Pojave koje uzimaju maha KAMENJE U KONTEJNERE!

  02 Oktobar 2018

Sadašnji odnos prema javnoj higijeni i komunalnom otpadu, najbolje ilustruje rečenica iz prigradskog naselja:“Pored vako lijepe rijeke, ja moram da plaćam smeće“! Oko kontejnera i u njima gomila se građevinski i kabasti otpad svuda po gradu, a u prigradskim naseljima još i poljoprivredni ali i kamenje sa njiva. Ovo, kažu, nikad nije bilo. A kazne postoje.

Svedoci smo da se oko kontejnera u centru grada sve više gomila raznorazni otpad koji nije kućno smeće za šta se plaća komunalna usluga JKP“Lim“. Kabasti otpad se odvozi po drugačijem režimu, a građevinski otpad je poseban otpad baš kao i neke druge vrste. Ono što uzima maha je potpuni nemar i nedostatak elementarne građanske kulture i odnosa prema okolini i samom sebi, ravnoušnost prema svemu što je javno i zajedničko, a kulminira „bašmebriga“ i „bašmeneštozabole“ odnosom, uz dodatno „gunđanje“ kako „komunalaci ne rade, a plaćamo skupo“. Šta to plaćamo, a šta to bacamo u kontejnera i pored njih, koje smo kao građani ili privatni preduzetnici dužni sami da nabavimo kad se pohabaju, ali to ne činimo i zato izgledaju kako izgledaju. Taj izgled je u stvari i ogledalo građana i odnosa prema gradu i svemu što su elementarne navike kultivisanih bića. Pogledaj kontejner i reći ću ti ko si, ,moglo bi se reći u ovom trenutku kad je ekologija i odnos i dostignuti nivo svesti i politike prema životnom okruženju i otpadu jedan od osnovnih uslova da se prekorači u Evropu.

Ko baca, kad baca, šta baca, zašto baca, kome bace, ko je nadležan da se o tome stara, ko da kažnjava, kako da kažnjava iako postoje kaznene odredbe koje komunalna inpeskcija sprovodi u skladu sa Odlukom o komunalnom uređenju i higijeni koja je doneta 2015.godine?

„Pod komunlanim otpadom se podrazumeva: kućni, komercijalni otpad i otpad s površina javne namene. Kućnim otpadom se smatra otpad nastao u domaćinstvima koji se po svojoj veličini može odlagati u posude za sakupljanje otpada do 1,1 kubnih metara zapremine. Komercijalni otpad je onaj koji nastaje u preduzećima i stanovama koje se bave obrazovanjem, trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom ili zabavom. Sa javnih površina uklanjaju se: lišće, papir, kese, prašina.

Pod komunalnim otpadom se ne smatra: industrijski otpad, medicinski, veterinarski, baterije, ulje, boje, lakovi, otpadne gume, električni i elektronski proizvodi. Način sakupljanja i transporta građevinskog otpada uređujuje se posebnom odlukom“. Dakle, „komunalci“ ne bi trebalo uopšte da se bavi takvim otpadom. A bave se svakodnevno.

Tako kažu odredbe spomenute odluke. Kažu još i da je komunalno preduzeće „dužno da poveća broj pražnjenja sudova ukoliko se poveća količina otpada u određenom periodu“ kao i da „najmanje dvaput godišnje organizuje akcije sakupljanja i odvoženja kabastog otpada od korisnika usluga o čemu ih blagovremeno obaveštava“.

I još se kaže da su „vlasnici i korisnici stambenih zgrada, kuća i poslovnih prostora dužni da obezbede dovoljan broj sudova za komunalni otpad, kao   i održavanje i zamenu dotrajalih“. I još:“Korisnici usluga ne smeju pomerati, bacati ili prevrtati sudove za komunalni otpad, ne smeju paliti komunalni otpad u sudovima, ne smeju odlagati užareni pepeo, građevinski materijal, uginule životinje, tečni otpad, medicinski, veterinarski“.

