Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost:“NE DAJ MI NIKADA DA ODEM“

  14 Novembar 2017

Film „Ostaci dana“ rađen po romanu ovog autora je među onima koji su obeležili devedesete godine. I kad su svi očekivali da će konačno jedan od omiljenih pisaca današnjice, Japanac Haruki Murakami dobiti Nobelovu nagradu za književnost, odlučeno je da je dobije drugi Japanac koji od detinjstva živi i stvara u Engleskoj

Napisali su da je to “pisac istančane istočnjačke osećajnosti i britanske odmerenosti”. Kazuo Išiguro dobitnik je Nobelove nagrade za književnost kome je Švedska akademija ukazala počast rečima da “njegovi romani imaju veliku emotivnu snagu, koja otkriva ponor iza naše varljive veze sa svetom”.

O kosmopolitskom Šangaju iz tridesetih godina 20. veka pisao je u romanu „Kada smo bili siročići”. U futurističkom delu „Ne daj mi nikada da odem” postavio je pitanje o tome šta znači biti ljudsko biće, šta je duša, gradeći zbivanja oko naizgled običnih mladih ljudi u internatu, dok ne shvatimo da je reč o klonovima ljudi, koji žive samo da bi zamenili svoje originale, ali koji takođe imaju želju za ljubavlju i pripadnošću. U romanu „Neutešni”,posegnuo je za logikom sna i sećanja, diktatom podsvesti. „Kad ostarim i kad se budem osvrnuo na svoj život pa vidim da sam ga posvetio nastojanju da uhvatim jedinstvenu lepotu tog sveta, verujem da ću biti sasvim zadovoljan”, reči su lika učitelja u romanu „Slikar prolaznog sveta”. Ovaj stav pojačan je još jednom primedbom koja govori u prilog veze između etičkog i estetskog principa u Išigurovoj prozi: „Teško je proceniti lepotu jednog sveta ukoliko čovek sumnja u njenu valjanost.”

Ipak ga je proslavio roman „Ostaci dana” (1989), po kojem je snimljen sjajni film 1993. sa Entoni Hopkinsom i Emom Tompson, a koji je režirao izvanredni Džejms Ajvori. Ostareli batler Stivens seća se nekadašnjeg „sjaja” Darlington hola, kuće koja je bila čitav njegov svet u doba Drugog svetskog rata. Bilo je to i mesto susreta domaćina lorda Darlingtona sa vodećim političarima tadašnje Evrope, a kasnije i sa nacistima. Slepa poslušnost gospodaru i nemogućnost da ideološki vrednuje postupke lorda, kao i nesposobnost da se prepusti emocijama i pokaže ljubav, pokazuju batlerovu gotovo samurajsku tvrdu prirodu, ali i poslovičnu britansku hladnoću. . U poznim godinama, kada dvorac dođe u ruke novopečenog američkog bogataša, Stivens se pita gde mu je prošao život i da li je sve vredelo.U film je uloženo samo 15 miliona, a zaradio je preko 60 miliona dolara.

Pa, ipak, roman “Ne daj mi nikada da odem” je šokantno štivo koje govori o prijateljstvu, ljubavi, ljudskom biću, smislu i značaju. Čoveku niko ne može oduzeti pravo na emiocije, pravo na sopstveni izbor za život. Ali svet je svirep, nadolazeći svet ne mari za emocije, gazi prava, ugrožava esenciju života pojedinca.

U tek nagoveštaju skrivenih emotivnosti njegovih likova, Išiguro ističe da za njega nije toliko važno žaljenje zbog nečega što je čovek učinio, već način na koji ličnosti izlaze s tim na kraj, posežući za iskrenošću, ali i za samoobmanom, da bi u poziciji sećanja sačuvali samopoštovanje.

A Haruki Murakami? Pet gdina stariji, rođen u Kjotu, nekadašnjoj prestonici Japana, izvanredno obrazovan, ljubitelj muzike, nekada i vlasnik džez kluba, svoje romane kao da je gradio na ritmovima pasioniranog skupljača ploča. Pa samo da je napisao “Norvešku šumu” bilo je dovoljno da ga nagrade Nobelom. A on napisao I “Igraj, igraj, igraj” i “Kada padne noć” i….Omiljeni pisac, čudesno zanimljiv, kritičar konzumerizma, medijskog ubijanja života, Murakami i ovoga puta “nije uspeo”. A napisao je:” Ljudima je sećanje gorivo od kojeg žive. A da li je to sećanje stvarno, izgleda da nema nikakve veze sa održavanjem života. Samo zato što mogu iz fioka da vadim delić po delić raznih sećanja i važnih i besmislenih mogu da nastavim da živim u ovom košmaru. Novcem sve može da se kupi sada, pa i način razmišljanja. Samo ga priključiš. Ako se i dalje budeš držao nekog sistema vreme će te pregaziti, nisi okretan, ometaš druge. Zato igraj da se svi dive iako si van opštih kretanja. Nije moguće opstati ako imaš dobar ukus. Čovek od ukusa i svojeglavi siromah danas su isto. Sažaljevaju ih. Ne dive im se”.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1778129
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
771
1031
8051
22369
70371
1778129

Vaš IP: 54.80.227.189
2017-11-19 16:57