ODSEK ZA DRUŠTVENU BRIGU O DECI:U LAVIRINTU ZAKONA I SOCIJALNIH DAVANJA

  26 februar 2019

U kojoj meri država, kroz socijalna davanja, može rasteretiti porodični budžet i pružiti podršku roditeljima?

Podaci kažu da je porast dece u sistemu socijalne zaštite veći iz godine u godinu. Najveći broj njih prima dečji dodatak, novčanu socijalnu pomoć, a značajan broj živi i u hraniteljskim porodicama.

Zbog loše ekonomske situacije i niskih mesečnih primanja sve je manje parova koji se odlučuju za roditeljstvo, zbog čega je pad nataliteta već decenijma unazad gorući problem u skoro svim gradovima i opštinama Srbije.

Uloga države je ključna u rešavanju ovih problema, što je i cilj novog Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je usvojen početkom jula prošle godine. Pojedina rešenja ovog zakona su, kako je javnost ocenila, “veoma čudna” i nepovoljna za korisnike socijalnih davanja, no i pored njegovih loših strana koje će, kako je najavljujeno, biti regulisane ove godine, on nudi i mnoge povoljnosti  koje idu u korist porodici.

Naime, povećani su iznosi i period isplate roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete a po novim propisima, za prvo dete rođeno posle prvog jula roditelji su od države dobili po 100.000 dinara i 5.000 paušala za nabavku opreme za dete.

U kojoj meri država, kroz socijalna davanja, može rasteretiti porodični budžet i pružiti podršku roditeljima?

“Uz jednokratnu novčanu pomoć lokalne samouprave roditeljima podrška još stiže kroz četiri socijalna davanja: dečijeg, roditeljskog dodatka i naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta, kao i naknada troškova boravka u predškolsku ustanovu za decu bez roditeljskog staranja smeštenu u hraniteljsku ili starateljsku porodicu, decu ometenu u razvoju ili invaliditetom i decu korisnike novčane socijalne pomoći”, kaže Musa Gojak, šef Odseka za društvenu brigu o deci u opštini Prijepolje, kaže Musa Gojak, šef Odseka za društvenu brigu o deci u opštini Prijepolje.

Na naše pitanje da li podaci o broju korisnika u poslednjih nekoliko godina potvrđuju tezu da se demografska slika Prijepolja menja, Gojak kaže da je, prema podacima ove službe situacija u opštini manje – više ista.

“ Za jednokratno novčano davanje za svaku prvorođenu bebu koje obezbeđuje lokalna zajednica, u 2015. godini primili smo 320 zahteva, a godinu dana kasnije 316. U 2017. za ovaj vid podrške imali smo 349 zahteva, a prošle 353. Toliko zahteva je u istom periodu bilo i za roditeljski dodatak. Pravo na dečiji dodatak svake godine ostavaruje oko 2 i po hiljade korisnika i taj broj iz godine u godinu varira, najčešće zbog povećanja mesečnih primanja ili u slučaju da roditelj nasledi nekretninu čija je površina veća od 20 kvadrata”, objašnjava Gojak.

Da bi porodica ostvarila pravo na dečiji dodatak njena mesečna primanja ne smeju da pređu iznos od 36 hiljada dinara za četvoročlanu porodicu. Jedan od uslova je da su deca redovni učenici škola ili da redovno pohađaju predškolski pripremni program.

“ Naša obaveza je da svaka tri meseca proveravamo da li su deca na spisku redovnih učenika a ukoliko to nisu, ona automatski gube pravo na ovaj vid podrške. Novine novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u ostvarivanju prava na dečiji dodatak su da deca u hraniteljskim porodicama nemaju više pravo na dečiji dodatak i ove prinadležnosti se regulišu na drugačiji način”, kaže Gojak.

Visina dečijeg dodatka je 3 hiljade dinara po detetu, odnosno 3.500 za samohrane roditelje. Roditelji dece ometene u razvoju imaju pravo na uvećan i on iznosi 4.500 dinara, odnosno 5.400 za samohrane roditelje.

Dečiji dodatak pripada detetu najduže do navršenih 20 godina života, odnosno 21 godine ukoliko dete iz opravdanih razloga kasnije započene školovanje ili ga prekine u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi.

Finansijska pomoć koju država daje majkama za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta je i roditeljski dodatak a visina ove naknade zavisi od toga koje je dete po redu. Po novom zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, država je isplatu roditeljskog dodatka uslovila sa nekoliko novina, a koje se s jedne strane tiču sve rođene dece i s druge strane škole i zdravstvene zaštite. Da bi roditelji dobili novac koji im po zakonu sleduje, potrebno je da im sva deca budu uredno vakcinisana, kao i da redovno idu u predškolsko ili osnovnu školu i ovo važi za decu koja su rođena pre 2012. godine”, objašnjava Gojak.

Za prvo dete roditelji jednokratno dobiju 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 mesečno dve godine, za treće po 12.000 mesečno deset godina, a za četvrto 18.000 dinara mesečno, takođe deset godina.

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta je jedno od najznačajnijih  prava o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje treba da omogući materijalnu sigurnost porodici i uspostavi sklad između rada i roditeljstva.

“Jedna od najznačajnijih novina u zakonu je to da je proširen krug žena koje mogu ostvariti pravo na naknadu zarade za rođenje deteta. Do sada su naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta mogle da dobiju samo majke koje su u radnom odnosu. Novim zakonom ovo pravo je prošireno na žene koje samostalno obavljaju delatnost, koje su vlasnice  poljoprivrednog gazdinstva i koje su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova”.

Kako bi izašli u susret svim korisnicima i olakšali im prikupljanje brojne dokumentacije potrebne za ostvarivanje prava uvedena je direktna uplata naknada iz budžeta države na račun porodilje, a ne kao što je to bilo do sada na račun poslodavca, što je stvaralo česta kašnjenja u isplatama naknada.

“U vremenu moderne tehnologije koja nudi i mogućnost umrežavanja naša služba prikuplja ili proverava podatke o svim korisnicima usluga.  vrlo jednostavno proverava ili prikuplja potrebne podatke. Osim novčanih davanja koje obezbeđuje opština gde porodilja lično podnosi zahtev i roditeljskog gde se zahtev podnosi u porodilištu i elektronski preuzima preko portal Ebeba, ostale naknade mogu se regulisati bez dolaska na šalter”, rekao nam je Gojak.

J. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jul 2019
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3505061
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2335
5326
2335
96822
146844
3505061

Vaš IP: 18.232.99.123
2019-07-22 12:37