75 godina: REPUBLIKA KAO TEKOVINA

  29 Novembar 2018

Jajce, bosansko mestašce gde je nastala zajednica naroda i narodnosti Jugoslavije. Na tim temeljima AVNOJ-a, građani su na izborima odlučili, pa je 29.novembra 1945. ukinuta monarhija, a Jugoslavija je proglašena republikom. To društveno uređene baštine sve države koje su nastale posle nestanka Jugoslavije. Barem im tako piše u ustavima

Ideja o ujedinjenju Južnih Slovena počela je da poprima svoje konkretne oblike pred kraj Prvog svetskog rata. Predstavnici Jugoslovenskog odbora koji su dolazili iz delova Austrougarske monarhije sa idejom ujedinjenja, susreli su se na Krfu 20.jula 1917.godine sa srpskom vladom i njenim predsednikom Nikolom Pašićem. Srpska vlada prihvatila je ujedinjenje jugoslovenskih naroda u nacionalnu i nezavisnu državu, sa načelima narodnog samoopredeljenja, dok je Jugoslovenski odbor prihvatio monarhističko uređenje i vladavinu dinastije Karađorđević. Krfska deklaracija je predviđala da se buduća Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca organizuje kao ustavna, demokratska parlamentarna demokratija. Nova država zvanično je konstituisana 1.decembra 1918.godine. Deceniju kasnije, odnosno 6.januara 1929.godine, Kralj Aleksandar Karađorđević je suspendovao Ustav, raspustio Skupštinu, uveo je integralno jugoslovenstvo i narode koji u njoj žive nazvao Jugosloveni. Tako je nastala Kraljevina Jugoslavija.

I nećemo o toj državi između dva velika rata. Istorija je velikom brzinom tih nekoliko decenija ispisivala datume i događaje. Kad se činilo da posle Velikog rata i strašnih stradanja, više niko neće ni pomišljati na sukobe u Evropi, stigli su, sa novim užasima koji se ne daju ublažiti. Na prostorima Jugoslavije, Drugi svetski rat otvorio je krvavi pir. U čitankama istorije ponešto ostalo zapisano, ponešto dodato, ponešto izbrisano, ponešto revidirano. To me podseti uvek na japanskog pesnika s kraja 18.veka Kobajašija koji zapisa:“Pogledaj slavuja. Istu pesmu peva i pred licem kneza“.

I tako, dakle, u krvavom evropskom ludilu, nacionalizmima, genocidima, fašizmima i mržnjama usmerenim prema drugom i drugačijem (uvek je kriv drugi za sve naše jade i bede), Jugoslavija se stisnula tamo u Bosni gde „gajtan trava raste“. Šta se dogodilo? Piše u istorijskim knjigama: 29.novembra 1943.godine, dok je rat razarao Evropu, tu kraj vodopada, u srcu grada, po čemu je taj bosanski gradić Jajce jedinstven u svetu, na parče zemlje koje oslobodiše partizani, stigoše 142 delegata iz svih krajeva Jugoslavije da kao tekovinu narodnooslobodilačke borbe naroda i narodnosti udare temelje razumevanju. Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije postade zakonodavno telo Jugoslavije koja se rađala kao republika i federacija. Tog hladnog dana u Jajcu, predsedavao je veliki intelektualac dr Ivan Ribar, predratni predsednik Skupštine Kraljevine Jugoslavije. Samo nekoliko nedelja u borbama oko Kolašina poginuo mu je sin Juricu, a dan uoči zasedanja AVNOJ- a na glamočkom polju poginu mu i drugi sin Ivo Lola Ribar. U Jajcu su položeni temlji jednog novog vremena.

Onda je stigla „slatka sloboda“. Bio je 29.novembar 1945.godine. Svojim poslednjim ukazom Predsedništvo privremene Narodne skupštine Demokratskre federativne Jugoslavije sazvalo je prvu sednicu novoizabrane Ustavotvorne skupštine. Ovoj sednici prethodila je svečana akademija u Narodnom pozorištu u čast Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnoj oslobođenja Jugoslavije. Kažu da je beogradskim ulicama vladala tišina dok su po štamparijama grmele rotacije izbacujući stotine hiljada primeraka prazničnih izdanja novina koje su nagoveštavale jedan od velikih istorijskih trenutaka na ovim prostorima. Beograđani su se pre podneva okupljali oko skupštinske zgrade, a na trgovima svih gradova ljudi su preko uličnih razglasa pratili tok sednice. Bila je to Ustavotvorna skupština i predlog o proglašenju Republike Jugoslavije. Čitana je Deklaracija. U uvodnom delu je konstatovano da za 22 godine postojanja stare Jugoslavije njeni narodni nisu mogli ostvariti svoje vekovne težnje: nacionalnu ravnopravnost i socijalnu pravdu jer je hegemonistička klika stvarala među njima sve veći jaz i razdor. Monarhija je bila „najveća smetnja stvaranju Jugoslavije kao demokratske zajednice ravnopravnih naroda“, te na osnovu toga i saglasno slobodno izraženoj volji svih naroda Jugoslavije Ustavotvorna skupština je rešila „u ime naroda“ da se Demokratska Federativna Jugoslavija proglasi „narodnom republikom“, te će se ubuduće zvati Federativna Narodna Republika Jugoslavija koja će biti zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu ujedinjeni u Jugoslaviji. Time je ukinuta monarhija u Jugoslaviji, a cela dinastija Karađorđević lišava se svih prava koja su im pripadala. Tada je rečeno:“ Narodnooslobodilačka borba ne bi bila stvarno završena i njene tekovine ne bi bile do kraja potvrđene da Ustavotvorna skupština nije na samom početku izglasala to za šta se naš narod izjasnio na izborima- da se izglasa Republika“.

