Junaci našeg detinjstva: „ULAZ SLOBODAN, IZLAZ SE NAPLAĆUJE“

  05 Septembar 2018

Da li danas deca i tinejdžeri čitaju stripove? Zašto je kult stripa bio važan za generacije i generacije koje su odrastale sa junacima koji su se zvali Zagor, Komandant Mark, Alan Ford, Korto Malteze, Rip Kirbi, Modesti Blejz...

Sve što podseća na detinjstvo i odrastenje ima svoje mirise koji asociraju, pa se lako nostalgija ušunja. A ona miriše na karanfiliće, cimet ili vanilu jer je tako najčešće mirisao neki od najdražih kutaka u kući koji se pamte zbog neke igre, nekog nestašluka, prvih otkrića. Mnoga od njih stizala sa sa stripovima. Generacije i generacije odrastale su upravo uz stripove, zato što su oni bili važni za maštanje, zato što su pričali o vremenu, društvu, događajima, dilemama, porocima, ističući univerzalne vrline i mane. Strip neki smatraju zabavom, neki detinjarijom ali većina umetnošću.

Strip u SFR Jugoslaviji počinje da zaokuplja pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. U legendu ili u „katalog“ zajedničkih uspomena već su davno ušli „Mirko i Slavko“ ali stripovi koje je „svet“ čitao mogli su se najpre naći u „Politikinom zabavniku“, toj nekad čudesnoj novini za decu od 7 do 77 godina. To je bilo najsenzacionalnije za generacije koje su rasle u tom periodu. Tako se petkom kupovao „Politikin zabavnik“ kako bi se čitao u nastavcima Mandrak jer se uz njega najbolje maštalo o nemogućem ili kako nikad ništa nije nemoguće ako imate mašte. Potom je sledio Rip Kirbi uz koga se shvatalo da ništa ne može biti neobjašnjivo i da se uvek moraju tražiti uzroci i posledice, da za sve treba tražiti odgovor ali da je najvažnije umeti postaviti pravo pitanje.

Ih strip 2

Potom je u naše svetove stigao „Fantom“ da bi čvrsto verovali da pravda mora trijumfovati. I dok smo mi o stripu imali neku maglovitu predstavu, u Americi, Velikoj Britaniji i Francuskoj on je već bio razvijeni oblik masovnog medija, kao radio i televizija. Zlatne godine stripa kod nas su bile sedamdesete i rane osamdesete. Tada izlaze „Almanah“, „Stripoteka“, „Denis“, „Super strip“, „Lunov Magnus strip“, „Strip zabavnik“, „Tarzan“, i neponovljivi i neprevaziđeni, uvek aktuelni „Alan Ford“.

S kraja osamdesetih, strip u Jugoslaviji gotovo potpuno zamire kao masovni medij, generacije koje su tada bile deca nisu više znale za stripove, a likovi koji su bili junaci mnogih odrastanja zauvek su prestali to da budu, odnosno da budu simboli detinjstva kao zajednički kod koji se prepoznavao i koji je povezivao uspomene mnogih. A zajedničke uspomene i služe za tu nevidljivu ali trajnu nit povezivanja koju vreme ne može da odnese.

U svetu, pak, strip biva toliko popularan da likovi iz stripova postaju junaci filmova koji donose ogromnu gledanost. I profit. Oživljavaju se priče o „Fantomu“, „Supermenu“, „Betmenu“, „Flaš Gordonu, „Modesti Blejz“.

Ih strip 4

A sve je počelo kao stubac pri dnu novina u Americi sa stripom koji se zvao „Žuti dečak“., Bilo je to pre skoro 170 godina. No, verovatno najznačajniji događaj bio je izlazak „Supermena“ 1939.godine. Ne, nije ovo istorija stripa koji se, uostalom, na ovim prostorima više ne čitaju. Ko još čuva neke primerke pisanih ili crtanih stripova (ili romana kako smo ih zvali)?! Ja! A mali dečji ratovi trajali su godinama kako bi se dokazalo da li je veći heroj Komandant Mark ili Blek Stena. Bilo je neopisivih svađa da li je veći junak Zagor ili Kit Teler. Ali svi smo tragali za Ontarijem po atlasima i kartama. Tako se učila geografija i postajali smo pravi svetski putnici. Komandant Mark je bio lep, mio, pomalo naivan, imao je osećaj za pravdu, mrzeo je nasilje i bio je romantično zaljubljen u nežnu Beti. Ali ono što je taj strip činilo fascinantnim nije bio sam glavni junak. Tako smo počinjali da shvatamo da niko nije savršen i da su za svku priči veoma značajni „mali ljudi“, ni malo lepi, ponešto aljkavi, osrednje ili potpuno lišeni obrazovanja, neretko lenji. Eto ga Blaf. A da drugi i drugačiji ne treba da nas plaše govorio je lik Žalosne Sove, pravog antiheroja, obožavanog od svih klinaca koji su sa iskrenošću koju samo deca imaju, uvek bili na strani autsajdera. Dakle, strip je bio kao mala dečja filosofija, nešto komplikovanija od „Menda i Slavice“ koji su nam pričali priče svake večeri pre Dnevnika.

