POLJOPRVREDNE TEME: ZAŠTO SU „GORELI“ MALINJACI U PRIJEPOLJSKOM KRAJU

  26 April 2017

Poučeni prošlogodišnjim iskustvom kada su sneg i niske temperature u maju opustošile dobar deo malinjaka u prijepoljskom kraju , malinari su ove godine došli na ideju da sami zaštite svoje zasade.

Tokom hladnih noći, kada se temperatura spuštala i do minus deset, gust dim obavio bi zasade maline a prijepoljskim krajem širio se neprijatan miris zapaljnih guma, baliranog sena ili piljevine.

„ Verujem da je devedeset posto malinara u opštini dežuralo svake noći i palilo sve što se moglo zapaliti, ispričao nam je Igor Knežević, proizvođač iz Osoja. Svoj malinjak na pola hektra zemlje i on je, kaže, pokušao da zaštiti na isti način.

„ Nije to ništa novo jer su i naši stari nekada tako štitili voće. Palili bi tokom hladnih noći drva ili plastove sena i to je bio jedini način zaštite voća. Mi smo takođe palili seno... neko drva i piljevinu , ali verujem da su najviše gorele stare gume. Svrha ovakvog načina zaštite je da se stvori gust dim kako bi ublažio mraz i sačuvao plodove. Temperatura se spuštala i do minus devet. Paljenje vatri počelo bi oko ponoći a malinjaci su „goreli“ sve do jutarnjih sati...Moralo se dežurati dok mraz ne popusti, a onda neko kući i neko i za drugim poslovima, rekao nam je Igor Knežević. Veruje da su malinari na ovaj način uspeli da koliko – toliko zaštite zasade a da će stvarni efekat ovog tradicionalnog načina zaštite voća biti vidljiv za par nedelja, kad intezivnije krene vegetacija.

MALINE 2

Da je zadimljavanje dobar način zaštite voća, slažu se poljoprivredni stručnjaci. Tvrde da oblak dima štiti i sprečava emitovanje toplote čime ublažava hlađenje prizemnih slojeva vazduha. Paljenjem različitih unapred pripremljenih materijala, koji stvaraju gust dim a ne sagorevaju brzo, na primer starih automobilskih guma, drveta, stajskog đubriva, piljevine, vlažne slame i lišća uz dodatak katrana, pravi se dimna zavesa koja štiti zemljište i voćke od velikih gubitka toplote. Gust dim sprečava odavanje toplote izračivanjem i sama ognjišta odaju određenu količinu toplote. Da bi ova metoda bila efikasna potrebno je postaviti oko pedesetak ognjišta po hektaru. U slučaju da postoji opasnost od mraza, najbolje je paliti ognjišta oko ponoći, kako bi voćke bile zaštićene do najjačih jutarnjih mrazeva a zavesu bi trebalo održavati sve do izlaska Sunca. U voćnjaku treba postaviti odgovarajući broj gomilica materijala koje daju gust dim. Kada meteorolozi najave da će biti mrazeva, oko ponoći pripremljene gomilice potpaliti tako da tinjaju i daju dim sve do zore. Ukoliko se primeni blagovremeno, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C.

Koliku je zaista štetu mraz naneo voćnjacima u prijepoljskom kraju, tek se procenjuje. Voćari tvrde da su niske tepmeprature i sneg maltene uništili sve. Stradale su trešnje, kruške, šljive a najviše orasi koji će ove godine, veruju, udvostručiti cenu. Procenjuju da je šteta u malinjacima od 30 do 70 posto i da će za prijepoljske malinare ova godina biti pogubna.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Maj 2018
NPUSČPS
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2115859
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2228
2416
24609
76745
54994
2115859

Vaš IP: 54.80.82.9
2018-05-26 21:35