TRKA POČINJE

  07 jun 2016

Berba maline će u nižim predelima početi za par dana a ovogodišnji prinos će, smatraju stručnjaci, biti za 10 posto manji nego lane. Razlozi su loši vemenski uslovi, ne kvalitetan sadni materijal i prekomerna upotreba pesticida!

U jednogodišnjim i lošijim malinjacima, gde je došlo do prosušivanja stabala, „prebiranje“ prvih plodova počelo je pre nekoliko dana. Berba u nižim malinjacima startuje sredinom meseca, kada će se znati i akontna cena ovogodišnjeg roda. Tokom prošlogodišnje berbe hladnjače su za vilamet plaćale 210, dok je cena mikera bila 230 dinara po kilogramu. Malinari očekuju da će ovogodišnja cena biti na prošlogodišnjem nivou i veruju da će ona ove sezone biti ujednačena u svim regionima Srbije. Trka ipak tek počinje...Hoće li Prijepolje i ove godine „potresti“ „zlatna groznica“ kao prethodne i šta možemo očekivati do kraja sezone? Da li prekomerna količina zasađenih novih stabala od jesenje do prolećne setve upozorava na oprez i da li bi, zbog trke za zaradom, Prijepolje moglo izgubiti ako ne jedinu, onda najbolju šansu za izlazak iz krize? Razloga za zabrinutost itekako ima a ova godina će, najverovatnije „presuditi ko ostaje a ko ispada iz igre“.

-Tokom jeseni i proleća ove godine malinjaci su nicali kao pečurke posle kiše, a da se pri tom nije vodilo računa o osnovnim kriterijuma neophodnim za pravilan rast i razvoj ovog voća. Iako je analiza zemljišta besplatna, imali smo samo nekoliko zahteva za proveru kvaliteta zemljišta. Posebna priča su sadni materijal i prekomerna upotreba pesticida, smatra Ifet Hamzić, šef Stručne službe za poljoprivredu opštine Prijepolje.

- Bojim se da su proizvođači zbog trke za zaradom „zagrizli krupan zalogaj“, što bi se moglo odraziti i na kvalitet ovogodišnjeg roda. Verujem da će se malina ove godine klasirati, što bi bio spas za ozbiljnije proizvođače. Prekomerna upotreba pesticida bi takođe mogla obezvrediti priču u koju smo ušli sa toliko volje i elana. Primetna je prevelika upotreba azotnog đubriva koje pojačava vegetativnu masu ali ne utiče značajnije na prinos i za posledicu ima određene bolesti koje je teško iskoreniti. Po svemu sudeći, edukacije nisu dale očekivane rezultate. U igri je i jak lobi hemijske industrije koja, bez obzira na posledice, ima samo jedan cilj a to je da njeni proizvodi stignu do kupca“, smatra Hamzić.

Nepouzdan sadni materijal bi takođe mogao biti jedan od većih problema za razvoj malinarstva u opštini Prijepolje. Zbog manjka sadnica na tržištu, a delom, kako kaže Hamzić, i nerazumevanja Opštiskog veća, lokalna samouprava nije obezbedila sadnice kojim od 2009. godine subvencioniše proizvođače. Tokom setve se sadni materijal uglavnom nabavljao iz komercijalnih zasada što je, smatra on, veliki rizik za svakog proizvođača.

Nije poznato koliko je u prijepoljskoj opštini niklo novih zasada od prošle godine, no slike sa terena najrečitije govore o količini zasađene maline. Tri hiljade 250 tona bilans je prošlogodišnjeg roda maline. Gruba procena je da će se u Prijepolju ove godine brati više od 8 miliona stabala a da će ovogodišnji rod biti oko 4.500 tona maline, što je 30 posto više nego prošle godine. Većina prijepoljskih hladnjača je proširila svoje kapacitete i u njima će, veruje se, biti mesta za svaki otkupljeni kilogram „crvenog zlata“.

Opširnije u Listu Polimlje, u petak 10. juna

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

februar 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4471454
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3443
4309
34073
106541
154830
4471454

Vaš IP: 35.175.113.29
2020-02-23 16:15