Михољско лето: КАД ЛИШЋЕ ОПАДА

  23 Oktobar 2018

Матарушка Бања, некад најлековитија, потпуно пуста и руинирана. Врњачка Бања пуна гостију који густирају на променадама пуним цвећа и лишћа. Између блиста Жича

Касних осамдесетих нас новинаре на Фестивалу удружених радио станица Србије сместили су у репрезентативни хотел „Термал”, крај атрактивног висећег моста на Ибру, а сваке ноћи хотелска капела свирала нам пробране старогарске песме које су одјекивале до зоре раскошним парком и цветним ронделама. Ова јесен баш се башкари михољским октобром. И уз пут свратисмо у Матарушку Бању. Тишина. Нема никога. Само лишће и гомиле смећа. Хотел “Термал” затворен. Она купатила,виле одмаралишта, све затворено. Неки руинирани, разваљени, изломљени. Трагови небриге, занемаривања, уништавања који буде ужас у свима који се сећају како је то изгледало. И питање: зашто?! Да би се суштина преваре довела до непрепознавања? Мораш осетити неописиву тугу, а потом љутњу. Како је то могуће у земљи која се хвали својим бањама?

Ih Miholjsko leto Mataruska Banja 4

А Матарушка Бања је била синоним уз Врњачку, удаљену само који километер у којој   све врви од света. Топла минерална вода откривена је 1897. Речно удубљење је проширено, ограђено кољем и оплетено прућем и у таквом базену су се купали први посетиоци. Први објекти за госте биле су пољске колибе и шатори, а онда је изграђено купатило. Приватно друштво за коришћење лековите воде основано је 1900. Како није имало довољно пара, право на експлоатацију минералне воде, природне и лековите, уступљено је Акционарском друштву Матарушка Бања. Изграђено је неколико бањских вила, кафана, уређен је парк. После Првог светског рата, бања је имала 200 соба. Важан подстицај за уређење бање била је изградња пруге Крагујевац-Краљево-Рашка 1931. чији је један део трасиран недалеко.У јануару 1951. отворено је зимско купатило и реновирана је зграда Центра за медицинску рехабилитацију. Вила „Маричић“ је 1961. године претворена у Реуматолошко-гинеколошки стационар. Са 740 лежаја 1974. године у “друштвеним” и 850 лежаја у приватним објектима, уз камп и дечје летовалиште, Матарушка Бања се убрајала у најопремљеније у Србији. У централној Србији по лековитим богатствима највише се истицала. Написано стручно. Лече се гинеколошке, реуматске, кожне болести, неуролошка обољења, посттрауматска стања, обољења стомака и црева. „Матарушка Бања, некада међу најпосећенијим одмаралиштима и лечилиштима у Србији, четврту годину заредом је без гостију, са затвореним објектима. Запосленима је прекинут радни однос после прихватања социјалног програма у децембру 2015. године. Влада предузима низ мера са циљем коначног решења статуса ових али и других бања у Србији које не раде”.

Ове јесени графити по зградама некада репрезентативних вила и хотела болно наглашавају руинирање. Закључана књижара, библиотека, галерија и фризерски салон. И та фонтана пуна маховине у којој се огледа нежни кип девојке која је спустила главу, не стидећи се своје лепе наготе, већ призора у којем је остављена. Језива туга. “Има ли кога”, као да вришти лик насликан на изузетној фасади одмаралишта Козара изграђеног 1925. кроз чије собе са остацима намештаја, поломљених прозора и разваљених врата фијуче промаха.

А у Врњачкој Бањи, све врви од света. Терасе пуне, кафане пуне, паркови пуни. Десетине малих и великих рондела. Минерални извори, пак, имају своју историју којом се Врњачка Бања може подичити. Минералну воду су користили Келти, па Римљани. Уживаоци у свему што разблуђује и побуђује и нагони на хедонизам, Римљани, оставили су бројне доказе свог брчкања у “топлицама”.

Ih Miholjsko leto Vrnjacka Banja 2

Али, ипак, ваља знати да права прича о Бањи, какву ми знамо, почиње тек у 19.веку. Наиме, 1833. године Врњачка Бања постаје део књажевине Србије и тих година књаз Милош Обреновић, најмио је геолога из Асустрије, барона Хердера да испита минералне изворе по Србији, којих је, хвала богу, баш. Ипак, на прву бањску сезону морало се попричекати и три деценије. Била је 1869. година. Наиме, све почиње годину дана раније када се група ентузијаста из Крушевца окупља у Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима. Ипак, прву наменску вилу за бањски одмор саградио је генерал Јован Белимарковић, намесник краља Александра Обреновића и тада почиње прича о модерном лечилишту јер све што је себе сматрало угледним и виђеним, крену да гради виле, пансионе и ладањске куће. Прву кафану, Народну гостиону, отворио је, кажу, Коста звани Ракица. Била је 1885. година. А онда се граде и нова купатила, биоскоп, неизбежна музика је свакодневна у парковима Бање, долазе путујуће позоришне трупе. Тридесетих година прошлог века Врњачка Бања је отмено место и по узору на европске земље и новопечена овдашња елита, своју друштвену вредност потврђује одласцима целих породица у Бању. Тих година у Врњачкој Бањи су регистроване чак 133 занатске и трговачке радње. Данас од тога једва да је нешто остало. Али јесте стара опанчарска радња која још производи праве српске опанке,понешто и редизајниране. Од 257 пансиона и вила из тих златних тридесетих, данас се једва разазнају запуштене фасаде некад престижних и финих кућа за одмор, у центру Бање јер све гута бетон нових мајстора и неке нове елите која гради и не хаје ни за шта, не мари за традицију, не носи сазнање о мери ствари. А понајмање зна о стилу, јер је укус нешто што се негује.

Не знам да ли негде један велики, дебељушкасти врабац намигује пролазницима, као тај Врњачки Врабац. Код Краљева стоји табла са називом села - Подунавци. Сад знам одакле је Врабац. Па то је онај из песме:”Кад се жени Врабац Подунавац...”!

Ih Miholjsko leto Manastir Zica 3

А између две Бање, изванредно уређен простор којим се прилази Манастиру Жича. Манастир у коме је крунисан први српски краљ Стефан Првовенчани, препознатљив је по својој тамно црвеној фасади којој тако пристаје михољски октобар сав у црвеним тоновима. Преко осамсто година постојања, веровања, предања и митови. Најпознатија легенда која је уграђена и у грб Краљева, каже да ће се након Стефана Првовенчаног, у Жичи крунисати још шест краљева и за свакога ће бити отворена а затим и зазидана по једна врата. Због тога је и остао назив “седмоврата Жича”.

Окртобар у својој блиставости сунцем обасјава мирисне плодове на лимуновом стаблу које дочекује и испраћа госте.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2018
NPUSČPS
123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2644757
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2221
2867
8041
57555
108739
2644757

Vaš IP: 54.226.209.201
2018-11-21 19:07