НАША БИРОКРАТСКА ПОСЛА: ДУГ ПУТ ДО КАЧКАВАЉА

  26 Februar 2017

Ако систем настави да шкрипи, качкаваљ и сир шкрипавац  нeћe ускоро на тржиште.

Свака роба има свог муштерију а пут до купца најлакше нађе неки производ  са простора који се још увек могу сматрати еколошким или колико- толико очуваним. Баш један такав, деликатесан производ, са мирисом плодне траве са јабучких падина  спрема се да понуди београдском тржишту, Пријепољац,Драган Цвијовић.

Сир, најближи укусу  качкаваља, са посебном домаћом аромом, какав је замислио и опробао инжењер Цвијовић, лако би нашао пут до купца. Али процес производње никако да крене. Баш када  савлада једну препреку, наиђе нека друга и томе никад краја. Један такав проблем,  могао би се сматрати  непотребним само  да је Цвијовић одлучио да своју малу фабрику за прераду и производњу опреми на неком другом месту, a не на Јабуци. Беспрекорна технологија за легалну производње ове  намирнице, у складу са савременим стандардима и свим врстама контрола и одобрења, захтева, између осталог, и здраву, хемијски и бактериолошки исправну воду.А Јабука баш то нема. Последње анализеЗавода за јавно здравље показале су да вода није добра па је Цвијовића обрадовала информација о изградњиводовода на Јабуци. Ипак, планови локалних власти  су на дугом дршку“.

Кроз године Драган Цвијовић, грађевински инжењер „хидраш“, који живи и ради у престоници, уложио је скоро 20.000 евра опремајући погон за прераду млека и производњу сира. Погон располаже са 60 квадратних метара простора и урађен је по најсавременијим стандардима прописаним законом. Има укупно 11 просторија, почев од гардеробе, купатила, остава, преко лабораторије, одаје за производњу до комора са посебном вентилацијом у којима би на новим полицама требало да дозрева сир...У њима је смештена   најсавременија опрема, специјалне посуде и казани за прихватање и загревање млека, од нерђајућег челика, преса за цеђење и све што је неопходно. Јер Цвијовић нема намеру да сир производи илегално и „растура“ га по пијацама и од врата до врата. Његов производ  биће, како је замислио,деликатес са наших простора, намењен  пробраним купцима са мало дубљим џепом, ресторанима и хотелима.

„Још 2009.године урадио сам пројекат а приликом изградње објекта строго сам се држао свих пројектиних решења. Сада сам дошао до поступка добијања дозволе за рад и он траје од априла прошле године. Када хоћете да урадите нешто легално и по закону,  наилазите на безброј бирократских препрека. Ветеринарски инспектор рецимо, инсистира на  стварима које су из надлежности санитарне инспекције, као што су дератизација и дезинсекција. Да не причам о детаљима као што је боја столарије, мреже на вратима и низ ситница, да ли су, на пример, неки небитни делови опреме пластични или дрвени, тако да је лакше одустати него наставити, каже Драган Цвијовић који је стекао утисак да се сви надлежни посебно „труде“ да новопеченим предузетницима посао отежају и учине га немогућим.

Али он није од оних који лако одустају. Почеће да ради па макар и на дивље. Дође му, каже, да окачи  таблу на сред магистралног пута на којој ће  великим словима  писати – „Радионица за нелегална производња сира. А сир? Он је заиста посебан.

MC Skripavac 4

 

„То је заправо, домаћи качкаваљ, најсличнији укусу ементалера. Направили смо пробне узорке и могу да кажем да је изврсног укуса. Сви који су га пробали овде и у Београду, били су одушевљени.Прави се по швајцарској рецептури која је непозната у овим крајевима. Пуномасни је, што му даје посебан укус а зри до годину дана и у себи садржи све овдашње квалитете ваздуха,траве, стоке и искуства наших домаћица. Јер процес производње је, до одређеног периода, идентичан прављењу обичног сира. Планирам и производњу још једне врсте сира, то је такозвани сир шкрипавац, такође пуномасни и изврсног укуса, по искуствима алпских произвођача, каже Драган Цвојовић,  који је већ окупио „екипу“  спремну да почне са послом.

Све је замишљено као мала породична радионица  у којој би ангажовани, с обзиром на нову технолошку причу, прошли одговарајућу обуку. Чиниће је чланови шире породице Цвијовић, искусне планинке Милана, Војимирка и Марина на челу са Радишом Цвијовићем који би имао улогу кооперанта и који би се старао за потребне количине млека, јер се бави сточарством.Додатне количине би се по потреби и откупљивало од других произвођача из краја.

Ако занемаримо накнадна улагања и ону стару изреку „јефтино је све што може да се купи“, лакши део посла, биће решавање питањаисправности воде с почетка приче. Као „хидраш“ одлично се разуме у проблем  тако да не може чекати изградњу јабучког водовода. Драган Цвијовић ће морати да искешира још 1000 евра за додатну опрему која ће му обезбедити беспрекорно чисту воду, пошто је то један од услова за добијање дозволе за рад. Свакако још један непланиран издатак који ће моћи  да реши по принципу „уради сам“.

Већи проблем представља оно што не може сам. Оно што спада у домен државе и њених инспекција и комисија, административне и бирократске зачкољице и заврзламе, које непотребно троше драгоцено време овог предузетника. Ако систем настави да шкрипи као до сада, качкаваљ и сир шкрипавац неће скоро ући у легалну производњу. Џаба сва прича о стварању амбијента за привредно пословање. То Цвијовићу не завршава посао.

M.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Januar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1862098
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
364
1701
5999
22490
44012
1862098

Vaš IP: 54.234.45.10
2018-01-18 05:19