(PO) RATNI DNEVNIK 1999.(7): “OD SUMRAKA DO SVITANJA”

  31 mart 2019

Od 24.marta do prestanka ratnog stanja 26.juna 1999. na stanicama „Polimlja“ ostali su zabeleženi svi ti dani nad ovim gradom u svojevrsnom„Ratnom dnevniku“ čiji je autor Indira Hadžagić

 

“Šta će vam prijatelj da bi ste ga tražili da sa vama ubije vreme? Potražite ga uvek da oživite vreme. Njegovo je da vam ispuni potrebu, a ne prazninu. U svežim sitnicama srce nalazi svoje jutro i okrepljuje se”.

PETAK, 18.jun

Kiša. Sunce. Pljusak. Oluja. Stručnjaci kažu da je u svetu sve više meteoropata. Depresija gricka ostatke pokidanog dana. Odjednom, kao da neko štanca, onako konfekcijski, onako za masovnu upotrebu, dane koji tek nose drugačije brojeve. Nekom je preširoko, nekom preusko. Retki su oni kojima stoje kao saliveni. Iskreno, ne bih da mi ovi konfekcijski dani stoje pasent.

“Ljudi su naša misao i naša slika o njima. Mi sanjamo život i svet. A kako možemo da sačuvamo svoje i tuđe snove? Snom se živi u nadanju, u čekanju, a to znači ne pristajati na ono što jeste. Pa, ipak, polako postaješ smetlište jada, žaljenja, stida, mrtvih zakletvi, poniženog ponosa i sav taj otpad nazvaćeš jednom iskustvom”.

NEDELJA,20.jun

Poslednji dan proleća. Proleće u kome su nam istrgli kalendarske listove kao da u njima nisu sadržani dani. Naši dani. Možda mali, možda neznatni, možda stereotipni ali tvoji i moji dani, koji nam pripadaju i koje ne može niko da nam potroši, da ih razmeni za neki “čip” a da u igri nismo ni učestvovali, a da krupijeu nismo ni dali znak, nismo klimnuli glavom.

PONEDELJAK,21.jun

Prijepolje je ponovo priključeno na televiziju.Istina na jedan jedini kanal ali to je dovoljno za one kojima je taj kanal uvek i bio za kanalisanje svakog saznanja i pogleda na svet i oko sebe. I hvatam sebe kako gledam slike koje promiču na ekranu, bez tona koji se gubi i dolazi kao neka paradoksalna priča o vremenu tehnologije. I elektronike. Raste broj satelitskih antena. Elektronska moć hoće više, guta i traži novi, sada digitalni svet u koji se sažima kosmička sila poruka.

Pročitah u novinama: leto dolazi u 21 sat,49 minuta i 12 sekundi! Strah me da me sekundara ne pređe, da ne trepnem i ne uhvatim trenutak kako bih mahnula letu za dobrodošlicu. Leto je došlo. Ništa se nije čulo. Svetla u domovima mojih sugrađana su se pogasila u pristojno vreme koje miriše na dosadu, ravnodušnost i rezignaciju

UTORAK22.jun

Prvi dana leta. Jutro me ošamarilo kao što to ume da učini neki crnohumorni komad u kome se tragedija isplazi komediji, u kome se smeješ, smeješ, a onda ostaneš zabezeknut pred jezom. Bilo je jezivo hladno. Živa se zaledila na 15 stepeni. Klinci ne pokazuju kalendarsko kolebanje:letnja garderoba i pomfrit, pomfrit, pomfrit! Mladi svet dole gde se nekad govorilo na “keju” a sada u “podvaroši” mladi svet na svakih desetak metara prži pomfrit. Miriše taj simbol savremenog, brzog života sveta koji juri. A klinci ovde nigde ne žure.

