Na danas održanoj telefonskoj sednici opštinskog Štaba za vanredne situacije doneta je Odluka o ograničavanju radnog vremena sa potrošačima u maloprodajnim objektima tokom trajanja vanrednog stanja na teritoriji opštine Prijepolje.

Поред свих лоших страна, корона извукла на површину лепе навике, породично окупљање, друштвене игре, читање књига, уживање у цвећу...

Корона и све мере које су ишле у пакету са заразом погодиле су осим пољопривредних произвођача и остале продавнице, занатске и услужне радње. Од трговина најбоље раде оне које продају животне намирнице, пиљаре и апотеке. А остали...

Углавном су позатварали своје радње неко до јуче а неки су радили по скраћеном радном времену. Слабо се продавала и продаје обућа, један или ни један пар, кажу продавци који деле исту судбину са онима који држе бутике. Све пријепољске златаре углавном су ставиле катанац на врата свесни да у датом времену никоме није до украшавања, посебно скупим накитом. А не продаје се буквално ништа, кажу златари.

„Ја сам тек јуче почео помало да радим, углавном услуге.Некоме треба да се промени батерија на слушном апарату или нека ситна услуга, више ништа, каже Сетко Кајевић, часовничар који је повремено отварао радњу у Валтеровој, углавном по позиву муштерија.

Бутици и продавнице конфекцијске робе, такође су затворили врата за купце а од пре недељу дана, када је мало „попустило“ почели су да раде скраћено, свеједно што промет не „добаци“ до неколико хиљада. Све време скраћено су радили и они који се баве продајом и поправкама мобилних телефона, можда најважнијег прозора у свет и „справа“ за комуникацију у време опште изолације и карантина. Ни њима није лако, али кажу, све „са свијетом“.

„За кирију и дажбине се мора зарадити“ наводи Милош Вујачић, власник књижаре Вук Караџић. Истина школе не раде али и за онлајн наставу су потребне свеске и школски пробор, тако да је био на услузи купцима поштујући све мере предострожности.

Ипак продавало се нешто што није уобичајено.

„Јесте! Доста су се тражиле друштвене игре као не љути се човече, јамб, пузле за децу, што је разумљиво с обзиром да су целе породице биле на окупу и да су нашле начин да се забаве“.

Све је то ипак слабо, каже Милош али, додаје да никоме није лако и да се морамо још мало стрпети у нади да ће се живот полако нормализовати.

„Кад су људи затворени у кућама, кад мало њих ради, онда ни ја немам посла. Мој посао искључиво зависи од тога. Лоше је, али и логично. Ћевабџиница је затворена, шалтер ради како је прописано, још само кад би било муштерија, каже Суад Џанџановић, из ћевабџинице Центар, познате по јутарњој гужви за „пет упола с луком“.

„Од јутрос сам продао неколико лепиња, две, три порције ћевапа... И тако сваки дан. За нас није било лако ни у нормалним околностима па није тешко схватити како је сада“.

Ипак, новинарнице бележе необичну појаву. Људи су се, кажу у Футуриним трафикама вратили лепој навици, читању књиге.

„Мало је опала продаја дневне штампе. Мада, ко има формирану ту навику он наставља да купује новине. Купци се, посебно уочи викенда наоружају цигаретама и штампом. Али највише се тражи енигматика. Таквих часописа баш доста продајемо. И књига! Нису скупе, као кутија, две, цигарета а пружају вишечасовну забаву.“

Од пре две три дана „кренула“је и продаја цвећа.

„Не као раније, али купују људи цвеће. Онај ко је навикао да ради по башти и да је уређује, не одриче се лако ове лепе и корисне забаве. Посебно сада када ће све више времена проводити у баштама“, каже Кенан Вељовић који је почео да продаје прве кадифице, врбене, мушкатле...

Гледано оком оптимисте, ова корона и не мора бити тако лоша. Јер лепо је бити окружен шаренилом цвећа, читати књиге и са децом одиграти - „Не љути се човече“.

М.Ц.