UOČI BERBE MALINE:“DEŽA VI” ILI ISPUNJENO OBEĆANJE?

  21 jun 2019

Uz nešto manje “buke” nego prethodnih godina za nekoliko dana u prijepoljskom kraju počinje berba maline. Da li su proizvođači “digli ruke” od “borbe” sa državom i hladnjačarima ili veruju da će ove godine biti korektniji odnos snaga? Ko će na kraju berbe izvući “deblji” kraj?

Već doživljeno ili ono što smo već čuli - jednom rečju "već viđeno"! Deža vi! Tako ovogodišnju sezonu berbe u prijepoljskom kraju najavljuju malinari.

Cena i dalje nepoznanica, ali ni to ne iznenađuje proizvodjače. Kažu, da će biti onako kako država hoće. I hladnjačari!

“Nama što prekostane! Tako je bilo i prošle godine. Zato nije ni čudo što su malinjaci opusteli”!

Sa ovakvim “entuzijazmom” za nekoliko dana ulazimo u sezonu berbe. Kakav će biti ishod ove godine, samo se može pretpostaviti.Ali, kada je na samom startu cena nepoznanica, pa ne postoji način da se napravi kalkulacija, može se predvideti ko bi na kraju berbe mogao biti “oštećena” strana.

Za sada je sasvim sigurno da će ovogodišnji prinos biti umanjen.”Od 20 do 30 posto”, tvrdi Ifet Hamzić, šef Stručne službe za poljoprivredu u opštini Prijepolje.

“Pod zasadom je prošle godine bilo 550 hektara zemlje, a ove godine i zmeđu 20 i 30 posto manje. Tome je ponajviše doprinela  niska otkupna cena prošle godine”, kaže on.

To se, objašnjava dalje, odrazilo i na tretman zasada:

“ Nezadovoljni cenom, proizvođači nisu ispoštovali zaštitne mere nakon prošlogodišnje berbe. Ni vremenski uslovi nisu išli na ruku proizvođačima. Velika količina vlage direktno se odrazila na kvalitet sadnog materijala. Reč je o malini koju je nagrizla didimela a ako tome dodamo vremenske uslove i neodgovarajuću nadmorsku visinu na kojoj je formiran dobar deo zasada, jasni su razlozi umanjenja prinosa”.

Prema njegovoj proceni , u prijepoljskoj opštini je u takvim “neodgovarajućim uslovima” podignuto blizu stotinu hektara maline.

 j.b. maline 1

Ovogodišnji prinos po hektaru u Srbiji iznosi oko 6,5 tona, što je ispod svih minimuma. Naša opština se može pohvaliti većim prinosom u odnosu na ostale delove Srbije.

“ U Prijepolju on iznosi 8 do 10 tona po hektru, zahvaljujući zalivnom sistemu , a prosek dižu i manji malinjaci u kojima je prinos oko 12 tona po hektru”, kaže Hamzić.

Hitko Bašović, jedan od većih i dugogodišnjih proizvođača maline na teritoriji opštine Prijepolje, tvrdi da će ovogodišnji prinos biti umanjen od 30 do 40 posto. Više je razloga za to, kaže Bašović.

“ Prvenstveno prošlogodišnja nebriga proizvođača posle berbe. Zasadi se u avgustu i septembre nisu tretirali na adekvatan način i u određeno vreme, a to su greške koje se teško ispravljaju. Zbog toga je došlo do pojave bolesti i štetočina u malinjacima , a ako tome dodamo mraz i veliku količinu padavina, umanjen prinos je, dakle , nešto što se ove godine moglo očekivati, kaže Bašović.

No, tvrdi, da je prošlogodišnja cena, ključni razlog umanjenja prinosa. Ljudi su, jednostavno, digli “ruke od posla”, a mnogi bili i u dilemi da li da nastave sa proizvodnjom voća.

Na naše pitanje da li će ovogodišnja akontna cena biti “ po meri” proizvodjača, Bašović kaže da veruje da će biti veća od prošlogodišnje.

U malim zasadima, površine 20 do 30 ari, cena nije bila toliko upitna kao u većim malinjacima. Tu se nisu plaćale dnevnice radnicima, a primenjene su i sve agrotehničke mere nakon sezone branja. Niska cena najviše je “pogodila” veće proizvođače koji nisu mogli da pokriju troškove berbe i održavanja voćnjaka.

“ Ja sam moju predavao za 100 dinara”, kaže Milivoje Ćirović koji malinu bere na nešto više od hektra zemlje.