Šta je zabranjeno i kažnjivo? Prema Odluci koja se primenjuje od 2015.godine to je: bacanje papira i drugog otpada van sudova za otpad, bacanje komunalnog otpada van kontejnera, deponovanje i bacanje građevinskog materijala van određenog mesta, bacanje uginule stoke u korita reka i potoka....“.

Dakle, sve piše. I sve što piše ne poštuje se. To vidimo svakodnevno. Kakva su iskustva JKP“Lim“, sa čim se oni suočavaju jer smo svedoci da koliko se ujutru zorom kontejneri isprazne i ona grupica radnika očisti sve oko njih što je pobacano, najčešče tokom noći, ali sve češće nema više ni stida, pa se to čini i po danu – za dva-tri sata sve ponovo izgleda kao da nisu ni ispražnjeni!

Pitamo direktora JKP“Lim“ Enisa Memišahovića sve redom.

-Ne primenjuje se Odluka u onom delu koji kaže da se sprovodi dva puta godišnje posebna akacija za odlaganje kabastog otpada jer nedeljno, a negde i češće, na više mesta, mi čistimo jer je stalno prisutan upravo taj kabasti otpad koji se baca pored kontejnera. Nema čega nema. Vrlo, vrlo retko stigne neki poziv od građana da bi se dogovorili da postavimo veći kontejner. A mogli bi građani mesečno da se dogovore po kvartovima da JKP“Lim“ besplatno obezbedi određenog dana, preko vikenda, taj veći kontejner i da se tada angažuju na iznošenju suvišnog kabastog otpada.

Kad je reč o građevinskom otpadu postoji posebna lokacija, to je uređeno takođe odlukom ali mi smo svi svedoci da su nam kontejneri ali i prostor oko njih puni „šuta“ i ostalog građevinskog otpada, pa često smećara ne može da podigne kontejner. Obaveza je građana da građevinski otpad prevoze do lokacije“.

Ih Kontejner 2

Ali da bi se građevinski otpad prevezao do lokacije valja platiti, najčešće privatniku, barem 10-20 evra pa da natovari na traktorče ili kamionče. Može i vlasnik da utovarene džakove transportuje svojim automobilom do lokacije koja je do skora bila u Ivanju, a sada je u Zalugu. Ali tako nije jer da jeste ne bi oko kontejnera bilo toga čega ima svakodnevno u sve većim količinama.

Kako je još na terenu, slikovito i detaljno priča Dževad Beganović, šef Radne jedinice komunalni objekti.

-Po gradu svi vide kako se u kontejnere i oko njih baca i kabasti otpad ali i građevinski. Ali u prigradskim naseljima situacija je još gora. Najpre imamo problema sa lokacijom kontejnera jer ih najčešće pomeraju, odvoze i dovoze, a neki završe u šumi ili potoku, prevrnuti. Sve je češća pojava da sve što se očisti po baštama i njivama završava u kontejnerima ili oko njih. To su posedi od oko 50-60 ari, posle čišćenja malinjaka, sve se to baca u kontejnere ili pored, što ne bi smelo. Zna se kako se takav otpad tretira, odlaže se se negde u kraju parcele, a kad istrune nastaje dobar humus, što je uslov za uzgajanje kvalitetne i zdrave hrane. No, to nije praksa u prigradskim naseljima. A znamo koliko je sada malinara i da se barem 60 odsto građana bavi nekim vidom poljoprivrede. Još gore je što se posle čišćenja takvih parcela, kamenje baca u kontejnere! Kontejneri mogu da prime 100-200 kilograma otpada, a često im je težima i preko 600 kilograma. Bude negde i tona!Ni jedno naše vozilo ne može da podigne tako težak kontejner da bi ga odnelo i ispraznilo. Strada hidraulika. Mi smo imali do pre 2-3 godine oko 800 kontejnera, a sada nedostaje barem 200. Korisnici su dužni da kupe kontejnere kad više nisu za upotrebu ili su dotrajali i to je 10 domaćinstava na jedan kontejner ali to se ne čini jer je do sada bilo dosta donacija ali više ih nema i sada korisnici moraju da kupuju, što oni ne čine ni malo rado. Kad neko renovira kupatilo mi znamo jer je oko kontejnera kompletan otpad. Baca se i u reke sve i svašta.

