujetni, neznalice, lakomi i uznemireni, spremni skoro na sve da bi uspeli, da bi sebi podigli ugled ili prosto da bi mimoišli patnju. Naša je velika zabluda što pokušavamo da od svakog izvučemo vrlinu koju on nema, a ne razvijamo one koje ima“. Šta ga izdvaja? Usuditi se? „Postoji samo jedna jedina pojedinost gde se ja osećam iznad običnih ljudi:ja sam sveukupno uzevši , slobodniji i nepokorniji nego što se oni usuđuju da budu“. Zašto ga je Jursenar još odabrala? Zato što je sačuvao mir i obnovio privredu rimskog carstva. „Čovek može da bira između opasnosti od poslušnosti i opasnosti od pobune ili što je još gore od opasnosti od kompromisa“. Ako „mržnja, glupost i zablude imaju trajno dejstvo, ne vidim zašto ga ne bi imali i razum, pravda i dobronamernost“. Da bi se obećanja mogla ispuniti treba „malo obećavati“. No, svako ima svoj put, svoj cilj i ambiciju. Baš svako. Moj ideal bio je sadržan u reči „lepota, tako teškoj za definisanje uprkos svim očevidnim dokazima čula. Osećao sam se odgovornim za lepotu sveta. Želeo sam da gradovi budu zračni, zaliveni bistrom vodom, nastanjeni ljudima čija tela neće ružiti beda, ni naduvenost prostačkog bogatstva. Uređeni svet u kome i filozofi i igrači imaju svoje mesto. Tom, u suštini skromnom idealu ljudi bi se često približili kad bi mu služili samo delom one energije koju troše na glupe i surove stvari. Svaki vid bede i grubosti trebalo bi zabraniti kao povredu lepog tela čovečanstva. Svaka nepravda predstavlja pogrešan ton u harmoniji sfera“. Sreća jeste remek delo. Pogreška ga iskrivljuje, oklevanje menja.„Osrednjost duha gotovo je uvek praćena podlošću“.

Kako od države napraviti mašinu koja služi ljudima?! Cilj je „smanjiti tu masu suprotnosti i zloupotreba koje proceduru pretvaraju u gustu šumu gde se pošteni ljudi ne usuđuje da zađu, dok je razbojnicima dobrodošla“. Ali „ublažavanje običaja, napredak ideja tokom poslednjeg veka delo su beskrajno male manjine duhova. Masa je ostala u neznanju, surova kad joj se ukaže prilika, u svakom slučaju sebična i ograničena i mogao bih se kladiti da će uvek takva biti“.

(„Piše se da bi se branio ili napadao jedan sistem sveta. Ne treba nikada gubiti iz vida da se linija čovečjeg života ne sastoji iz jedne horizontale i dve vertikale, već pre iz tri beskrajne krivulje koje se stalno približavaju i udaljavaju; ono što čovek misli da je, ono što je hteo da bude i ono što je bio“, kazala je Margaret Jursenar).

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Avgust 2018
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2358642
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
478
3233
22390
53409
79170
2358642

Vaš IP: 54.162.171.242
2018-08-19 03:56