“U sezoni berbe plaćao sam 12 do 14 radnika. Nikakve računice nisam imao. Bila je to najlošija godina od 2003. kada sam krenuo sa proizvodnjom. Nije istina da je tržište prezasićeno malinom. Za prošlogodišnju cenu krivi su država i hladnjačari koji su od maline najviše zaradili”, smatra Milivoje Ćirović.

Pod uslovom da se nađe radna snaga samo branje maline će ove godine koštati od 70 do 80 dinara. Zato kilogram voća ne sme da košta manje od 180 do 190 dinara, izričiti su malinari.

“Kažu da će akontna cena biti 150 dinara. Ako do kraja berbe ne izadje na 180, opet će biti slaba računica. Valja pokriti minus iz prošle godine. A berači traže 3000 dnevnicu…ja nudim 2000 sa hranom i ni dinar više. Možda budu bolje plaćeni ako se tokom berbe poveća otkupna cena”, kaže Ćirović.

Slavenko Sredojević, proizvođač iz Vinicke smatra da bi cena ispod 160 dinara bila neprihvatljiva:

“Od 160 do 180 dinara imalo bi se računa brati. Velika su ulaganja dok se dodje do berbe. Gde je djubrivo, hemija kopanje, freziranje…U Šapcu i Loznici počeli su da otkupljuju po 100 dinara. Rekoše da su im u Ministarstvu obećali 150. Ko tome više veruje? Danas čuješ jedno, sutra drugo…ulazimo u malinjake a da ne znamo za koga i za koliko radimo. Prošle godine sam predavao za 90 i 100 dinara, u zavisnosti od klase. Ni troškove nisam mogao pokriti. Mislim da je propalo 50 posto maline u ovom kraju. Nisu ljudi hteli da beru.Meni će na 50 ari zemlje ove godine trebati 8 radnika. A gde da ih nadješ? Do sad su brali za 2000 i hranu, sad da traže 3000. Da je malina 200 dinara imalo bi se računa platiti ovolike dnevnice. Ovako – verujete da strepim. Bojim se da će se ponoviti prošlogodišnja godina. Niko ništa ne priča, a počinje berba”, ne krije bojazan Sredojević.

U malim zasadima, površine 20 do 30 ari, cena nije bila upitna. Tu se nisu plaćale dnevnice radnicima, a primenjene su i sve agrotehničke mere nakon sezone branja.

Malinu su u Prijepoljskoj dolini do sada “tukle” razne nepogode: sneg, mraz, niske temperature ali je ništa nije uništilo kao niska otkupna cena. Nezadovoljstvo je prošle godine kulminiralo protestima malinara koji su organizovani u Prijepolju. Blokada magistralnog puta ka Crnoj Gori trajala je nekoliko dana.

j.b. maline 3

“Molimo vladu i sve državne institucije da nas saslušaju i pomognu da ovo razrešimo, da nateraju hladnjačare da shvate da mi nismo nadničari na njihovom njivama već njihovi poslovni partneri, da smo upućeni jedni na druge i da treba da sarađujemo, a ne da se oni ponašaju kao neki monopolosti koji će određivati cenu, uslove i sve... Mi znamo da ima osnova da akontna cena maline bude 180 dinara”, poruka je koju su tada sa protestnog skupa uputili malinari”.

Protest je prekinut nakon sastanka malinara sa narodnim poslanikom Krstom Janjuševićem, a usledili su i razgovori sa nadležnim državnim organima.

Koji je rezultat razgvora koji su srpsku malinari između dve berbe vodili sa predstavnicima resornog ministarstva, znaće se već za nekoliko dana kada počinje “prebiranje” prvih zrelih plodova.

Inače, malinarstvo je u Prijepolju postalo najvažnija poljoprivredna grana. Prihod od maline u Prijepolju je 2015. godine iznosio 5,5 miliona evra. Iste godine procena je da je pod zasadom maline 520 hektara zemlje a da se proizvodnjom bavi   više od 6000 ljudi.

Od te godine, proizvodnja kreće silaznom putanjom…

Srbije je po izvozu maline u top pet zemalja sveta.Pa ipak, u tom istom svetu malo je onih koji bi ovo voće poistovetili sa Srbijom, gde se prinos maline iz godine u godinu smanjuje. To potvrđuju ovi podaci: prosečan prinos malina 1986. godine bio je 15 tona po hektaru, 1998. godine je pao na osam tona, 2007. spustio se na oko pet tona, a ove godin, kako se procenjuje biće oko četiri tone po hektaru.

Razlog je, kako tvrde malinari "izvozni lobi” koji voće otkupljuje po najnižoj mogućoj ceni a ujedno ima i najveću zaradu od proizvodnje.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3883444
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4239
6970
28270
96228
92211
3883444

Vaš IP: 34.204.191.31
2019-10-17 17:24