Priča sa pijace: NEMA VIŠE,DOBRI SVETE,ONE LEPE ŠES’ET PETE

  17 Septembar 2018

Kažu da se duh nekog grada najbolje upozna na njegovim pijacama, gde se u šarenilu mirisa, ukusa, slika, stapaju moderan stil življenja i tradicija… grad i selo, prošlost i sadašnjost. Toga u Prijepolju više nema…

Gradska pijaca u Prijepolju otvorena je 1957.godine, u čast 1. maja. Gradska vlast je seljake podsticala da se bave poljoprivredom, a novoizgrađena gradska pijaca bio je način da im se pomogne da plasiraju svoje proizvode. Radovi na izgradnji trajali su dve godine a pijaca se sastojala od žitne i pijace za mleko i druge proizvode. Dogonilo se na konjima, u vrećama, krošnjama, kacama, a seljani iz udaljenih sela su do pijace putovali satima, da bi se vratili istog dana.

Pijaca postaje “centar” svih društvenih zbivanja.Stariji se sećaju da se u sred pijace nalazila kantardžinica gde su trgovci iznajmiljivali kantar da kupcima izmere robu. Oko pijace nicale kafane, radnje, jagmilo se za imanja ili kuće u blizini pijace gde se moglo čuti i saznati sve što se, od subote do subote, desilo u prijepoljskoj opštini.

Seljaci se kućama vraćali praznih vreća, ali puni utisaka …i gradskih priča. A prijepoljska pijaca bila tada čuvena po raznolikoj ponudi i kvalitetu proizvoda. Cene nisu bile upitne sve do devedesetih godina, kada se i ponuda promenila. Sve je bilo manje domaćih prozvoda, jer je i sve manje seljaka bilo na njivama. Nakupci su bili neprikosnoveni za tezgama, a na pijaci se počela prodavati i roba koja je nekim tajnim kanalima stizala do prijepoljskog tržišta. Kasnije je inflacija do pijace dovela i “sumnjiva” lica koja su se bavila prodajom deviza…

Pijaca je mesto koje najslikovitije odražava stanje društva, ljudskih naravi i karaktera. Ona živi i pulsira u ritmu grada. Ovih dana po kaldrmisanim pijačnim stazama nema ritma. Čuju se samo glasovi nekoliko prodavaca. Prijepoljska pijaca skoro da je prazna…

“ Isto je bilo i u subotu. Nema naroda. Omladina otišla, a ovo što je ostalo nema kome da sprema,” kaže nam jedan od prodavaca i dodaje:

“ To i besparica. Otišli stranci, sve “prevrnuli”. A mesec dug. Primanja kao okraćao pokrivač – nit’ si pokriven, nit’ nisi.”

Dugogodišnji proizvođač Džanko Hasanagić tvrdi da je u poslednjih deset godina, ova sezona najlošija.

“ Cene su kao i prošle godine, ali je ponuda slabija. Ljudi se okrenuli proizvodnji maline pa je sve manje onih koji se bave proizvodnjom povrća. Za nekoliko godina neće biti ni nas kojima je zemljoradnja tradicija. Naša deca neće u njivu jer smatraju da se tako hleb teško zarađuje. Za mesec, dva odoše u inostranstvo…ode sve. Preko noći nestaju familije. Samo ključ u vrata…ne znaš ni gde odoše ljudi, ni hoće li se vratiti.”

Samija Malagić tvrdi da je, njih nekoliko prodavaca, do podneva uspelo da proda jedva 30 kilograma paprike.

j.b. pijac a 1

“ Računaš, septembar je. Vreme je da se počne planirati i spremati zimnica. Nidje nikoga, ko’ da je sve po’mrlo. Subotom je malo življe, ali se više kupuje sir nego sve ostalo. Nema više ni zimnicu ko da sprema. Omladina ode, a i ovo što je ostalo neće. Čeka da im drugi spremi. A spremaće se još par godina, sve dok bude nas koje smo navikle i znamo da nema bolje od domaće zimnice. Istina je, omladina nam ode. Domaćice čija su deca otišla, kažu da nemaju računa da spremaju zimnicu. Tamo gde je ostalo dvoje ljudi, par tegli može kupiti i u svakoj prodavnici.”

Prošle godine, ponuda je bila znatno bolja, a pijaca pored naših, domaćih kupaca, puna i Crnogoraca. Najviše dolazili Pljevljaci i Bjelopoljci. Kupovali sve što se nudilo na prijepoljskoj pijaci - od sira, kajmaka, do pletenih čarapa i lekovitog bilja. Dobro se prodavali i lekovi u apotekama. Sve je, pričali su nam kupci iz Crne Gore, ovde bilo jeftinije. Ove godine nema ni Crnogoraca.

“ Ako i dođu, kupuju na imanjima ili na Kolovratu, kraj magistrale. Nije mi jasno kako to inspekcija toleriše. Plaćamo mesečni zakup tezgi i pljacarinu svaki drugi dan. Izađe to na nekoliko hiljada dinara. Zato bi valjda nama trebalo omogućiti da zaradimo, a ne onima koji gde im padne na pamet parkiraju kamione sa robom. Šta treba? Da se i mi preselimo na Kolovrat?, reče nam jedan od malobrojnih prodavaca.

“ Robe će za zimnicu biti, ali će i cene skočiti. Sad je babura u nabavci 80 dinara., a koliko će biti za 15-20 dana, to niko ne zna. I sami znate kakva je bila godina. Ubila sve, pa će i ono malo što je ostalo na njivama biti sve skuplje kako odmiče sezona, “ veruje Šućro Halilović, prodavac.

Babura se na prijepoljskoj pijaci prodaje 100 dinara za kilogram. Somborka 90. Šest kilograma iste paprike košta od 450 do 500 dinara. Paradajz će, tvrde prodavci, biti najskuplji. Već se prodaje po ceni od 70 do 80 dinara. Kupus i krompir, tvrde, ne bi trebao da poskupi jer im vremenski uslovi nisu naneli veću štetu. Rodila je i šljiva. Za razliku od prošle godine, kada se za kilogram moglo pazariti 100 dinara, ove godine cena je duplo manja.

“ Slatke ko’ med. Njih najviše kupuju domaćice ovih dana. Kad prođe sezona pekmeza, nadamo se da će krenuti prodaja paprika. Ko je naučio da sprema, spremiće i ove godine. Možda manje, ali šta da se radi? Došlo drugačije vreme…Nema više, dobri svete, one lepe šes’et pete…”

Al’ se nekad dobro jelo!

J.Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2534131
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2728
3083
16116
55733
87180
2534131

Vaš IP: 54.198.15.20
2018-10-19 17:31