Ih Dan republike 2

Decenijama se proslavljao 29.novembar kao Dan Republike. Onda je ukinut datum. Što? Ta, republike su po svom državnom uređenju sve države koje su nastale posle nestanka Jugoslavije. Barem im to svima piše u ustavima. Decenijama pesnici su recitovani. Branko Miljković pitao:“Da li će sloboda znati da peva kao što su sužnji pevali o njoj? I još pisao Miljković da „najlepše pevaju zablude“ i da smo „mnogo patili, pa sada, evo, peva pripitomljeni pakao“.

Domovina. Otadžbina. Patriotizam. Te reči imaju posebnu težinu. Ponekad ideološku, ponekad emotivnu, ponekad propagandnu, ponekad iracionalnu, ponekad dogmatsku...“Oni koji imaju svet, neka misle šta će s njim. Mi imamo samo reči i odlično smo se snašli u toj nemaštini. Jer utešno je biti zemlja, ponosno je biti kamen, premudro je biti vatra, pobožno je biti-ništa“.

I slučaj je hteo da 29.novembra pre 20 godina umre jedan od najvećih jugoslovenskih filmskih reditelja Živojin Pavlović. Umeo je da „slika“ i da ne skriva ono što se krilo: nesviklost, neukost, surovost, sirovost, prostakluk, nedoraslost, primitivizam, mentalnu bedu, koristoljubivost, vlastoljubivost, zlobivost, lako zaboravljanje, mržnju prema svemu što je lepo i istančano. Eto svega u: „Zasedi“ („Majku vam seljačku i vi ste neka revolucija“), „Buđenju pacova“, „Kad budem mrtav i beo“, „Zadahu tela“ i u „Doviđenja u sledećem ratu“. Bio je uvek u intelektualnoj opoziciji onima koji su „bdeli nad ideološkom istinom“ jer su uvek ti imali „neprijatan zadah“. Te 1998.izašla je i njegova knjiga“Otkucaji“. Napisao je nekoliko meseci pre smrti 29.novembra:“Balkan ne zna za stvaranje. Njegov kolektivistički duh ga ne priznaje jer je stvaranje pojedinačni čin. Balkanska plemena baš zato što su to do današnjih dana ostala održavaju svoj „status quo“ na razaranju. Ideologija: u se, na se i podase. Život bez iluzija. Bez snova. U zavisti. U osvetama i strahu od osveta. Psovke. Podsmesi. Uvrede. Nasrtaji. Rušilaštva. Da li je ovde moguća elita? Ne. Nije moguća. Ideali balkanskih plemena su tragikomični jer je vreme nacionalnih samosveti prošlo. Osvajanja su sada internacionalna. Njih obavlja novac“.

Ideja jugoslovenstva ugušena je u krvavim ratovima na prostorima gde je rođena. S tim teškim bremenom nestao je 4.februara 2003.godine i formalno naziv Jugoslavija za neku državnu teritoriju. Ali republike traju. Sve redom. Zašto se onda ne obeležava 29.novembar kao dan kad je proglašeno takvo državno uređenje? Pitanje koje i ne traži odgovor. Jer lako se ovde dogovoriti da se neukom puku prikaže da je je 29.novembar bilo „ono nešto što je nastalo u J (j)ajcu, pa se onda svi smijulje (kao razumeli tu lascivnu asocijaciju) ili da je to bilo „ono kad smo morali nositi svi pionirske marame“. E, ali nije tako. Mnogo je i krupnije i važnije i temeljnije. Sama suština. Utkana je u Ustav. Republika.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2721093
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2735
2873
9185
34408
99483
2721093

Vaš IP: 54.234.228.78
2018-12-12 21:06