Stripovi i junaci stripova su generacijski mit. Zagor je rezervisan bio za sve dečake koji su maštali da će postati „muškarčine“ i u čijim „muškim“ životima neće imati mesta za devojčice, osim kao dekor. Oni ostali, kojima je rano postajalo jasno da ne mogu očekivati karijeru šmekerskih danguba, nalazili su utehu u Zagorovom vernom drugu Čiku jer svaki Zagor ima svog Čika koji je obično neugledniji ali lukaviji, sposobniji i koji pre dođe i do besnog auta i lanca oko vrata. Tako smo upoznavali svet odraslih prepoznavajući kroz strip likove, likove koji su nas okruživali. Strip je analiza društva, analiza psihologija, analiza moći i nemoći. Bile su to priče za decu o odraslima. Asteriks i Obeliks su „pojam“ za mitologiju (i mitomaniju) i mitološke prikaze istorije, gde legende i mitovi postaju važniji od svakog fakta i gde mit postaje tumač svekolike prošlosti. Zvuči poznato?! U stripu je to fina, ironična igra sa mitovima koji opsedaju mnoge narode, to je priča o pokušajima da se neki narod izdvoji, osami, da bude sam sebi dovoljan, da se ogradi od drugih kao bi se „sakrio“ od istorije, od neminovnog toka vremena, od stvarnosti. To je pričla o ksenofobiji ali i želji za dominacijom. A Korto Malteze? Ni jedan lik nije do te mere romansiran, ni jedan ne podstiče na večna traganja, stalni nemir, potrebu čoveka da odlazi, da upoznaje da bi tumačio i razumeo, da se vine dalje od svog atara, da otvori za sebe svet, da ga upoznaje-kao što je to slučaj sa tim Kortom Maltežaninom. Korto Malteze je sve što Asteriks i Obeliks nisu. Zato nije parodija, već je iluzija koja pokreće. Korto Malteze je strip junak koji se ubraja u simbole 20.veka. Ovaj strip pojavio se prvi put 1970.godine, a njegov tvorac Hugo Prat u mnogome je zaslužan što je strip postao deveta umetnost. Korto Malteze je magija putovanja, logika nemira, bekstvo od skučenosti, emotivno hazarderstvo. Do sada je u svetu napisano 80 doktorskih disertacija na temu Korta Maltežanina, a izložbom u prestižnom Gran Paleu u Parizu, strip je ušao u „panteon umetnosti“. A bilo je to upravo povodom 20 godina pojave Korta Maltezea.

Ih strip 3

Bez stripova bila je nezamisliva priča o stvaranju pogleda na svet, ljude, društvo. Nezamisliva je priča o formiranju životnog stila, ukusa, interesovanja, ideala i idola, principa, pa i sopstvenih zabluda. A sve ovo staje u neprevaziđenog Alana Forda. Navršiće se uskoro pola veka od nastanka jednog od najpopularnijih stripova svih vremena i od nastanka najvećeg antiheroja savremene umetnosti. Crnohumorna klasika, paradoks ili parodija koja fantastično secira društvo, polako nam je približavala likove iz sopstvene svakodnevice kojima smo se dugo smejali, a onda je prestalo da bude smešno kad su nam se sasvim približili. Lako je bilo identifikovati univezalne likove u Broju Jedan kao simbolu vođe koga krase (o, zar treba reći): kratkovidost, samodopadljivost, sebičnost, demagoška ograničenost i sujeta. Bob Roku, simbolu socijalno frustriranih, Grumfu kome ime samo sve kaže, Sir Oliveru kao „ostatku“ digniteta, koji se brani konzervativnošću koja prikriva nesposobnost, Jeremiji kao prototipu onih na kojima počivaju mnoge izborne pobede. Alan Ford je bio junak cele jedne generacije mladih koja je shvatila da se glupost veliča kao pamet, nepismenost kao uzor književne misli, narodna mudrost i pošalice kao filozofske vodilje, trivijalnost kao genijalnost, apsurd kao logika, laž kao istina, izmišljotine kao fakat. Sve je to za čitaoce Alana Forda bilo smešno i zabavno jer ništa kao parodija ne ispisuje tako dobro život, a ništa kao crni humor ne opominje dokle se došlo u „zatvaranju“ očiju. Uostalom, neki citati su postali mantra generacije:“Ulaz slobodan, izlaz se naplaćuje. Ili: „Vlada ukinula pečat i osnovala radnu grupu za praćenje ukidanja pečata“. Ili „Jedan za sve, sve za jednoga“. Ili: „Bolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan, džaba ti je što si bolestan“. Ili: „Mi imamo iskusva, a vi novac. Na kraju vama ostane iskustvo, a nama novac“. Ili najčuvenija:“Kradem od siromašnih da bi dao bogatim“!

Ih strip 5

 

A najuspešniji strip u istoriji devete umetnosti je Čarli Braun. Izlazio je bez prekida od 1950. do 2000.godine. Poezija svih klinaca na čelu sa Čarli Braunom rođena je iz patnji odraslih. To je pokušaj da se kroz infantilnost, dakle, kroz beg u dečiju viziju sveta, koriguje svet odraslih ogrezao u nervozi modernog društva koga oličava moderni građanin: usamljen, uplašen, sebičan, nepoverljiv i nesposoban za komunikaciju sa neistomišljenicima. U stvari, kako bi to rekao Čarlijev pas Snupi:;“Ja stvarno ništa tu ne shvatam“!

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Septembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2461661
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1437
3294
21320
70443
85985
2461661

Vaš IP: 54.158.199.217
2018-09-22 21:03