Kako bi neko, ko se svakodnevno susreće sa svim tim, sve to nazvao?

-Nemam reči za takvo ponašanje. Takvo ponašanje nema uopšte logiku jer zagađujemo sopstvenu neposrednu okolinu gde živimo, svoje naselje, svoj grad. Možda sve to najbolje govori rečenica koju mi prepričavamo kao anegdotu, a na žalost nije anegdota jer je svakodnevica:“Kod onako lijepe rijeke ja moram da plaćam smeće“, kaže Beganović.

Dakle, bahatluku niđe kraja nema! Ono il je bezobrazno, ili nevaspitano, ili ni ne zna drugačije, ili misli da mu niko na kraj ne može stati, ili ga nije briga jer ga niko ne opominje i niko ne kažnjava. More mu se, što bi rekli!

A „more“ li mu se stvarmo baš tako?!

Ih Kontejner 3

Pa reklo bi se da „more“ jer građanska solidarnost kod nas je nakaradno shvaćena. Mi štitimo bahate, bezobrazne, nepristojne, nekulturne, divlje. Ne bi ti ja komšiju prijavio, nije to moj posao, neka ga ćera inspekcija! Dakle, dva komunalna inspketora bi trebalo da „sačekuše“ prave pored 600 kontejnera, da se đe sakriju i da nađu kakvog „presretača“, pa da snime „počinitelje“ i one što činodejstvuju po vazdan oko kontejnera bacajući šta im padne napamet?! A sezona „kontejnerske piromanije“ tek će da nastupi, kad užareni pepeo iz furuna, iako je z a b r a nj e n o, pali svaki kontejner redom svu zimu. Dakle, kaznena politika postoji. Komunalna inspekcija bi svakom počinitelju gore navedenog trebalo da napiše prijavu. Koliko bi ga koštalo svo ono gore navedeno ponašanje? Kad, recimo, iz auta frljakne džak nečega pored kontejnera jer je i to z a b r a nj e no prema Odluci koju je donela ova opština. E, pa vako kažu „knjige“: „Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice ako postupa protivno odredbama (navedeno 36 odredbi). A ako postupa protivno odredbama (navedeno dodatnih 27) kazniće se novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara. Kad je reč o „običnom“ građaninu ili „fizičkom licu“, ono kad frljakne džak, đubre, užareni pepeo, kad baca okolo „šut“, dotrajalu klozetsku šolju, vodokotlić, razne cevke i ostalo trebalo bi da ga novčano kazna košta od 10.000 do 25.000 dinara jer krši neku od 39 odredbi Odluke o komunalnom uređenju i higijeni koju je Skupština opštine Prijepolje donela 29.septembra 2015.godine.

Pogledajmo se, pogledajmo one oko sebe, vidite šta vaš komšija i prika drlja i frlja, šta noću traži oko kontejnera, zašto mu je to jedina šetnja, šta i dokle prevoze civare oko ponoći i iza koga škripi trag, da bi svima smrdio ujutru.

Bahatom rahatluku nigde kraja nema. Kad pojava postane opšte mesto teško je govriti o sankcijama jer je to onda pitanje svesti, savesti, nedovoljne edukacije, neprosvećenosti, brate, i primitivizma. Dakle, idemo „isponovke“ kao ono kad su 1945. počeli da uče one ondašnje kako treba vaške trebiti, kako se veš mora otkuhavati,kako se moraju seći nokti i prati kosa i kupati češće nego jednom godišnje, kako se rukavom ne otire nos, nego maramicom, kako je nepristojno hrakat i hrakotinu bacati u dalj, kako se podovi moraju ribati, kako se ne spava sa stokom zajedno, kako se prave nužnici, kako se od voća osim rakije mogu praviti i džemovi, kako se paradajz jede crven, a ne zelen, kako spanać ne služi da se hrani stoka no ljudi, da se jede i šargarepa, da se zubi peru, da se umiva.

Dakle, sve „isponovke“. Lekcija prva: javna higijena.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2714239
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2331
2248
2331
27554
99483
2714239

Vaš IP: 54.227.31.145
2018-12-10 16:17