Србија обнавља задругарство: ВИЗИЈА КОЈА КАСНИ

  07 Novembar 2018

У јуну ове године и у Пријепољу је представљен активни програм Владе Србији којим се жели обновити задругарство са циљем оживљавања села и подстицања младих да се баве пољопривредом. У току је реализација програма“500 задруга за 500 села“, а фонд располаже са 825 милиона динара. У Пријепољу има неколико удружења задружног типа али је само једно конкурисало за ова средства са озбиљним пројектом у воћарству.

Крајем 2015.године усвојен је Закон о задругарству у којем је дефинисано доста новина кад је реч о овом виду удруживања. Одмах затим је потекла и иницијатива да се оснује или активира 500 задруга у селима Србије које ће бити финанијски помогнуте са по 50 до 100.000 евра. У ову акцију укључио се и Одбор за село Српске академије наука и уметности како би се сагледали главни проблеми који се јављају на селима, односно код људи који још одолевају и баве се пољопривредом. Кроз анализе водећих стручњака дошло се до прилично суморне слике села али формирањем нових задруга акценат би требало ставити на развој сточарства као кључног фактора у привредном развоју села али и подстицајима интензивирати развој производње воћа, винове лозе, квалитетних вина, поврћа и цвећа. Посебан нагласак у променама села ваља посветити, веле стручњаци, отварању и развоју породичних и задружних прерађивачких капацитета како би се путем финалних производа са географским пореклом и органском производњом побољшао положај села.

У јулу је Пријепоље посетио Милан Кркобабић, министар без портфеља, задужен за регионални развој како би се упознао са стањем и у пријепољским селима, односно да ли има иницијатива да се покрене задругарство. Тада је рекао да се ова посета остварује са циљем да се „обиђу све места у Србији како би се стекла целовита слика која ће омогућити да се дефинише политика равномерног регионалног развоја“.

- У току је реализација програма под називом „500 задруга за 500 села“ и ми смо већ 256 задруга у Србији ставили „на ноге“, уз помоћ Владе Србије, локалних самоуправа и Одбора за пољопривреду САНУ. Ове године располажемо са четири пута више средстава, односно 825 милиона динара и то омогућава да се више улаже у обнављање и оснивање нових задруга. Чули смо на радном састанку да у Пријепољу функционише једна или две задруге, што није сјајно али зато смо ту да помогнемо на адекватан начин јер нам је неопходна јака пољопривредна база али и улагање у инфраструктуру, локалне и атарске путеве, водовод и канализацију. Обилазимо Србију и у многим срединама нема дисонантних тонова, не зато што нема размимоилажења у мишљењу, већ зато што нема више људи у селима. У овом тренутку 1200 од 4700 села су потпуно празна, рекао је Кркобабић.

ih Zadruzni Jbauka 1

                                                        Срушио се због небриге: Јабука

И академик Драган Шкорић, као председник Одбора за пољопривреду САНУ изразио је забринутост због чињенице да је село запостављено, те да се мора много више учинити да се врате млади људи, да им се створе бољи услови како би се бавили пољопривредом и живели на селу од свога рада.

-Ми смо закаснили али зато сада убрзавамо и имамо веру да ће се оваквим приступом млади вратити и да ће село имати будућност, мишљења је академик Шкорић.

ЗАДРУГАРСТВО-ПРОШЛОСТ И БУДУЋНОСТ

Намера Владе Србије је да ојача дух задругарства који у свету активно окупља 800 милиона људи. Жеља је да задруге постану „не само економско, већ и културно, социјално-психолошко и васпитно средиште села и магнет који ће младе задржати на селу“. План је да до 2020. године буде уложено чак 25 милиона евра у развој задружног система. Савремени свет се и не може замислити без задруга и задругарства. У земљама Европске уније задруге се сматрају најбољим обликом брзог запошљавања и развоја. Сваки трећи грађанин ЕУ је члан неке задруге. Рецимо: специјализоване млекарске задруге у Данској, Аустрији, Финској и Шведској учествују са више од 90 одсто на тржишту млечних производа. Идеали који су (не)достижни више за нас?

У Закону о задругама Републике Србије каже се да је задруга „правно лице које представља посебан облик организовања физичких лица који пословањем на задружним принципима остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе“.

Прва задруга на подручју данашње Србије појавила се у Војводини, односно у Бачком Петровцу и као трећу у свету, основали су је Словаци 1846. по узору на своје земљаке у Словачкој који су имали задругу одмах после прве која је уопште основана у свету, а то је било 1844.године у Енглеској.

У то време у Србији, ван Војводине, село је било неразвијено и сиромашно, још није било никаквих машина, а занимљиво је да су прву задругу основале занатлије и то у Београду 1870. а прва земљорадничка почиње да функционише 1884. у Смедеру. Главни савез српских земљорадничких задруга датира из 1895. док је први Закон о земљорадничким задругама донет тек 1937.године. После Другог светског рата веома се инсистирало на задругарству, па је 1949.донет Основни закон о земљорадничким задругама. Од 1957. до 1965. задругарство се веома успешно развија и то је „златни период“ на овим просторима, како кажу стручњаци. Али 1976.задруге се укидају и постају ООУР при пољопривредним комбинатима. Непроцњива штета. Враћање задругама уследиће 1989. када добијају поново свој статус али без имовине. Годину дана касније донет је закон који је омогућио да се формирају задруге као самостална правна лица. 1996. Закон о задругама је обавезао да се имовина ранијих задруга која је организационим променама пренета без накнаде другим корисницима, мора вратити задругама. И тако до новог закона усвојеног 2015.године.

Ih Zadruzni Mileseva 2

                                                 Остао само на фотографијама: Милешева

Пријепоље није посебно кад је реч о стању села, удуживањима, задругарству и уклапа се у суморну слику коју су насликали стручњаци кроз анализе, па тако и у оквиру прогарама којим се жели оживети задругарство. Сиромашни крај, у коме су људи до шездестих година прошлог века махом живели по селима у многочланим домаћинствима и у тешким условима, није могао да се похвали ни пољопривредом као развојном граном. Кретало се, дакле, од нуле. Од 1948. до 1955. у пријепољској општини изграђено је 13 задружних домова (Аљиновићи, Ивање, Бабине, Јабука, Бродарево, Сељашница, Велика Жупа,Завинограђе, Орашац, Милешево, Тоци, Страњани, Џурово). До 1978. већина је била у лошем стању, неки већ у рушевинама. А током тих поратних година били су и магацини, и продавнице и домови културе, амбуланте, поште, кафане, месне канцеларије. Мештани су тражили да се те зграде пренесу на месне заједнице, да се обнове. То се догодило у Сељашници, Ивању и Бабинама. Била је 1978. Од тих зграда данас је једва негде нешто остало. Имали смо Земљопрадничку задруги „Пољопродукт“ чији се стечај отезао кроз године које лако прелазе у деценије, а имовина остала непознаница јавности.

Шта је од свега тога релевантно за ово подручје данас?

Према речима Небојше Жунића који је задужен за ову област у Општинком већу, у пријепољској општини има пет или шест удружења задружног типа али само једно је заиста активно конкурисало са озбиљним пројектом за споменута средства која је Влада Србије наменила за оживљавање села кроз подстицање задружног удруживања. Реч је о пројекту узгоја и прераде воћа.

Индира Хаџагић

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2018
NPUSČPS
123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2644887
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2351
2867
8171
57685
108739
2644887

Vaš IP: 54.226.209.201
2018-11-21 19:54