ČETVRTAK,24.jun

Tri meseca ratnog stanja. Očekuju široke narodne mase da to stanje rata prestane jer se mir vratio. Priželjkuje se da da to bude baš danas jer 24. marta je sve počelo i bilo bi dobro da se završi 24.juna. Ali svoje instimne datume za pamćenje možemo beležiti gde i kako nam volja. One druge beleži istorija. Ne treba zaboraviti da je Hegel rekao:”Periodi sreće su prazne stranice istorije”.

PETAK,25.jun

Bioskop. Film “Diskoteka 54”. O, ne gledam zbog filma, već zbog sećanja. Klinci koji me okružuju u bioskopu ne znaju ništa o najčuvenijoj diskoteci u svetu koja je 1979. godine otvorena u Njujorku. Stiv Rubel je želeo da napravi mesto za večnu zabavu, mesto apsolutne slobode. Pre dvadesetak godina diskoteka je bila statusno mesto okupljanja. Ne znaju to klinci koji gledaju film. Ništa im ne znači pesma Emi Stjuart “Kucni u drvo”, hit nad hitovima koji je povezivao u jedan ritam sve diskoteka na svetu. Smešim se, jer se setim: pre 20 godina otvoren je Dom revolucije. I diskoteka po uzoru na svet, u kojoj se svakog petka tiskalo po 300 mladih ljudi. Ne znaju to klinci jer diskoteka ne znači više ništa. Barem ne u ovom gradu. Pre 20 godina plesala sam uz Emi Stjuart na čuvenom plesnom takmičenju koje se tada zvalo “travoltijada”, zbog Travolte koji je u “Groznici subotnje večeri” i “Brilijantinu” vratio mladi svet na plesni podijum. I pobedila sam na om takmičenju jer je ples bio jedan od načina da izraziš sebe. Sa trijumfalnim pogledom u budućnost koja se smešila pod sjajnom kuglom diskoteke, kuglom koja se polako okretala ali je kretanje bilo beskonačno. Diskoteka u Domu revolucije u kome se tada mogao pojesti sladoled i popiti sok od kruke. Uz večiti osmeh Dobrine koja je bila Velika mama nekoliko generacija disko-manijaka.

Bacam pogled na taj prostor hladne letnje noći: nikoga nema. Samo velika zakrpa na velikim, unikatnim, raskošnim zavesama. I jeftine, plastične, baštanske stolice i stolovi koji su zamenili one reprezentativne od “furnira” i “mebla”.

Čuvena Diskoteka “54” zatvorena je 1986. godine. Pesma kaže:”Ne znam gde smo pogrešili ali osećaj je nestao i ne može se vratiti”.

SUBOTA, 26.jun

U ponoć smo stajali na terasi kafića na Glavnoj ulici i gustirali hladnu noć čekajući. U ponoć je prestalo ratno stanje. Ja sam tako neko biće koje stalno očekuje čudo. Mislim: sada će se ljudi oglasiti, zasviraće, možda... Nije se ništa dogodilo. Znam da kažu da samo naivni veruju u čuda ali “čudo je potrebno onima koji koji suviše dobro znaju šta je razum, pošto je za one druge i razum čudo”.

PONEDELJAK, 28.jun

Mislim danas kako proteklih meseci niko nije pominjao platu. I priče o neredovnim i malim penzijama su izostale. Svako je stiskao što je imao, nadajući se još jednoj litrici ulja ili kilici šećera za svoj špajz. I drva se stružu. Na vreme. Dok se još zbacuje kiseli kupus iz podruma. Smrad ne ulazi u priču. A baš gadno zaudara taj kupus dok se po suncu razvozi modernim automobilima i baca u reku!

U bioskopu se daje “Od sumraka do svitanja”.Sjajan film Rodrigeza i Tarantina. I mislim: u tu filmsku parodiju stale su sve zablude publike, ukus, vrednosti, verovanja, komotni žvot “ko na televiziji”.

Od sumraka. Do svitanja.

(List Polimlje1999.)

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3770349
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3058
2634
3058
75344
161197
3770349

Vaš IP: 18.206.16.123
2019-09-23 19:49